Neoborivo, bedna “intelektualna životinja”, na pogrešan način nazvana čovek, ne samo da ne zna, nego još više od toga, niti zna da ne zna...
Najgora je od svih, toliko dificilna i toliko čudna situacija, u kojoj se nalazimo, ne poznajemo tajnu svih naših tragedija, i uprkos tome ubeđeni smo u činjenicu “kako znamo sve”...
Odvedite jednog “racionalnog sisara”, neku od osoba koja sebe smatra uticajnom, u pustinju Saharu, ostavite je tamo, dalje od bilo koje oaze i, posmatrajte iz nekog vazdušnog broda sve što se događa... Činjenice će same govoriti: “intelektualni humanoid“, iako sebe smatra jakim, i smatra se čovek i po, u stvari, dokazuje se da je zastrašujuće slab...
“Racionalna životinja” je sto posto budala. Misli o samom sebi sve najbolje; veruje da se može sjajno razvijati posredstvom obdaništa, udžbenika, lepih manira, osnovnih škola, gimnazija, mature, univerziteta, dobrog ugleda tatice... itd. itd. itd. Na nesreću, u zaleđini tolikih studija i dobrih ophođenja, titula i novca, dobro znamo da nas bilo kakav bol u stomaku rastužuje, i da, u osnovi, nastavljamo da bivamo nesrećni i mizerabilni...
Dovoljno je da čitamo univerzalnu istoriju, kako bismo doznali da smo isti varvari iz prastarih vremena, koji su, umesto da postanu bolji, postali daleko gori.
Naš prošli XX vek, sa svom svojom spektakularnošću, ratovima, prostitucijom, svetskom sodomijom, seksualnom degeneracijom, drogama, alkoholom, prekomernom surovošću, krajnjom perverznošću, monstruoznostima... ogledalo je u kome treba da se posmatramo. Ne postoji, dakle, nikakav temeljni motiv na osnovu koga bismo se hvalili da smo dostigli višu etapu razvijenosti...
Zamišljati da vreme znači progres apsurdno je. Na žalost “oplemenjeni ignoranti” nastavljaju dalje, zarobljeni (u boci) u “dogmi evolucije”...
U svim zagasitim stranicama “crne istorije” nailazimo uvek na iste zaprepašćujuće surovosti, ambicije, ratove... Ipak, naši savremenici “super-civilizovani”, još su ubeđeni u činjenicu da je rat nešto sporedno, neka prolazna akcidencija, koja nema nikakve veze sa njihovom, toliko oglašenom, “modernom civilizacijom”. Naravno, ono što se treba uzeti u obzir je način ophođenja svake osobe: neki subjekti su pijanice, drugi apstinentni, ovi pošteni, oni bezobrazni; života ima u svemu...
Masa je znači ekstenzija individue; nije moguća transformacija mase, naroda, ako se svaka osoba ne menja... Niko ne može poreći da postoje različiti socijalni nivoi; postoje crkveni ljudi i bordeljski ludi; ljudi koji se bave trgovinom i seljaci, itd. Isto tako postoje različiti nivoi bića. Ono što smo u unutrašnjosti, sjajni ili malodušni, darežljivi ili tvrdice, nasilni ili staloženi, prečisti ili bludni, privlači različite životne okolnosti...
Neko ko je bludan uvek će privlačiti scene, drame, čak i tragedije lasciviteta u koje će biti umešan... Pijanica će privlačiti pijanice i uvek će se nalaziti u barovima i kafanama, ova stvar je evidentna... Šta će privlačiti kamatnika, egoistu? Koliko problema, tamnica, nesreća? Ipak, ljudi puni bola, umorni da bi još patili, žele da se menjaju, da okrenu stranicu svoje istorije...
Siroti ljudi. Žele da se menjaju, ali ne znaju kako; nalaze se u bezizlaznoj situaciji... Ono što im se dogodilo juče dešava se danas i desiće se i sutra. Ponavljaju iste greške i ne uče iz lekcije života ni pod topovskom pretnjom. Sve se stvari ponavljaju u njihovom sopstvenom životu; pričaju iste stvari, rade iste stvari, oplakuju iste stvari... Ovo dosadno ponavljanje drama, komedija i tragedija, nastaviće da traje toliko koliko nosimo u našoj unutašnjosti nepoželjne elemente gneva, pohlepe, razvratnosti, zavisti, gordosti, lenjosti, proždrljivosti...
