СЕТА...
Прохујале ноћи
испраних звезда
срце на песку
уништеног гнезда
Да бар могу
опет да те волим
само на трен
па нек не постојим
Поломљени снови
у окову сете
чежњиве су мисли
што ка теби лете
Да бар могу
усне да ти љубим
у свитање рано
да се с тобом будим
Покопане жеље
сахрањене душе
стихови су сада
што ме тугом гуше
Да бар могу
песмом да те такнем
мени да се вратиш
камен с груди макнем…
Прохујале ноћи
испраних звезда
срце на песку
уништеног гнезда
Да бар могу
опет да те волим
само на трен
па нек не постојим
Поломљени снови
у окову сете
чежњиве су мисли
што ка теби лете
Да бар могу
усне да ти љубим
у свитање рано
да се с тобом будим
Покопане жеље
сахрањене душе
стихови су сада
што ме тугом гуше
Да бар могу
песмом да те такнем
мени да се вратиш
камен с груди макнем…