Ne vucimo ga za noge, ima u kazanu dovoljno Srba.
Ali zašto misliš da bi to bilo zavidno batrganje nedostojnih ne bi li se dostojni vratili nazad u čabar? Ja nisam tako shvatila ovaj blog, mada, naravno, možebit ja grešim.
Zašto - a ako ljudi kažu da nisu u stanju da s podjednakom euforijom doživljavaju nacionalne sportske uspehe - tuđ sud često bude: da, kiselo grožđe? Niko nije prorok u svom selu. Ne znam da li još koji narod ima takvu izreku - kako god, kod nas je ona opšte mesto. Ne mogu govoriti u ime drugih, ali
ja ne zavidim Novaku. Čak ni da se bavi poljem na koje sam naročito osetljiva, kao što je pisana reč; opet mu ne bih zavidela. Ne zavidim čak ni majstorima piscima; i isto tako ne zavidim ni velikim sportistima bez obzira što sport nije polje koje osećam kao nešto što me se ikada u životu naročito doticalo.
Jedino što kažem, to je da ne shvatam sasvim opštenarodnu euforiju usled njegovih rezultata, koji su, što svako mora priznati, skroz lični. Ne igramo svi mi na Vimbldonu,
on igra. I to je super stvar, uzevši u obzir koliko je nenormalnog truda uložio da do Vimbldona uošte dođe; i sjajno je što na planeti uopšte postoje ljudi koji poseduju takav jedan talenat koji će da izdrži svaku prepreku, svaku smetnju, nedostatak sredstava, tuđe pomoći,
bilo šta. Tačnije - obzirom da verujem kako je talenat tek manji deo u toj priči - hvala bog(ovima) što postoje ljudi takve
snage volje.
Ali postojanje takvih ljudi, sve i kad se prezivaju slično meni, i dele kakvo drevno plemensko srodstvo sa mnom; nije dovoljan razlog da ja njihove uspehe doživim kao
svoj ponos. Meni može biti drago što je to neko iz moje zemlje i mog naroda; ali to nije takvo osećanje da usled njega dobijem ideju kako je svaka pobeda koju izvojuju
moja, ili pobeda mog naroda u celini. Kao prvo, ja nemam u njoj udela jer nisam ni talentovana ni sposobna da dođem do Vimbldona nit sam s Novakom igrala u dublu; i kao drugo, a odnoseći se na nacionalnu pobedu, pobeda nad čim?
Ako si mislio na globalnu pobedu u smislu da nam postojanje ovakvih ljudi daje nadu da ipak nije sve izgubljeno, onda u redu. Ali ako je ta pobeda nešto što će mi donet satisfakciju u mojem sopstvenom promašenom životu - a ja mislim, mada naravno možebit grešim; da je
upravo od te i takve vrste naša orgazmička euforija u vezi Novaka - onda ne mogu da se složim. Onda mogu jedino da citiram post iznad, koji je moj rođeni odgovor uobličio stoput bolje nego ja sama koja se, kao i obično, bespotrebno raspisujem.
"bolji-zivot-srecni-ljudi
Petak, 09. 08. 2013. 13:22h
neregistrovan korisnik
Radujes se Novakovim uspesima,jer nemas svoje. Da me neko pogresno ne shvati Novak je sasvim ok i svaka mu cast. Sam se izdigao iz cemera i jada ove zemlje i izborio se za svoje parce univerzumo,i to kakvo. Ali histerija koja vlada oko njega je totalno nezdrava i mnogo govori o stnaju nacije. Nisam bio u Svajcarskoj,ali garantujem da vecinu Svajcaraca boli uvo za Federera jer znaju ko su ,sta su,znaju da su najbogatija zemlja na svetu,imaju posao,para,idu na odmore,uzivaju uzivotu. A ti posle Novokovog meca mozes samo da izadjes ispred zgrade na klupu na pivo."
Ko nema za pivo , može da izađe iz kuće i da viče : Nole, Nole ! SRBIJA ! SRBIJA ! Mnogo smo jaki !
To je ono na šta sam mislila.