Koji je naš moralni nivo? Ili bolje reći: koji je naš nivo bića? Sve dotle, dok se nivo bića ne menja radikalno, nastaviće se ponavljanje svih naših mizerija, scena, nesreća i beda. Sve stvari, sve okolnosti koje se događaju oko nas, na sceni ovog sveta, isključivo su refleksija onoga što nosimo na unutrašnjem nivou.
Sa pravom možemo “svečano tvrditi” da je “spoljašnjost refleksija unutrašnjosti”. Kada se neko menja na unutrašnjem nivou i ta promena je korenita, spoljašnost, okolnosti, život, menjaju se na isti način.
Biti siromašan ne treba da bude za osudu, ali ono što je užasno ne zasniva se u ovome, već na nivou bića... Dnevno se međusobo tuku, opijaju se, pretvaraju se u ubice... sopstvene sabraće u nesreći; oni žive, naravno, u prljavim kolibama, umesto ljubavi među njima vlada mržnja...
Više puta sam razmišljao da ako bi bilo koji od ovih subjekata izbacio iz svoje unutrašnjosti mržnju, gnev, blud, pijanstvo, surovost, egoizam, klevetu, zavist, svojeljublje, gordost... sviđali bi se drugim osobama i jednostavno bi se udružili, po “zakonu psihološkog afiniteta”, sa finijim ljudima - duhovnijim, i ti novi odnosi bili bi definitivno dovoljni za ekonomsku i društvenu promenu.
Ovo bi bio sistem koji bi dozvolio tom subjektu radikalnu promenu. Ono što treba prvo razumeti je to da se svako od nas (nezavisno da li je beo ili crn, žut ili crven, ignorant ili erudit), nalazi se na određenom “nivou bića”.
Koji je naš nivo bića? Da li ste vi razmišljali nekada o ovoj stvari? Ne bi se moglo preći na drugi nivo ako ne poznajemo stanje u kome se nalazimo.
Namaste.
Najgora je od svih, toliko dificilna i toliko čudna situacija, u kojoj se nalazimo, ne poznajemo tajnu svih naših tragedija, i uprkos tome ubeđeni smo u činjenicu “kako znamo sve”...
Odvedite jednog “racionalnog sisara”, neku od osoba koja sebe smatra uticajnom, u pustinju Saharu, ostavite je tamo, dalje od bilo koje oaze i, posmatrajte iz nekog vazdušnog broda sve što se događa... Činjenice će same govoriti: “intelektualni humanoid“, iako sebe smatra jakim, i smatra se čovek i po, u stvari, dokazuje se da je zastrašujuće slab...
“Racionalna životinja” je sto posto budala. Misli o samom sebi sve najbolje; veruje da se može sjajno razvijati posredstvom obdaništa, udžbenika, lepih manira, osnovnih škola, gimnazija, mature, univerziteta, dobrog ugleda tatice... itd. itd. itd. Na nesreću, u zaleđini tolikih studija i dobrih ophođenja, titula i novca, dobro znamo da nas bilo kakav bol u stomaku rastužuje, i da, u osnovi, nastavljamo da bivamo nesrećni i mizerabilni...
Dovoljno je da čitamo univerzalnu istoriju, kako bismo doznali da smo isti varvari iz prastarih vremena, koji su, umesto da postanu bolji, postali daleko gori.
Naš prošli XX vek, sa svom svojom spektakularnošću, ratovima, prostitucijom, svetskom sodomijom, seksualnom degeneracijom, drogama, alkoholom, prekomernom surovošću, krajnjom perverznošću, monstruoznostima... ogledalo je u kome treba da se posmatramo. Ne postoji, dakle, nikakav temeljni motiv na osnovu koga bismo se hvalili da smo dostigli višu etapu razvijenosti...
Zamišljati da vreme znači progres apsurdno je. Na žalost “oplemenjeni ignoranti” nastavljaju dalje, zarobljeni (u boci) u “dogmi evolucije”...
