Objavljujem da su sve reči umrle, ako ne umrle onda zamrle, i da su trome, trome i teške. Grebi sada, Platone, po tom svom nebu ideja, i sećaj se rajske zmije i njenog ujeda. Ko bar malo nije Hesse, ne može čitati Hesse-a. Ovo su moja tmurna pevanja (i zevanja), bez gneva, ali udarena i napadnuta od gnevne mišice, od desnice kojoj više priliči držalja pluga. Ura po sto puta za slobodu, za oblak, za onog koji svaku rečenicu potpisuje sa “moje ime je...” Voda kada je gnevna postaje para, i eto nama tu i Zevsa, i njegove mitologije. Sanjati i umreti je isto, ili skoro isto. Da li znate san Čuang Cea, koji je sanjao da je leptir, i kada se probudio nije znao da li je čovek koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je čovek?
