Besna si mala?Hm,uvek si tako volela da te zovem,pitam se zašto a znam odgovor,bleso!!Prošlog petka smo pričale,sećaš se,o onoj ciganki iz blatnjavog predgradja...srele smo je u onoj šarenoj ulici kroz koju smo se provukle ko mačke to jutro,ja i ti same.Shvataš li da ta ciganka nije"ciganka"ko što si mi onda došapnula sa onim akcentom koji liči na bljak...ona je dama koja je zagazila u onu baru s kraja stazice do gležnjeva i sebično uživala u toj svojoj slobodi.Bila je lepa i u toj dugačkoj,pocepanoj suknji koju je zadigla do iznad kolena da bi dobro osmotrila svoj odraz u toj lokvi pokraj puta,kraj koje je procvetala usamljena kajsija.
Osetila si miris sa te krošnje,znam ja,i umesto da zatvoriš oči i ćutiš rekla si mi kako te nervira što tamo gde treba da budu aleje zimzelenih biljčica,neki dokoni čovek posadi kajsiju i pokvari celogodišnju zelenu idilu.Kad dune prolećni vetrić raznese one sitne latice cvetića da se cela ulica šareni i izgleda neuredno.
Pogrešila si,užasno često grešiš dok misliš o takvim sporednim stvarima.I sad misliš da sam ja ta koja greši uvek i iznova i koja nikad ne zna šta treba da ti kaže.
Zgazila si puža skote,što ne gledaš kuda ideš!!!
Jadni mali puž.
Ne pravi se da ti nije žao jer je tobože on dopuzao baš tu kuda si ti trebala da prodješ i pogledaš u semafor.Umeš ti da plačeš,znam te ja,rascmizdriš se bez razloga jer razlog ne vidiš pa te boli...prazna si.I ne diraj stalno taj mladež na vratu kad god si nervozna,opominjem te stalno i ti opet.Stvarno si nedokazana!!!
Sad se smeješ jer znaš da ćeš me tako odobrovoljiti ali isto tako znaš koliko ti snage treba da se nasmeješ.Od mene ništa ne možeš sakriti,ne zaboravi.
Pitala si me juče,zašto te onaj čovek onako čudno gleda a odgovor znaš i stalno me kinjiš takvim pitanjima.Pa gleda te zato što se smeješ i razmišlja da li da ti uzvrati da ti bude lakše..haha!!!
Znaš li ti uopšte šta mene nervira?Reći ću ti...nervira me to što ćeš ovaj papir ostaviti da prenoći kraj jastuka da bi,kad ustaneš ujutro i pročitaš šta si sinoć mislila,izbrisala osmehom sve ove reči i zgužvala listić i opet našla razlog da budeš prazna.
Sama si kriva što me ne slušaš.Kad bi me barem jednom poslušala i skrpila sve svoje misli koje prosipaš kojekude,našla bi ono što tražiš...hm,ko prošlog petka kad smo gledale onu ciganku.Priznaj da si poželela da budeš na njenom mestu...barem meni priznaj.
Osetila si miris sa te krošnje,znam ja,i umesto da zatvoriš oči i ćutiš rekla si mi kako te nervira što tamo gde treba da budu aleje zimzelenih biljčica,neki dokoni čovek posadi kajsiju i pokvari celogodišnju zelenu idilu.Kad dune prolećni vetrić raznese one sitne latice cvetića da se cela ulica šareni i izgleda neuredno.
Pogrešila si,užasno često grešiš dok misliš o takvim sporednim stvarima.I sad misliš da sam ja ta koja greši uvek i iznova i koja nikad ne zna šta treba da ti kaže.
Zgazila si puža skote,što ne gledaš kuda ideš!!!
Jadni mali puž.
Ne pravi se da ti nije žao jer je tobože on dopuzao baš tu kuda si ti trebala da prodješ i pogledaš u semafor.Umeš ti da plačeš,znam te ja,rascmizdriš se bez razloga jer razlog ne vidiš pa te boli...prazna si.I ne diraj stalno taj mladež na vratu kad god si nervozna,opominjem te stalno i ti opet.Stvarno si nedokazana!!!
Sad se smeješ jer znaš da ćeš me tako odobrovoljiti ali isto tako znaš koliko ti snage treba da se nasmeješ.Od mene ništa ne možeš sakriti,ne zaboravi.
Pitala si me juče,zašto te onaj čovek onako čudno gleda a odgovor znaš i stalno me kinjiš takvim pitanjima.Pa gleda te zato što se smeješ i razmišlja da li da ti uzvrati da ti bude lakše..haha!!!
Znaš li ti uopšte šta mene nervira?Reći ću ti...nervira me to što ćeš ovaj papir ostaviti da prenoći kraj jastuka da bi,kad ustaneš ujutro i pročitaš šta si sinoć mislila,izbrisala osmehom sve ove reči i zgužvala listić i opet našla razlog da budeš prazna.
Sama si kriva što me ne slušaš.Kad bi me barem jednom poslušala i skrpila sve svoje misli koje prosipaš kojekude,našla bi ono što tražiš...hm,ko prošlog petka kad smo gledale onu ciganku.Priznaj da si poželela da budeš na njenom mestu...barem meni priznaj.
