Док су мале, родитељи им читају бајке, говорећи им да су и oне принцезе, њихове принцезе,
а онда их упорно убеђују да ће једнога дана, лепи принц на белом коњу, доћи и по њу, па ће и они живети срећно до краја живота.
Када мале принцезе одрасту, говоре им како требају да се удају док су још младе и док су им родитељи млади, да могу да чувају унучиће,
али принцезе наравно чекају свог принца на белом коњу, године пролазе, принц не долази,
а онда их родитељи наговарају, пошто он не долази да се ипак удају за коња, магарца евентуално,
јер се њима жури и они под хитно хоће унучиће, ко бре још пита ћерку за мишљење и осећања.
Наравно да су се они потрудили да нађу њиховој принцези адекватног коња, па он је као створен за њу.
Тек рођењем младунаца, родитељима долази из дупета у главу, да се ћерка зајебалагрдно што се удала баш за тог коња,
па он ни шталу своју нема, боље да се удала за оног Симиног и Верициног коња, он је бреее... он је једини и прави коњ за њу,
онда почињу да врше притисак на сопствено дете, да се под хитно разведе, јер та рага ипак није за њу,
те он је овакав, те онакав и у том убеђивању су веома успешни, наравно...
слушај старије, они најбоље знају шта теби треба... искуство ј.б.те.
Ћерка је експресно разведена, рага је напустила њихову шталу од злата, а ћерку су спојили са оним Симиним и Верициним коњем,
али коњ, ко коњ, сада вуче дупло више, од јутра до мрака, да задовољи прво таста и ташту, да задовољи принцезу и децу њену,
тако после једно десет година пуца му филм и одлази у непознатом правцу.
Принцеза остаје сама, сада већ времешна дама, ни магарци се за њом више не окрећу,
деца порасла, свако од њих оде на своју страну, мама и тата још у снази почињу да филозофирају, како њој више нико не треба,
како су сви мушкарци (сем њеног тате) свиње, како их занима само она женска ствар, а кад дођу до ње, убрзо напуштају искоришћену власницу исте.
Остани ти с' нама принцезо наша, требаћемо ми једно другом, трећем...
свима нама подршка треба, никад се не зна ко ће кад и ко ће пре занемоћати...
а онда их упорно убеђују да ће једнога дана, лепи принц на белом коњу, доћи и по њу, па ће и они живети срећно до краја живота.
Када мале принцезе одрасту, говоре им како требају да се удају док су још младе и док су им родитељи млади, да могу да чувају унучиће,
али принцезе наравно чекају свог принца на белом коњу, године пролазе, принц не долази,
а онда их родитељи наговарају, пошто он не долази да се ипак удају за коња, магарца евентуално,
јер се њима жури и они под хитно хоће унучиће, ко бре још пита ћерку за мишљење и осећања.
Наравно да су се они потрудили да нађу њиховој принцези адекватног коња, па он је као створен за њу.
Тек рођењем младунаца, родитељима долази из дупета у главу, да се ћерка зајебалагрдно што се удала баш за тог коња,
па он ни шталу своју нема, боље да се удала за оног Симиног и Верициног коња, он је бреее... он је једини и прави коњ за њу,
онда почињу да врше притисак на сопствено дете, да се под хитно разведе, јер та рага ипак није за њу,
те он је овакав, те онакав и у том убеђивању су веома успешни, наравно...
слушај старије, они најбоље знају шта теби треба... искуство ј.б.те.
Ћерка је експресно разведена, рага је напустила њихову шталу од злата, а ћерку су спојили са оним Симиним и Верициним коњем,
али коњ, ко коњ, сада вуче дупло више, од јутра до мрака, да задовољи прво таста и ташту, да задовољи принцезу и децу њену,
тако после једно десет година пуца му филм и одлази у непознатом правцу.
Принцеза остаје сама, сада већ времешна дама, ни магарци се за њом више не окрећу,
деца порасла, свако од њих оде на своју страну, мама и тата још у снази почињу да филозофирају, како њој више нико не треба,
како су сви мушкарци (сем њеног тате) свиње, како их занима само она женска ствар, а кад дођу до ње, убрзо напуштају искоришћену власницу исте.
Остани ти с' нама принцезо наша, требаћемо ми једно другом, трећем...
свима нама подршка треба, никад се не зна ко ће кад и ко ће пре занемоћати...
majkumu
