hronika - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Pipi Langstrumpf

hronika

Oceni ovaj blog
Hronika
Upozoravajući podaci o porodičnoj torturi nad slabijim polom
Svaka treća žena žrtva nasilja
Autor: S. Tuvić | Foto:NORTHFOTO | 30.11.2008. - 00:02


Dvadesečetvorogodišnju M. D. muž je je punih sedam godina skoro svakodnevno tukao. Od silnih udaraca po glavi, oslepela je potpuno na jedno oko, na drugom nosi dioptriju od minus 15, a stalnim pesničenjem izbijeni su joj i svi zubi. Utočište od sigurne smrti našla je u Sigurnoj kući u Beogradu. Njeno troje dece smešteno je u hraniteljsku porodicu.

Iako je za sada našla svoj mir i sigurnost od muža nasilnika, problem D. M. nije rešen. Njeno troje dece je smešteno u hraniteljskoj porodici, a kada izađe iz Sigurne kuće, čeka je neizvesna sudbina .
Natalija Marković ni posle razvoda nije pronašla mir. Prošle nedelje ju je suprug ubio na radnom mestu, a godinama pre toga bila izložena maltretiranju i muža i sina.
– Razvodom se, nažalost, ne rešavaju njihovi problemi. U većini slučajeva, nasilnik nastavlja da proganja svoju žrtvu. U pitanju je obično patološka ljubomora koja se nastavlja i posle razvoda, što najčešće dovodi do fatalnog ishoda – objašnjava Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Svaka treća žena u Srbiji trpi neki oblik nasilja, najčešće psihičko, verbalno i fizičko. U proseku, nasilju su izložene po 15 godina, a u Savetovalištu protiv nasilja u porodici kažu da im se za pomoć javila i žena koja je torturu trpela pune četiri decenije. Pomoć u Sigurnim kućama širom Srbije zatraže obično žene koje su godinama bile izložene najtežem obliku fizičkog i seksualnog zlostavljanja.
– Za odlazak u Sigurnu kuću se opredeljuju kada su s decom isterane iz kuće na ulicu, kada su životno ugrožene ili kada osim njih žrtve nasilja postaju i deca. Jedan mali broj žena se nakon izlaska iz Sigurne kuće vraća nasilniku. Najviše je onih koje iz ekonomskih razloga ne mogu da se osamostale, ali ima i onih koje nisu spremne da na sebe preuzmu odgovornost za podizanje dece. U Sigurnoj kući nađemo im neko zaposlenje, ali plata od 15.000 do 20.000 dinara nije dovoljna da mogu da plate stan, struju, komunalije, hranu – priča Stanojevićeva.
Ne trpe nasilje samo žene u braku. Šamaranje počinje još tokom zabavljanja. Žrtve obično misle da će nasilje nestati posle venčanja i rađanjem dece, ali praksa je pokazala da se ono nastavlja u još gorem obliku.
Ni društvo ne pokazuje neko posebno interesovanje da pomogne ovim ženama, upozoravaju u Sigurnoj kući. Ako neki brak doživi brodolom, krivica se obično svaljuje na ženu uz komentar „nije mogla malo da pretrpi“. Razvedene žene su na neki način obeležene, kao i deca iz takvih brakova. Uz to, deca koja rastu u takvim porodicama i svakodnevno gledaju kako otac maltretira majku, uče po modelu, tako da se često dešava da i oni sutra postanu nasilnici.
Osim ekonomske neizvesnosti, žene se po izlasku iz Sigurne kuće suočavaju s još jednim problemom – nemogućnost upisa dece u obdaništa. Takođe, većina žrtava koje dolaze iz unutrašnjosti nema zdravstveno osiguranje. To predstavlja dodatan problem kada isprebijane, dođu u savetovalište. Njihovo lečenje zavisi od razumevanja lekara, a u slučajevima kada u zdravstvenim ustanovama nemaju sluha za ovaj problem, troškove snosi Savetovalište koje se finansira od donacija.

Nasilje u prisustvu dece
Nasilje u porodici najčešće se dešava u porodičnoj kući i to uglavnom u prisustvu dece, pokazali su rezultati prvog istraživanja o primeni mera zaštite od nasilja u porodici koje je objavio Autonomni ženski centar. U 97,4 odsto slučajeva u protekloj godini je mesto nasilnog događaja bilo isto kao i mesto stanovanja, a maloletna deca su prisustvovala izvršenju nasilja u 63,4 odsto slučajeva, saopštio je ovaj centar.
Istraživanje je takođe pokazalo da su postupak za zaštitu od nasilja u porodici najčešće pokretale žene (85,3 odsto).
Među tuženima preovlađuju muškarci – 88,3 odsto, a u 54,5 odsto slučajeva tužilje i tuženi imaju zajedničku maloletnu decu. Kako je navedeno, 28,3 odsto tužilja je u vreme podizanja tužbe bilo razvedeno, dok ih je u bračnoj zajednici bilo 27,4 odsto. Kada je reč o nasilnicima koji imaju oružje, 19,5 odsto takvih ga je i upotrebilo, naveo je Autonomni ženski centar.
U 54,2 odsto slučajeva nasilje je prijavljivano policiji, a od toga je krivični postupak pokrenut za 14,2 odsto slučajeva. Sud je u 44,1 odsto predmeta odredio mere zaštite koje je tužilja tražila.
Zabrana daljeg uznemiravanja bila je najčešća mera zaštite i izrečena je u 43,5 odsto slučajeva. Zabrana prilaska je izrečena za 22,6 odsto, a mera iseljenja tuženog u 18,3 odsto slučajeva.

Pošalji "hronika" na Facebook Pošalji "hronika" na Google Pošalji "hronika" na My Yahoo! Pošalji "hronika" na Live Pošalji "hronika" na MySpace Pošalji "hronika" na Twitter Pošalji "hronika" na Digg Pošalji "hronika" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Almsivi (avatar)
    U Pipi, kakav text.
    Dobro sto si ovo stavila....
  2. Jennifer Jennin (avatar)
    šta se čini po pitanju trajnijeg zatvora, strožijih kazni, zaštite tih žena nakon što stoka izađe iz zatvora?
    Mislim da bi strožije kazne imale pozitivan efekat, ali i da je u zemljama u regionu to slabo riješeno.