Pitam se
Igraću do kraja igru bez granica.
Hodacu po žici, dubiću na trepavici.
Ma... sve hoću, za još jednu noć u naručju tvom.
Za još jedan dan u kom imamo snage samo za san.
Upotrebiću svo umeće da budem bolja od drugih,
Da budem ispred prvih.
Kad ti se učini da bez mene nemože da se diše.
Da ti koža na mene miriše.
Da od mog smeha nema lepše muzike,
Kad osetiš da ti je bez mene duša raštimana.
Tad se u meni nešto novo rađa.
Tad... pitam se...
Šta je to što mi neda da se duh smiri, telo zasiti?
Šta je to u mojoj krvi kad je svaki sledeći isti kao prvi?
Kad je u početku svaki pravi.
Kad je vremenom svaki kao igla u travi.
Igraću do kraja igru bez granica.
Hodacu po žici, dubiću na trepavici.
Ma... sve hoću, za još jednu noć u naručju tvom.
Za još jedan dan u kom imamo snage samo za san.
Upotrebiću svo umeće da budem bolja od drugih,
Da budem ispred prvih.
Kad ti se učini da bez mene nemože da se diše.
Da ti koža na mene miriše.
Da od mog smeha nema lepše muzike,
Kad osetiš da ti je bez mene duša raštimana.
Tad se u meni nešto novo rađa.
Tad... pitam se...
Šta je to što mi neda da se duh smiri, telo zasiti?
Šta je to u mojoj krvi kad je svaki sledeći isti kao prvi?
Kad je u početku svaki pravi.
Kad je vremenom svaki kao igla u travi.
