Nisam član nijedne religije, verske zajednice ili crkve, niti ću to ikada biti; nisam ni ateista, ni vernik, niti ću to ikada biti... Ja sam rekao da znam da postoji bog, a onda su me napali oni koji veruju u boga, i tražili dokaz da postoji bog. Zašto? Zato što oni koji veruju nisu sigurni postoji li ili ne ono u šta veruju. Ja neću reći - “Verujem da će sutra svanuti dan” - zato što znam da će svanuti.
Po “principu šestara” Velikog Arhitekte, Neimara svih svetova, odnosno razmerama svih stvari koje nas okružuju, kao i univerzalnim jezikom svih svetova - naime matematikom, možemo dokazati postojanje božanske ličnosti. Ne verovati (ne biti siguran postoji li), već dokazati postojanje božanske ličnosti.
Od svih religija najbliži sam budizmu, pa ću iskoristiti jednu tehniku, meni urođenu, a to je da se stečeni, originalni uvid, može prenositi sa jednog polja na drugo. Ta suptilna suština je nepromenjena, koliko god se polja razlikovala. Kaže se da je ponavljanje majka pamćenja i usađivanja... pa ću početi od ovoga... jednom doživljeno prosvetljenje je kraj nečemu, i početak nečega. I tu bi prosvetljenje suštinski bilo beskorisno, jer se dogodilo samo jednom...
Stanje prosvetljenja je slično kao kada vam optičar (ukoliko dozvolite da vam on ili neki doktor kroji kapu) odredi prvu pravu dioptriju očajla (na turskom se kaže naočara) i vi ih stavite. Sve oko vas je poznato, a ipak drugačije i kristalno jasno. Ako se prosvetljenje dogodi kao sticaj okolnosti, posledica meditacija i vežbi, odnosno neke duhovne tehnike, onda je prosvetljenje sve “beskorisno” i kratkotrajno.
Ne znam kakvo je to stanje, ali znam da je promenjivo i kvarljivo.
Stičem utisak da se ciklusi sazrevanja ponavljaju. Ako se prosvetljenje jednom dogodi, jednake su šanse da će se dogoditi još jednom... što mi negde u startu govori da je tom procesu potrebno neprekidno sazrevanje...
Jedan moj prijatelj je izgubio želju da istražuje, uči i meditira... razočaran mojim odgovorom na pitanje da li ću morati i dalje da meditiram kad doživim prosvetljenje. Moj odgovor, možda tačan, možda ne, bio je da se kroz meditaciju stiče nova tačka gledišta na svet, i da od tada čovek seda i meditira spontano i lako, to mu biva nasušna potreba, prosvetljuje se iz časa u čas, i živi na nekom novom nivou. Pri tom, svejedno je da li sedi, hoda, uči priča... Dakle, suštinski je beskorisno, jer mora da se ponavlja, ali to više nije napor i očekivanje, traganje, vežba, nego namerna voljna veza sa svojim bićem, koja se uspostavlja iz časa u čas, sa svojim novim ja...
Ne znam kako to izgleda iz ugla želje... ja pristupam iz ugla velikog pritiska, i uopšte se ne pitam hoću li ili ne. Dakle, prokleta potreba.
Prosvetljnje nije konačno, iz perspektive radnje. Jedno prosveteljenje dođe, i usledi drugo. Ono je konstanta. Ako ga gledaš kao jedno jedino - onda jeste konačno, ali to opet zavisi od tvog viđenja prosvetljenja.
Šta je još jako bitno? Onaj ko hoće da doživi prosvetljenje ne sme da bude bogoboran, bogohulan i protivprirodan. Dakle, ni pod razno ne sme da dozvoli da ga neko obreže, obeleži (tetovira kao roba) ili navikne na to da konzumira meso, mleko i jaja, kao i svu industrijsku hranu. Ko god se obreže (jer smatra da je bog učinio grešku u anatomiji - pa se on drzne da je ispravi), i ko god jede meso, mleko i jaja - ne može doživeti prosvetljenje, pa samim tim ne može biti ni nečiji duhovni učitelj. Konzumacijom mesa, ljudi koji ga konzumiraju unose u sebe strahove koje životinja nabija u meso u trenutku klanja. A strah je najprizemnija emocija. Sa strahom (gomilom strahova) nema prosvetljenja. I tačka. Dakle, ne radi se ni o kakvim ličnim željama i potrebama, već o prirodnom zakonu. Šta će bilo kom prosvetljenom pojedincu, koji ne konzumira meso, mleko i jaja, odnosno ne unosi u sebe strahove i bolesti poklanih životinja, bilo koji “božji sin”,“božji prorok”, ili bilo kakav “guru” koji halapljivo proždire meso, mleko i jaja, a uz to je još i bogoborno, bogohulno i protivprirodno obrezan?
Prosvetljenje nije isto za svakog. Puno je očekivanja i zabluda vezanih za prosvetljenje. Što više duhovno napredujemo, ili ako čak i dostignemo prosvetljenje, svakako niko ne dostiže ono što je očekivao...
