Vreme , nametnulo nam nekakav senzacionalizam i njegovu pamet - tako da je sve nekako na kratkoj pameti i u što većem iznenađenju , koja se iz sata u sat smenjuju . Mnogi ,da bi ostali u žiži javnosti , svakodnevno čine neverovatne stvari , koje su poštenom i časnom umu , ne zamislive . Pa opet , i pored takvih nezamislivosti , vreme ih senzacijama prekriva i gura u zaborav , i u roptarnicu prošlosti .
Takav je svet , naš !
Nekako bezdušan u toj svojoj zaboravnosti !
Eto čovek radi , radi , skotski ceo život svoj ; i kad ode u penziju , svi ga zaborave - sem poštara i naslednika .
I ma kakav bio , veliki ili mali , sa penzijom odlaziš u roptarnicu zaborava .
A mora se priznati da tako nešto nije hrišćanski ; mislim na to penzionersko utamničenje i uguravanje u zaborav !
Naročito nije u redu za one koji su čuda stvarali i svakom živom na sve načine izlazili u susret , pa čak išli dotle da su i njihove poroke , najcrnje , zadovoljavali .
Eto naprimer , onaj Vladika Kačevenda ! Čovek ljudina , preteča ovog balkanskog evropeizma - prajdovskog !
Ej , u ona vremena , kad se srpština iz patriotskih pobuda ubijala prajdovce i istrebljivala ih kao kugu ; on je čak i Mali Versaj izgradio , u kome je tu prajdovsku nejač krio , štitio , školovao i sačuvao od istrebljenja . Silne je objekte sagradio , i u njih prajdovce štitio od bezakonika . I šta , penzija , pa marš u roptarnicu zaborava . Svi ga se odrekoše - i četnici i partizani , i prajdovci i političari , i sirotinja i bogataši ! A sve ovo , pa čak i parada ponosa , da nije njega kao preteče evropskog prajdizma , ne bi bilo .
Još danije ovih žutara - bulevarskih novinčina , da ponekad štogot ne izpile , umro bi čovek u zaboravu svojih dela i nedela !
Striper nasleđuje Kačavendine milione!
" DEJAN: Nisam ja mislio, daleko bilo, da ti umireš, ti ćeš živeti još sto godina, nadživeti i Hrizostoma i sve ostalo.
KAČAVENDA: Ma, mani se. Pusti.
DEJAN: Nego me samo zanima rekao si to nešto.
KAČAVENDA: Pa dobro. Kad umrem čućeš, ajde. Nemoj više..
DEJAN: Kako ću ja znati gde je taj testament i ko će meni javiti?
KAČAVENDA: Bićeš obavešten preko sudije kad umrem.
DEJAN: O tom testamentu?
KAČAVENDA: Da, ajde
DEJAN: Jao, Bože, hvala ti. "
http://www.alo.rs/v-i-p/estrada/striper-nasleduje-kacavendine-milione/67773
Eto koliko traje slava naših velikana i dobrotvora ,međ nama , te šta sve moraju da čine da ih se kadgod setimo , po bilo čemu - samo da skrenu pažnju na sebe i kažu : ej živ sam , sran vas bilo nezahvalnici , a oniliko učini za vas !
Takav je svet , naš !
Nekako bezdušan u toj svojoj zaboravnosti !
Eto čovek radi , radi , skotski ceo život svoj ; i kad ode u penziju , svi ga zaborave - sem poštara i naslednika .
I ma kakav bio , veliki ili mali , sa penzijom odlaziš u roptarnicu zaborava .
A mora se priznati da tako nešto nije hrišćanski ; mislim na to penzionersko utamničenje i uguravanje u zaborav !
Naročito nije u redu za one koji su čuda stvarali i svakom živom na sve načine izlazili u susret , pa čak išli dotle da su i njihove poroke , najcrnje , zadovoljavali .
Eto naprimer , onaj Vladika Kačevenda ! Čovek ljudina , preteča ovog balkanskog evropeizma - prajdovskog !
Ej , u ona vremena , kad se srpština iz patriotskih pobuda ubijala prajdovce i istrebljivala ih kao kugu ; on je čak i Mali Versaj izgradio , u kome je tu prajdovsku nejač krio , štitio , školovao i sačuvao od istrebljenja . Silne je objekte sagradio , i u njih prajdovce štitio od bezakonika . I šta , penzija , pa marš u roptarnicu zaborava . Svi ga se odrekoše - i četnici i partizani , i prajdovci i političari , i sirotinja i bogataši ! A sve ovo , pa čak i parada ponosa , da nije njega kao preteče evropskog prajdizma , ne bi bilo .
Još danije ovih žutara - bulevarskih novinčina , da ponekad štogot ne izpile , umro bi čovek u zaboravu svojih dela i nedela !
Striper nasleđuje Kačavendine milione!
" DEJAN: Nisam ja mislio, daleko bilo, da ti umireš, ti ćeš živeti još sto godina, nadživeti i Hrizostoma i sve ostalo.
KAČAVENDA: Ma, mani se. Pusti.
DEJAN: Nego me samo zanima rekao si to nešto.
KAČAVENDA: Pa dobro. Kad umrem čućeš, ajde. Nemoj više..
DEJAN: Kako ću ja znati gde je taj testament i ko će meni javiti?
KAČAVENDA: Bićeš obavešten preko sudije kad umrem.
DEJAN: O tom testamentu?
KAČAVENDA: Da, ajde
DEJAN: Jao, Bože, hvala ti. "
http://www.alo.rs/v-i-p/estrada/striper-nasleduje-kacavendine-milione/67773
Eto koliko traje slava naših velikana i dobrotvora ,međ nama , te šta sve moraju da čine da ih se kadgod setimo , po bilo čemu - samo da skrenu pažnju na sebe i kažu : ej živ sam , sran vas bilo nezahvalnici , a oniliko učini za vas !