Можда..

Ти поносна, ја равнодушан. Како је само мало потребно да постанемо странци.. Један разговор и чини ми се као да Те никада нисам ни познавао. Могла си Ти приче разне да ми продајеш, да се правиш неко ко ниси, освајати ме само једним погледом, могла си Ти. Могла си како год си хтела са мном. А изгледа, и умела си. Како сам се само топио сваки пут када би прошла руком преко мога врата па све до косе.. Само си Ти успела да запалиш искру у мојим очима. А тек уснама.. У њима као да си кила сву чаролију овога света. Где год су оне мене дотакле успела си пробудити неку унутрашњи нагон у мени. Ето какву си слику створила, жене која мало прича, зна да навуче осмех само једном речју. Можда је то и крива слика о Теби, али као што рекох - понекада као да Те нисам ни познавао. Можда Те још увек уопште не познајем..

998851_683516188340646_1972399059_n.jpg
 

Back
Top