Skoro sigurno da nisam imala teži rastanak nego sto je taj.
Pogledao si me i namrsteno rekao
nemoj mnogo sada da piz. .diš.Bolje da ideš u wc nego da placi-piz..duješ.
I mada sam se do pre sekund smejala kao luda,,znala sam da će trenutak doći..
Donja usna mi se nekako povukla na dole,kao kod deteta ,i krenuo je osećaj da mi se duša cepa.
On je stajao pored mene na stanici, nikad lepši.
Zar je moguće da ga neću vidjati svaki dan više? Prvi put u životu,znam kako je kada imaš osećaj da pripadaš nekom.
Rodio si se da budeš pored njega.
..aa,pri tom-
najviše šta se desilo izmedju nas jeste poljubac u obraz.
I bolje je što sam morala otići. Jer je počela boleti blizina njegova.
Gledao me je , verovatno mu je prolazilo kroz glavu isto kao i meni. .
Kada ćemo se ponovo videti!
Kada će kraj razdvojenosti, koja kreće za par minuta.
...prtljag- moram platiti! Odjednom sam rekla
...platio sam ja!
...imao sam sitno!
....ne pizdi,..samo da te se rešim..duguješ mi 2e
i nasmejao se,
a meni je lice konačno uhvatio grč ,i počelo je plakanje.
...
Ajde .idi,beži brzo!
Ajd tutanj
.i gurnula sam ga ka kolima da ide. Baš sam grubo to uradila..
...krenuo je ka kolima i dobaciuao
- nemoj puno, evo idem,bolje od toga jeste da ideš u wc
. . I nasmejao se tako ,da me je rastužio još više..
To je bio osmeh iza kog je bila tuga,
koji je bio namenjen da bi mi pokazao,da se mogu i nasmejati. I ignorisati suze, kao što i on ignoriše svoje.Mislim da mu je prošlo kroz glavu,-
dobro je, zadržao sam ove suzetine u očima.
Jeli videla? Ma,je! Da li joj išta ikad promakne. . .
...
Kako je odlazio, tako sam osetila da jedan deo mene se cepa i odlazi sa njim.
To je bila ne izdrživa emocija. Pogotovo je izazivalo bol ta,slika kada su se zacaklele njegove oči.
Sve sam očekivala,ali to nikako!
Naravno da nisam htela dopustiti da me bol savlada.
Bio je prevelik da bi smela da mu se prepustim.
Utrčala sam u autobus,i krenula da kopam po stvarima da bi pronašla mobilni,. Sada mi osećaj njegove blizine moze obezbediti jedino mobilni.
Kao i prevrtanje po tašni što mi može obezbediti da ne odgovorim na njegov pogled iz auta,koji sam osećala da je na meni.
..kada sam shvatila da mobilnog nema, i da mu ne mogu napisati da ga nisam oterala jer ne zelim njegovu blizinu,već naprotiv. .
-mada je on razlog
znao u prvom sekundu..
Nema mi osnovnog srestva koje bi me držalo u vezu sa njim tokom puta..
Podigla sam glavu,u očajanju, i kroz prozor videla njegov auto.
Istog momenta sam izašla iz autobusa.i krenula ka autu . . .koji nije bio njegov.
..htela sam da vrisnem.
Pogrešila sam!
Lakše bi mi bilo da je on tu.
Kako da ga pozovem? Hoću da se vrati.da bude ovde. . .
-vozač me je gledao i dobacio
-- jesli se setila?
Zovi ga. Pre sekund je otišao.
NEMAM TELEFON
-imam ja ,evo ti zovi
A onda sam shvatila da ne znam broj koji bi okrenula. . .i on je bio izgubljen sa mobilnim. .
..nemam broj!
--ee,ŽENSKA PAMETI!
Što ga otera onako?
A baš je lep dečko.
. . .
Kada sam mu sledeći dan napisala sutra
da mu imam nešto reći..zbog čega će mu biti drago što sam mobilni zaboravila. . .
Nestrpljivo je slao poruke. . .a šta mi imaš reći,obećala si mi šta?
. . .kada sam mu napisala, rekao je samo- u njegovom stilu. .
..pa normalno da mi je drago što me nisi zvala. . .koji bi se vrag sa tobom tako rasplakanom posle izborio. . .
. .to je bilo
pre 3 meseca...
Noćas sam se probudila sa osećajem da je on tu pored mene. .
