Poranila sam.Pijaca.Sparina,gužva,šarenilo,uobičajeni zvuci i mirisi.Pažnju mi privlači malo drveno jato , tik uz kore za gibanicu.Usporim,zastanem.Interesantno.Baš liče.Gospodja uz širok osmeh nudi...samo 150 dinara.Zagledam.Puno truda oko izrade,a onda jedan tako grub zavrtanj koji pričvršćuje nožice za postolje!?
- To možete sakriti grančicama, kaže prodavačica...
I onda mi sine! Ništa nisam rekla,kupila sam figuricu.
"Umetnik" je prosto opterećen namenom pritisnuo to malo drveno telo uz podlogu,kao da se boji da će odleteti.
U grmlju postavljne privlaće prave ptičice da slete i usput se zalepe za podmetnute ,lepilom namazane štapiće - klopke
Ovoga puta ulepila sam se ja u loše osećanje i tugu što smo takvi...
