Filozofija i drvene kolibe

Da bi se covek bavio npr naukom mora da zavrsi odredjeni faklutete, a za filozofiju izgleda nije potrebno da se zavrsi nista. Dovoljno je da pocne da se prica sta neko misli plus njegovo iskustvo i zakljucak ala sam filozofirao.
Dovollno je da neko ode do pijace i da se vrati i da iznese svoju ''filozofiju''....
Filozofije inace nema bez filozofskih disciplina,istorije filozofije....
Doslo se dotle kada neko prica nesto bez veze da se kaze, on ''filozofira''....cak je i sam pojma filozofije se koristi za ismejavanje.
Medicinom,masinstvom,gradjevinom...moze da se bavi samo onaj koje je zavrsio odredjen fakultet, a za filozofiju ...?

То је исто као рећи да само професионални кошаркаши могу играти кошарку, или само професионали шофери возити аутомобиле.

Свако ко примењује научни метод у свом размишању и истраживању јесте научник па макар завршио и вечерњу школу.

Оно што се ту разликује јесте резултат. Јер да би неко направио рецимо овако нешто:

Мораће потражити "помоћ пријатеља", да тако кажемо. Тј. сва она знања која је човечанство вековима развијало у грађевинарству. Без тога, у најбољем случају саградиће дрвену колибу.

Исто је и са филозофијом. Свако може примењивати филозофски метод и износити своја мишљења, али резултат је оно што се ту разликује. Јер, попут оне зграде, лaкше ће појединац неким чудом сам направити исту, него што ће сам тако из своје главе доћи до неких филозофских истина.

Међутим, у филозофији резултат није тако очигледан као код оне зграде. Па тако, рецимо, свако може када је грађевинарство у питању, рећи да је његова колиба најсавршеније здање на свету, али је сувише очигледно да није. Док у случају филозофских мишљења свако може то исто рећи а да то не буде тако очигледно.

Такође, свако може у филозофији градити илузију неке величине, јер у практичним акцијама спољашњег света бити изузетан у било чему исувише је тешко за постићи, хајде онда да будеш изузетан у преимућствима ума, области у којој је свако за себе геније изнад свих. Јер нико се неће увредити када му се презентује да је неко физички јачи од њега, или богатији, или лепши. То су сувише очигледни факти који дотичном сметају, али против којих га ниједан психолошки механизам одбране неће много заштити или убедити у супротно. Али ако му се укаже да је неко паметнији од њега, ту настаје проблем. Јер свако мисли за себе да је НАЈПАМЕТНИЈИ. И ту илузију је лако одржавати јер туђа памет није тако очигледна као туђе богаство, снага и слично.
Зато градитеље колиба привлачи филозофија. Шта више, у историји филозофије праве филозофске грађевине потпуно су прекривене дрвеним колибама да се не могу лако ни видети.