Стој!
ти што куцаш
у грудима мојим
стани на трен
као да не постојим
пусти нек заборавим
и сећање убијем
да чежња што боли
напусти душу што воли
Стани
и не куцај по осећањима,
не кажњавај
зато што волим,
јер за љубав
нећу да молим
Утихни
и не лупај више,
пусти крв врелу
да се стише
нек заборав на њу
сваку успомену обрише
А кад све нестане
и мисао и сан
и сећање на сваки дан
кад спознам
да нигде у мени нема је
ко ни капи кише
ти немо остани,
не закуцај
ни јаче ни тише
јер без ње
и нема разлога
да куцаш више...
ти што куцаш
у грудима мојим
стани на трен
као да не постојим
пусти нек заборавим
и сећање убијем
да чежња што боли
напусти душу што воли
Стани
и не куцај по осећањима,
не кажњавај
зато што волим,
јер за љубав
нећу да молим
Утихни
и не лупај више,
пусти крв врелу
да се стише
нек заборав на њу
сваку успомену обрише
А кад све нестане
и мисао и сан
и сећање на сваки дан
кад спознам
да нигде у мени нема је
ко ни капи кише
ти немо остани,
не закуцај
ни јаче ни тише
јер без ње
и нема разлога
да куцаш више...
хвала 
a ti ga u sliku pretvori lako