Невидљиви човек

" Ја сам човек без сећања који нема будућност.
Несвестан садашњег тренутка.
Тише! Тише!
Већ данима не спавам.
Моју жену узели су други.
Моју децу узели су други.
Моји пријатељи сада су на одмору.
Банке за мене не раде..
Поште, болнице, позоришта, музеји..
Ја сам ничији и свачији.
Нико није мој.
Ништа није моје.
Ни малени осмех због цвркута птица.
Ни чемер и јад од злих људи и несрећних догађаја.
Ове песме нису више моје.
Ово више не пишем ја.
Ако ме сретнете у пролазу више ми се не јављајте,
јер то више нисам ја.
Ако вас питају за мене
реците: био је један човек који не постоји,
који ником није драг.
Лажних емоција отишао је без трага.
Да сам бар умро
па да лажу како сам био добар,
честит човек.
Овако постаћу само заборав.
Иди сад! "

~ н.а.

 

[EuReKa44]

uf...
aj popij jednu ljutu,mozda uzleti sledeci stih
(Mislim, odlicno je napisano,samo obara... )
Pozdrav!

 

[Перса]

Свако је у неком тренутку невидљив, или жели бити или не жели...
То је у процепу напретка... дубоки усздисај и ван из невидљивости!
" Ја сам човек без сећања који нема будућност.
Несвестан садашњег тренутка."

Будућност се прави у садашњости... освести садашњи ,
а већ си је освестио писајући на блогу сада

 

[123loncar]