Valjalo bi završavati ovde stvari i vratiti se tamo gde i kome pripadam
Pogledao si me i namrsteno rekao
nemoj mnogo sada da piz. .diš.Bolje da ideš u wc nego da placi-piz..duješ.
I mada sam se do pre sekund smejala kao luda,,znala sam da će trenutak doći..
Donja usna mi se nekako povukla na dole,kao kod deteta ,i krenuo je osećaj da mi se duša cepa.
On je stajao pored mene na stanici, nikad lepši.
Zar je moguće da ga neću vidjati svaki dan više? Prvi put u životu,znam kako je kada imaš osećaj da pripadaš nekom.
Rodio si se da budeš pored njega.
..aa,pri tom-
najviše šta se desilo izmedju nas jeste poljubac u obraz.
I bolje je što sam morala otići. Jer je počela boleti blizina njegova.
Gledao me je , verovatno mu je prolazilo kroz glavu isto kao i meni. .
Kada ćemo se ponovo videti!
Kada će kraj razdvojenosti, koja kreće za par minuta.
...prtljag- moram platiti! Odjednom sam rekla
...platio sam ja!
...imao sam sitno!
....ne pizdi,..samo da te se rešim..duguješ mi 2e
i nasmejao se,
a meni je lice konačno uhvatio grč ,i počelo je plakanje.
...
Ajde .idi,beži brzo!
Ajd tutanj
.i gurnula sam ga ka kolima da ide. Baš sam grubo to uradila..
...krenuo je ka kolima i dobaciuao
- nemoj puno, evo idem,bolje od toga jeste da ideš u wc
. . I nasmejao se tako ,da me je rastužio još više..
To je bio osmeh iza kog je bila tuga,
koji je bio namenjen da bi mi pokazao,da se mogu i nasmejati. I ignorisati suze, kao što i on ignoriše svoje.Mislim da mu je prošlo kroz glavu,-
dobro je, zadržao sam ove suzetine u očima.
Jeli videla? Ma,je! Da li joj išta ikad promakne. . .
...
Kako je odlazio, tako sam osetila da jedan deo mene se cepa i odlazi sa njim.
To je bila ne izdrživa emocija. Pogotovo je izazivalo bol ta,slika kada su se zacaklele njegove oči.
Sve sam očekivala,ali to nikako!
Naravno da nisam htela dopustiti da me bol savlada.
Bio je prevelik da bi smela da mu se prepustim.
Utrčala sam u autobus,i krenula da kopam po stvarima da bi pronašla mobilni,. Sada mi osećaj njegove blizine moze obezbediti jedino mobilni.
Kao i prevrtanje po tašni što mi može obezbediti da ne odgovorim na njegov pogled iz auta,koji sam osećala da je na meni.
..kada sam shvatila da mobilnog nema, i da mu ne mogu napisati da ga nisam oterala jer ne zelim njegovu blizinu,već naprotiv. .
-mada je on razlog
znao u prvom sekundu..
Nema mi osnovnog srestva koje bi me držalo u vezu sa njim tokom puta..
Podigla sam glavu,u očajanju, i kroz prozor videla njegov auto.
Istog momenta sam izašla iz autobusa.i krenula ka autu . . .koji nije bio njegov.
..htela sam da vrisnem.
Pogrešila sam!
Lakše bi mi bilo da je on tu.
Kako da ga pozovem? Hoću da se vrati.da bude ovde. . .
-vozač me je gledao i dobacio
-- jesli se setila?
Zovi ga. Pre sekund je otišao.
NEMAM TELEFON
-imam ja ,evo ti zovi
A onda sam shvatila da ne znam broj koji bi okrenula. . .i on je bio izgubljen sa mobilnim. .
..nemam broj!
--ee,ŽENSKA PAMETI!
Što ga otera onako?
A baš je lep dečko.
. . .
Kada sam mu sledeći dan napisala sutra
da mu imam nešto reći..zbog čega će mu biti drago što sam mobilni zaboravila. . .
Nestrpljivo je slao poruke. . .a šta mi imaš reći,obećala si mi šta?
. . .kada sam mu napisala, rekao je samo- u njegovom stilu. .
..pa normalno da mi je drago što me nisi zvala. . .koji bi se vrag sa tobom tako rasplakanom posle izborio. . .
. .to je bilo
pre 3 meseca...
Noćas sam se probudila sa osećajem da je on tu pored mene. .
Valjalo bi završavati ovde stvari i vratiti se tamo gde i kome pripadam
