Oči nam nisu date da vidimo, već samo da gledamo, isto kao što i uši nemamo da čujemo, već njima možemo samo da slušamo. Zaista je tako. Niti se očima vidi, niti se ušima čuje, već dušom. Očima se istina ne može videti, niti se ušima ona može čuti, jer samo duša ima sposobnost vida i sluha. Oči i uši samo prenose utiske, a ne istinu. Isto tako, ni sama reč, kao oruđe uma, nije sposobna za “govor istine”, već samo za puki opis, odnosno nije sposobna da dosegne dubine istinskog znanja, pa samim tim ni da ga verno prenese i izrazi. Taj izraz moguć je samo kroz ničim sputano isijavanje energije same duše u zamahu njenog plesa sa istinom, na relaciji makro-kosmos i mikro-kosmos. Namaste.
