Tu je... - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Tu je...

Oceni ovaj blog
Dolazim kući sa posla, sve deluje uobičajeno... Ulazim i skidam jaknu. U prvom momentu ni ne shvatam šta mi je toliko poznato a ipak malo neobično... Toplo je! Pogledam još jednom po predsoblju i shvatim da su sve cipele i čizme složene, papuče na mestu... I sve to "registrujem" samo krajičkom mozga sve dok ne uđem u dnevnu sobu. Tu nastaje eksplozija radosne histerije!
"Mama!" Mirno sedi na svom mestu, nasmejana, ispred nje pepeljara. Tako poznat i tako željen prizor... Prilazim joj i grlim je nestrpljivo. "Mamice moja... pa ti si tu... vratia si se... Mi smo mislili... " "Znam, sine. Pogrešili su. To nisam bila ja... "
Ne mogu da je pustim iz zagrljaja... ne mogu da prestanem da je gledam i ljubim... "kako si mi nedostajla" ponavljam po ko zna koji put... "A ja sam sve vreme bila tu", kaže ona svojim mirnim glasom sa jedva primetnim osmehom koji odaje zadovoljstvo saznanjem da je toliko potrebna i važna...
"Pogrešili su... lekari su napravili zabunu... to nisam bila ja..." kaže kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

"Nije više važno", kažem. I stvarno nije. Jedino je važno da je ona tu...
"Snašli ste se i... dobro ste" kaže i ovog puta ne skriva ponos i zadovoljstvo.
"Nije problem da se snađemo... ma šta to značilo. Mi smo tvoja deca... naravno da smo pripremljeni za život... ali opet si nam nedostajala"
Grlim je ponovo i ljubim to toliko drago lice...
"Znaš li šta mi je bilo najstrašnije? Pomisao da nisi tu... da nikad više neću moći da te zagrlim i poljubim...", pokušavam da objasnim neuobičajen izliv nežnosti, koji, tako upadljiv i nametljiv, nije bio svojstven našem odnosu.
Ona me grli sa smeškom i spušta usne na moj obraz... ionako kako je to radila dok je bila u bolnici. I u tom poljupcu je sva njena ljubav, briga, ponos, strah, zadovoljstvo... i još mnogo toga što znam i osećam čitavog svog života.
"Mamice moja lepa... važno je samo da si tu. Da uvek budeš tu"... kažem i hvatam njen nasmejan pogled... prepun ljubavi... i svega onoga što znam i osećam čitavog svog života...
Isti osećaj imala sam i kad sam se probudila...
Imam ga i sad...

Pošalji "Tu je..." na Facebook Pošalji "Tu je..." na Google Pošalji "Tu je..." na My Yahoo! Pošalji "Tu je..." na Live Pošalji "Tu je..." na MySpace Pošalji "Tu je..." na Twitter Pošalji "Tu je..." na Digg Pošalji "Tu je..." na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Aribi (avatar)
  2. zlatna koka (avatar)
    Draga moja Majo, isto tako ja sanjam mog oca, to su vrlo slicni izlivi emocija, razlika je samo u tome sto mi u snu nikad ne razgovaramo, samo se razumemo bez reci. A dan posle takvih snova je divan, predivan. Kao da se stvarno vratio makar i na tih nekoliko trenutaka koliko traje san ))))))))))))
    Sanjam ga i dan-danas, a proslo je dugih 7 godina...
    Ažurirano 18.12.2013. u 17:26, autor: zlatna koka
  3. Doktor Zo (avatar)





  4. LJILJA MMM (avatar)
    čekala sam kad ćeš napisati to što nikom nisi rekla......
  5. orfej sa ibra (avatar)
    Bio je to samo osmeh,
    ništa više.
    Nije sve ispravio.
    Nije ništa ispravio.
    Samo osmeh.
    Sitnica.
    List u šumi koji drhti
    pošto je preplašena ptica poletila.
    Ipak, prihvatiću ga.
    Široko otvorenih ruku.
    Zato što kada proleće stiže,
    ono otapa sneg pahulju po pahulju,
    i možda sam upravo video prvu pahulju kako se otapa.

    Haled Hoseini - Lovac na zmajeve
  6. smeh (avatar)
    Citat Original postavio Aribi
    Hvala...
  7. smeh (avatar)
    Citat Original postavio zlatna koka
    Draga moja Majo, isto tako ja sanjam mog oca, to su vrlo slicni izlivi emocija, razlika je samo u tome sto mi u snu nikad ne razgovaramo, samo se razumemo bez reci. A dan posle takvih snova je divan, predivan. Kao da se stvarno vratio makar i na tih nekoliko trenutaka koliko traje san ))))))))))))
    Sanjam ga i dan-danas, a proslo je dugih 7 godina...
    Svi mi nosimo i naše radosti i tuge na naš način, što je sasvim prirodno.
    Kao što je prirodno i da su nam odnosi i doživljaji - lični.
    I moje dve tuge... za svakim od roditelja su drugačije. Kao što su nam odnosi i moj doživljaj svakog od njih bili drugačiji.
    I to nije pitanje ljubavi koja nije sporna... već nečeg sasvim drugog, teško opipljivog, teško objašnjivog.
  8. smeh (avatar)
    Citat Original postavio Doktor Zo





  9. smeh (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    čekala sam kad ćeš napisati to što nikom nisi rekla......
    Ovo su prve reči... od tad...
    I jako se teško pronalaze... i kako god da se slože - zapravo su samo blaga naznaka svega što iza njih stoji...
    Ma... znaš već
  10. smeh (avatar)
    Citat Original postavio orfej sa ibra
    Bio je to samo osmeh,
    ništa više.
    Nije sve ispravio.
    Nije ništa ispravio.
    Samo osmeh.
    Sitnica.
    List u šumi koji drhti
    pošto je preplašena ptica poletila.
    Ipak, prihvatiću ga.
    Široko otvorenih ruku.
    Zato što kada proleće stiže,
    ono otapa sneg pahulju po pahulju,
    i možda sam upravo video prvu pahulju kako se otapa.

    Haled Hoseini - Lovac na zmajeve
  11. NoleNS (avatar)
    Zaista divan i emotivan tekst...
  12. smeh (avatar)
    Citat Original postavio NoleNS
    Zaista divan i emotivan tekst...
    Hvala
    Naravno... kako bi bilo lepo da nije napisana... bar ne jos uvek ... ili sto kasnije...