Nabasah na jednu lepu priču i reših da je podelim sa Vama prijatelji ! Pored svoje mudrosti koju priča nudi , podseti me na detinjstvo i igre - čuvene igre kauboja i indijanaca. U tim igrama , uvek mi zapadalo da budem indijanac - bog bi znao zašto ; verovatno sam bio slabiji od drugih . Često sam protestovao zbog toga - verovatno nisam hteo to da budem jer život je bio na strani kauboja ( uvek su oni pobednici ), pa smo mi morali i kad pobeđujemo da gubimo ! Elem , to moje protestovanje verovatno je dojadilo pokojnom deda Avramu ( jer se podela uloga u igri , vršila u hladu migavca ispred njegove kapije) , jer sam stalno vikao : to neću da budem - čak ni Vinetu ; pa me on jednom poduči : slušaj bićeš onakav kakve su ti misli i kakav ti je govor - zato ne cmizdri stalno i pamet uglavu .
Pa sad mi pomislih , kad natrčah na ovu priču : evo javlja ti se deda Avram !
Sad moram da dodam i ono : tajnoviti su božiji putevi ; pa eto , javi mi se kao ovu priču sroči deda Avram , da mu se ime pomene međ živima !
POBEĐUJE ONAJ VUK KOJEG HRANIŠ
Nekada davno stari indijanac ispriča svome unuku jednu životnu istinu.
„U duši svakog čoveka se vodi neprestana borba.Kao borba između dva vuka.
Jedan vuk predstavlja zlo.
Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, mržnju, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, laž, krivicu, greh, srdžbu, pakost, lažni ponos, sebičnost, podsmeh.
Drugi vuk predstavlja dobro.
Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje, sreću, veru…“
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka.
Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, pa ga upita;
-I koji vuk će na kraju pobediti?
Stari indijanac, pogleda unuka pravo u oči i bez ijedne emocije na svom izbrazdanom licu,odgovori:
-Pobeđuje uvek onaj kojeg hraniš.“
Pa sad mi pomislih , kad natrčah na ovu priču : evo javlja ti se deda Avram !
Sad moram da dodam i ono : tajnoviti su božiji putevi ; pa eto , javi mi se kao ovu priču sroči deda Avram , da mu se ime pomene međ živima !
POBEĐUJE ONAJ VUK KOJEG HRANIŠ
Nekada davno stari indijanac ispriča svome unuku jednu životnu istinu.
„U duši svakog čoveka se vodi neprestana borba.Kao borba između dva vuka.
Jedan vuk predstavlja zlo.
Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, mržnju, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, laž, krivicu, greh, srdžbu, pakost, lažni ponos, sebičnost, podsmeh.
Drugi vuk predstavlja dobro.
Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje, sreću, veru…“
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka.
Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, pa ga upita;
-I koji vuk će na kraju pobediti?
Stari indijanac, pogleda unuka pravo u oči i bez ijedne emocije na svom izbrazdanom licu,odgovori:
-Pobeđuje uvek onaj kojeg hraniš.“