U svim zagasitim stranicama “crne istorije” nailazimo uvek na iste zaprepašćujuće surovosti, ambicije, ratove... Ipak, naši savremenici “super-civilizovani”, još su ubeđeni u činjenicu da je rat nešto sporedno, neka prolazna akcidencija, koja nema nikakve veze sa njihovom, toliko oglašenom, “modernom civilizacijom”. Naravno, ono što se treba uzeti u obzir je način ophođenja svake osobe: neki subjekti su pijanice, drugi apstinentni, ovi pošteni, oni bezobrazni; života ima u svemu...
Masa je znači ekstenzija individue; nije moguća transformacija mase, naroda, ako se svaka osoba ne menja... Niko ne može poreći da postoje različiti socijalni nivoi; postoje crkveni ljudi i bordeljski ludi; ljudi koji se bave trgovinom i seljaci, itd. Isto tako postoje različiti nivoi bića. Ono što smo u unutrašnjosti, sjajni ili malodušni, darežljivi ili tvrdice, nasilni ili staloženi, prečisti ili bludni, privlači različite životne okolnosti...
Neko ko je bludan uvek će privlačiti scene, drame, čak i tragedije lasciviteta u koje će biti umešan... Pijanica će privlačiti pijanice i uvek će se nalaziti u barovima i kafanama, ova stvar je evidentna... Šta će privlačiti kamatnika, egoistu? Koliko problema, tamnica, nesreća? Ipak, ljudi puni bola, umorni da bi još patili, žele da se menjaju, da okrenu stranicu svoje istorije...
Siroti ljudi. Žele da se menjaju, ali ne znaju kako; nalaze se u bezizlaznoj situaciji... Ono što im se dogodilo juče dešava se danas i desiće se i sutra. Ponavljaju iste greške i ne uče iz lekcije života ni pod topovskom pretnjom. Sve se stvari ponavljaju u njihovom sopstvenom životu; pričaju iste stvari, rade iste stvari, oplakuju iste stvari... Ovo dosadno ponavljanje drama, komedija i tragedija, nastaviće da traje toliko koliko nosimo u našoj unutašnjosti nepoželjne elemente gneva, pohlepe, razvratnosti, zavisti, gordosti, lenjosti, proždrljivosti...
Koji je naš moralni nivo? Ili bolje reći: koji je naš nivo bića? Sve dotle, dok se nivo bića ne menja radikalno, nastaviće se ponavljanje svih naših mizerija, scena, nesreća i beda. Sve stvari, sve okolnosti koje se događaju oko nas, na sceni ovog sveta, isključivo su refleksija onoga što nosimo na unutrašnjem nivou.
Sa pravom možemo “svečano tvrditi” da je “spoljašnjost refleksija unutrašnjosti”. Kada se neko menja na unutrašnjem nivou i ta promena je korenita, spoljašnost, okolnosti, život, menjaju se na isti način.
Biti siromašan ne treba da bude za osudu, ali ono što je užasno ne zasniva se u ovome, već na nivou bića... Dnevno se međusobo tuku, opijaju se, pretvaraju se u ubice... sopstvene sabraće u nesreći; oni žive, naravno, u prljavim kolibama, umesto ljubavi među njima vlada mržnja...
Više puta sam razmišljao da ako bi bilo koji od ovih subjekata izbacio iz svoje unutrašnjosti mržnju, gnev, blud, pijanstvo, surovost, egoizam, klevetu, zavist, svojeljublje, gordost... sviđali bi se drugim osobama i jednostavno bi se udružili, po “zakonu psihološkog afiniteta”, sa finijim ljudima - duhovnijim, i ti novi odnosi bili bi definitivno dovoljni za ekonomsku i društvenu promenu.
Ovo bi bio sistem koji bi dozvolio tom subjektu radikalnu promenu. Ono što treba prvo razumeti je to da se svako od nas (nezavisno da li je beo ili crn, žut ili crven, ignorant ili erudit), nalazi se na određenom “nivou bića”.
Koji je naš nivo bića? Da li ste vi razmišljali nekada o ovoj stvari? Ne bi se moglo preći na drugi nivo ako ne poznajemo stanje u kome se nalazimo.
Namaste.
..