Još nešto. Izbegavajte ljude koji se busaju u grudi da su doživeli prosvetljenje, a od vas traže novac za nekakve “duhovne radionice”... ha ha ha... Dno dna.
Namaste.
Po “principu šestara” Velikog Arhitekte, Neimara svih svetova, odnosno razmerama svih stvari koje nas okružuju, kao i univerzalnim jezikom svih svetova - naime matematikom, možemo dokazati postojanje božanske ličnosti. Ne verovati (ne biti siguran postoji li), već dokazati postojanje božanske ličnosti.
Od svih religija najbliži sam budizmu, pa ću iskoristiti jednu tehniku, meni urođenu, a to je da se stečeni, originalni uvid, može prenositi sa jednog polja na drugo. Ta suptilna suština je nepromenjena, koliko god se polja razlikovala. Kaže se da je ponavljanje majka pamćenja i usađivanja... pa ću početi od ovoga... jednom doživljeno prosvetljenje je kraj nečemu, i početak nečega. I tu bi prosvetljenje suštinski bilo beskorisno, jer se dogodilo samo jednom...
Stanje prosvetljenja je slično kao kada vam optičar (ukoliko dozvolite da vam on ili neki doktor kroji kapu) odredi prvu pravu dioptriju očajla (na turskom se kaže naočara) i vi ih stavite. Sve oko vas je poznato, a ipak drugačije i kristalno jasno. Ako se prosvetljenje dogodi kao sticaj okolnosti, posledica meditacija i vežbi, odnosno neke duhovne tehnike, onda je prosvetljenje sve “beskorisno” i kratkotrajno.
Ne znam kakvo je to stanje, ali znam da je promenjivo i kvarljivo.
Stičem utisak da se ciklusi sazrevanja ponavljaju. Ako se prosvetljenje jednom dogodi, jednake su šanse da će se dogoditi još jednom... što mi negde u startu govori da je tom procesu potrebno neprekidno sazrevanje...
Jedan moj prijatelj je izgubio želju da istražuje, uči i meditira... razočaran mojim odgovorom na pitanje da li ću morati i dalje da meditiram kad doživim prosvetljenje. Moj odgovor, možda tačan, možda ne, bio je da se kroz meditaciju stiče nova tačka gledišta na svet, i da od tada čovek seda i meditira spontano i lako, to mu biva nasušna potreba, prosvetljuje se iz časa u čas, i živi na nekom novom nivou. Pri tom, svejedno je da li sedi, hoda, uči priča... Dakle, suštinski je beskorisno, jer mora da se ponavlja, ali to više nije napor i očekivanje, traganje, vežba, nego namerna voljna veza sa svojim bićem, koja se uspostavlja iz časa u čas, sa svojim novim ja...
Ne znam kako to izgleda iz ugla želje... ja pristupam iz ugla velikog pritiska, i uopšte se ne pitam hoću li ili ne. Dakle, prokleta potreba.
Prosvetljnje nije konačno, iz perspektive radnje. Jedno prosveteljenje dođe, i usledi drugo. Ono je konstanta. Ako ga gledaš kao jedno jedino - onda jeste konačno, ali to opet zavisi od tvog viđenja prosvetljenja.
Šta je još jako bitno? Onaj ko hoće da doživi prosvetljenje ne sme da bude bogoboran, bogohulan i protivprirodan. Dakle, ni pod razno ne sme da dozvoli da ga neko obreže, obeleži (tetovira kao roba) ili navikne na to da konzumira meso, mleko i jaja, kao i svu industrijsku hranu. Ko god se obreže (jer smatra da je bog učinio grešku u anatomiji - pa se on drzne da je ispravi), i ko god jede meso, mleko i jaja - ne može doživeti prosvetljenje, pa samim tim ne može biti ni nečiji duhovni učitelj. Konzumacijom mesa, ljudi koji ga konzumiraju unose u sebe strahove koje životinja nabija u meso u trenutku klanja. A strah je najprizemnija emocija. Sa strahom (gomilom strahova) nema prosvetljenja. I tačka. Dakle, ne radi se ni o kakvim ličnim željama i potrebama, već o prirodnom zakonu. Šta će bilo kom prosvetljenom pojedincu, koji ne konzumira meso, mleko i jaja, odnosno ne unosi u sebe strahove i bolesti poklanih životinja, bilo koji “božji sin”,“božji prorok”, ili bilo kakav “guru” koji halapljivo proždire meso, mleko i jaja, a uz to je još i bogoborno, bogohulno i protivprirodno obrezan?
Prosvetljenje nije isto za svakog. Puno je očekivanja i zabluda vezanih za prosvetljenje. Što više duhovno napredujemo, ili ako čak i dostignemo prosvetljenje, svakako niko ne dostiže ono što je očekivao...
Još nešto. Izbegavajte ljude koji se busaju u grudi da su doživeli prosvetljenje, a od vas traže novac za nekakve “duhovne radionice”... ha ha ha... Dno dna.
Namaste.
