Psihosocijalni razvoj – između 6. i 11. godine života
Životni ciklus – osam stupnjeva
psihosocijalnog razvoja, Erik Erikson
Osam faza u teoriji razvoja Erika Eriksona ili životnom ciklusu, koje karakterišu specifični problemi sa kojima se jedinka susreće u odnosima sa stvarnošću tokom razvoja
priredio prof. dr Ljubomir Erić
Četvrti stupanj u razvoju “marljivost i produktivnost nasuprot inferiornosti”, traje između šeste i jedanaeste godine , školsko doba, odgovara Frojdovoj fazi razvoja latenciji. Tada se od deteta prvi put očekuje da postupa u skladu s realnošću i da nauči određene veštine koje zahteva kultura u kojoj živi, kao što su pisanje, čitanje, saradnja s drugima u organizovanim aktivnostima. Od njega se očekuje da razvije marljivost i upornost, produktivnu aktivnost i interesovanje za upotrebu određenih oruđa koja su u takvom radu nužna. Dete u tom dobu postaju postepeno sposobno da učestvuje u igrama u kojima važe određena pravila koja mora da poštuje.
Nepovoljan razvoj dovodi do pojave osećanja inferiornosti, koje nastaje kada je dete realno nesposobno, ili mu se to tako čini, ili mu to drugi sugerišu, najčešće roditelji i nastavnici.
Osećanje inferiornosti se direktno povezuje sa školskim uspehom pa dete koje prihvati kao standard školski uspeh po kojem ga drugi vrednuju, ili, po kojima se samo vrednuje, postaje rob svoje kulture i utvrđene i postavljene hijerarhije uloga. To je dete “štreber”, koje osim uspeha i struke ništa drugo ne vidi i ne zna. Prema tome, da bi dete steklo pravo osećanje kompetentnosti to zahteva više od školskog uspeha ili uspeha u poslu, tj. mogućnost delovanja na druge ljude i uticaj na njihovo ponašanje, za šta je nužna takozvana psihosocijalna kompetentnost.
Kriza ovog perioda obeležena je razvijanjem produktivnosti i kompetentnosti nasuprot razvoju osećanja inferionosti i nekompetetnosti. Pozitivan ishod krize daje detetu snažan podsticaj za dalji razvoj, jer osećanje kompetentnosti predstavlja kljućni činilac u daljem razvoju. Suprotno, osećanje inferiornosti onemogućava dete da uhvati korak sa vršnjacima u daljem razvoju.
Životni ciklus – osam stupnjeva
psihosocijalnog razvoja, Erik Erikson
Osam faza u teoriji razvoja Erika Eriksona ili životnom ciklusu, koje karakterišu specifični problemi sa kojima se jedinka susreće u odnosima sa stvarnošću tokom razvoja
priredio prof. dr Ljubomir Erić
Četvrti stupanj u razvoju “marljivost i produktivnost nasuprot inferiornosti”, traje između šeste i jedanaeste godine , školsko doba, odgovara Frojdovoj fazi razvoja latenciji. Tada se od deteta prvi put očekuje da postupa u skladu s realnošću i da nauči određene veštine koje zahteva kultura u kojoj živi, kao što su pisanje, čitanje, saradnja s drugima u organizovanim aktivnostima. Od njega se očekuje da razvije marljivost i upornost, produktivnu aktivnost i interesovanje za upotrebu određenih oruđa koja su u takvom radu nužna. Dete u tom dobu postaju postepeno sposobno da učestvuje u igrama u kojima važe određena pravila koja mora da poštuje.
Nepovoljan razvoj dovodi do pojave osećanja inferiornosti, koje nastaje kada je dete realno nesposobno, ili mu se to tako čini, ili mu to drugi sugerišu, najčešće roditelji i nastavnici.
Osećanje inferiornosti se direktno povezuje sa školskim uspehom pa dete koje prihvati kao standard školski uspeh po kojem ga drugi vrednuju, ili, po kojima se samo vrednuje, postaje rob svoje kulture i utvrđene i postavljene hijerarhije uloga. To je dete “štreber”, koje osim uspeha i struke ništa drugo ne vidi i ne zna. Prema tome, da bi dete steklo pravo osećanje kompetentnosti to zahteva više od školskog uspeha ili uspeha u poslu, tj. mogućnost delovanja na druge ljude i uticaj na njihovo ponašanje, za šta je nužna takozvana psihosocijalna kompetentnost.
Kriza ovog perioda obeležena je razvijanjem produktivnosti i kompetentnosti nasuprot razvoju osećanja inferionosti i nekompetetnosti. Pozitivan ishod krize daje detetu snažan podsticaj za dalji razvoj, jer osećanje kompetentnosti predstavlja kljućni činilac u daljem razvoju. Suprotno, osećanje inferiornosti onemogućava dete da uhvati korak sa vršnjacima u daljem razvoju.
