Ne sklopiti oči, a sanjati…
Duša tada lagano treperi, sva poput talasića od belutka bačenog na mainu reke; srce je puno i damara melodiju noći obasjane mesečinom.
Živeti i ne sanjati otvorenih očiju znači – imati život; živeti i sanjati otvorenih očiju znači – imati dva života.
Šetajući neprestano između stvarnosti i snova, dodirujemo polove smisla i lepote postojanja.
Iz stvarnosti iskoračimo da bismo osetili ostvarivanje želja; u stvarnost se vraćamo da bi se nove želje u nama rojile.
Samo sanjari znaju da je sve moguće, makar i kao jedva vidljiva nit; i samo sanjari znaju da ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.
Sanjajmo...
Ovde gde smo sada, gde „krstarimo“, možda su naši najdodirljiviji snovi.
Duša tada lagano treperi, sva poput talasića od belutka bačenog na mainu reke; srce je puno i damara melodiju noći obasjane mesečinom.
Živeti i ne sanjati otvorenih očiju znači – imati život; živeti i sanjati otvorenih očiju znači – imati dva života.
Šetajući neprestano između stvarnosti i snova, dodirujemo polove smisla i lepote postojanja.
Iz stvarnosti iskoračimo da bismo osetili ostvarivanje želja; u stvarnost se vraćamo da bi se nove želje u nama rojile.
Samo sanjari znaju da je sve moguće, makar i kao jedva vidljiva nit; i samo sanjari znaju da ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.
Sanjajmo...
Ovde gde smo sada, gde „krstarimo“, možda su naši najdodirljiviji snovi.
