Priča o jednoj neobičnoj žabi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Priča o jednoj neobičnoj žabi

Oceni ovaj blog
Mudre misli: "Bila jednom jedna grupa žaba. Okupile su se da bi se takmičile u penjanju. Cilj je bio popeti se na vrh jednog tornja. Velika masa se okupila ispod tornja da gleda takmičenje i da navija kao i svake godine uostalom.

Utrka je počela. Iskreno rečeno, niko iz publike nije vjerovao da se ijedna žaba može popeti na vrh tornja, Jer se to nikad prije nije ni desilo. Mogle su se čuti riječi poput:”Previše je teško!”ili “Nikad se niko neće popeti na vrh.” I zaista, malo po malo, žabe su počele da odustaju.

Jedna po jedna. Napredovale su samo one što su bile najspremnije. Masa je već počela da viče: “Previše je teško, nikada to nećete uspjeti!” Žabe su sve više odustajale, a publika je bila sve glasnija: “Nemoguće je popeti se na vrh! To nikad nikome nije uspjelo!”. Ipak ostalo je par najupornijih žaba. One su se samouvjereno penjale ka vrhu tornja. No publika je izgleda imala uticaja na njih, i nastavila je da im dobacuje sa zemlje, tako da su na kraju odustale sve žabe osim jedne koja je sigurno grabila ka vrhu. Publika je i dalje bila neumoljiva u svojim poklicima,

“Odustani, niko to nije uradio, pa nećeš ni ti. Šta glumiš?! Šta si sebi umislila?!”
No žaba se je i dalje penjala. Publika je vikala, a žaba se penjala. I na kraju, žaba se popela na vrh!
Prvi put ikad da je to nekome uspjelo. Prvi put je nemoguće postalo moguće. I naravno poslije toga svi su htjeli da se slikaju sa tom žabom. Svi su htjeli da je vide i upoznaju. Svi su htjeli da znaju kako joj je to uspjelo. Niko nije mogao da vjeruje.
ŽABA JE BILA GLUVA."

-Hm. Ova prica je ocigledan primer pesimistickog pogleda na svet koji u potpunosti negira duhovnu snagu ljudi da prevazidju regresivan kolektivni razvoj. Otuda je individualna pobeda slucajna ili sto je jos gore, uzrokavana je hendikepom ili nedostatkom.

Na srecu, nije uvek tako. Naravno, da kolektivno misljenje ima uticaj na pojedinca. Ali, isto tako, u svakom pojedincu postoji autenticna duhovna snaga. Ukoliko je pojedinac otkrije i razvija, ona je u stanju da razori, ne samo individualne vec i drustvene barijere i na taj nacin izdigne i pojedinca i drustvo.

Istorija obiljuje takvim primerima. Progresivan razvoj drustva se veoma cesto temeljio bas, na duhovnoj snazi i velicini pojedinaca, a ne na njihovoj hendikepiranosti. Ljudi koji su se posvetili razvoju svoga unutrasnjeg potencijala, uspeli su da se izdignu iznad ucmalosti njihove sredine i time inspirisu ostale, uzrokujuci razvoj citave drustvene zajednice.

Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na Facebook Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na Google Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na My Yahoo! Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na Live Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na MySpace Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na Twitter Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na Digg Pošalji "Priča o jednoj neobičnoj žabi" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Pa najbolje da se čovek ,kad naumi nešto da uradi,napravi gluv iako nije,tj ogluši se o maliciozne primedbe okoline.

    Inače o tome da izvanredni ljudi donose progres i promene nema sumnje a Toma Karlajl je napisao istoriju po kojoj je ona delo pojedinaca,heroja ,a ne neke dijalektike i sl.Prevedeni deo kod nas i nosi naziv "O herojima" a izdala SKZ.
  2. coco bill (avatar)
    Zgodna priča.
    Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Inače nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti.
    Setih se jedne priče koja baš o tome slikovito govori...priča o tome kako nastaje leptir.



    Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao.

    Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čahuru.
    Leptir je s lakoćom izašao.

    Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.
    Međutim ništa se nije dogodilo.
    Leptir je celi svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.

    Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći izlazeći iz čahure neophodne kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čahure da bude spreman da poleti.
  3. sofija06 (avatar)
    Hvala zxy za komentar i preporuku za interesantnu knjigu.
  4. sofija06 (avatar)
    Divna prica coco bill. Hvala. U potpunosti se slazem s njenom poentom.
  5. 123loncar (avatar)
    ...upornost - istrajnost - volja......trio koji garantuje uspeh , ako je svak ponaosob na nivou zadatka....bilo ko da u trianglu posustane ruši sistem....na čemu se bazira ovaj trio , ka stub svakog uspeha.... verovatno na ličnom integritetu koji ima samosvesno "JA" - i naravno na istraživačkom duhu toga "JA"....ovakva integralna konstrukcija , svakog ljudskog bića , samoizgrađuje delatnika , uspešnog , koji se s'vremenom pretvori u nemog graditelja civilizacije - odnosno njenih vrednosti.....
    .....ma rašta gubiti vreme samnom !? ; kad zaista ne idem kao pingvin i nije mi sva pamet u palcu !
  6. hirajgoagain (avatar)
    cesto su takvi ljudi bas mnogo mnogo patili
  7. sofija06 (avatar)
    Hvala loncar za komentar i tvoj pogled na ovu temu.
  8. sofija06 (avatar)
    Hirajgoagain, verujem da je bilo i toga. Ali, isto tako verujem da su imali intenzivne momente radosti i zadovoljstva zahvaljujuci njihovoj originalnosti i kreativnom radu.
  9. hirajgoagain (avatar)
    pa i obicni ljudi verovatno imaju intenzivne momente radosti i zadovoljstva
  10. sofija06 (avatar)
    Naravno da imaju. Radost i zadovoljstvo, kao i patnja i bol, su sastvani deo ljudskog iskustva. Zato svaki covek ima svoje specificne radosti i bolove uzrokovane njegovom jedinstvenom individualnoscu.