Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Mala škola ljubavi prema životinjama

Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo

Oceni ovaj blog
ПРЕДЛОГ

С Т Р А Т Е Г И Ј А
РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПАСА ЛУТАЛИЦА
НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА


Предлагач: Секретаријат за заштиту
животне средине

За тачност података садржаних у материјалу, поступање у складу са законом и другим прописима и законитост предложеног, одговоран је руководилац организационе јединице

Секретар
Бранислав Божовић


Усваја:
Градоначелник града Београда

Мр Ненад Богдановић



Б е о г р а д
Март 2006. године
Градоначелник града Београда, на основу члана 48. став 1. тачка 8) Статута града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 14/04 и 30/04) и закључка број 501-130/06-Г од 7. фебруара 2006. године, у складу са чланом 46. Закона о ветеринарству („Службени гласник РС“, број 91/05), доноси

С Т Р А Т Е Г И Ј У
РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПАСА ЛУТАЛИЦА
НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА


1. Опште напомене

1.1. Преглед активности у периоду од 2001-2005. године

На основу детаљне анализе стања у области комуналне зоохигијене Извршни одбор Скупштине града, на седници одржаној 16. фебруара 2001. године, усвојио је Програм решавања проблема комуналне зоохигијене у Београду. Овим програмом утврђене су краткорочне мере санације затеченог стања и дугорочне мере за решавање проблема паса и мачака луталица, унапређење организације рада Службе комуналне зоохигијене, побољшање санитарних и других услова у објектима за смештај паса и мачака луталица у Овчи, као и побољшање услова за живот становништва у непосредном окружењу.
Обављање послова хватања и збрињавања паса и мачака луталица, односно послова комуналне зоохигијене, од 1993. године уговором је поверено Ветеринарској станици „Београд“, у складу са одредбама важећих закона. Поступци и извршавање уговорених обавеза значајно су унапређени Програмом из 2001. године и Правилима о начину и методама хватања и збрињавања паса и мачака луталица утврђеним 2002. године.
У оквиру уговорених послова хватање напуштених животиња врши се на територији свих 17 градских општина, а збрињавање се обавља у објектима Прихватилишта у Овчи, где се ухваћене животиње подвргавају ветеринарском прегледу и тријажи, стерилизацији и постоперативном третману, одвајању и здравственом третману јединки које се удомљавају, еутаназији болесних јединки и јединки које се не могу збринути на други начин. Удомљавање се врши на захтев грађана и удружења за заштиту животиња.
Истовремено, извршени су обимни радови на потпуној санацији запуштених објеката Прихватилишта у Овчи и реконструкцији крематоријумске пећи за нешкодљиво спаљивање лешева животиња. Рад ове пећи престао је на захтев околног становништва, а ради нешкодљивог уклањања животињских лешева, сакупљених на улицама и другим локацијама, као и лешева еутаназираних паса, изграђен је и опремљен привремени комплекс укопних јама у оквиру комуналне депоније у Винчи, за који су прибављене одговарајуће санитарне и ветеринарске сагласности о испуњености прописаних ветеринарско-санитарних услова.
Такође, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда започела је активности на изради урбанистичко-планских докумената неопходних за изградњу гробља за кућне љубимце и делом за сахрањивање напуштених животиња на локацији уз аутопут Београд-Загреб.
Одлуком Извршног одбора Скупштине града из децембра 2003. године започела је припрема урбанистичко планске и техничке документације за изградњу Азила за напуштене животиње вишеструке намене у оквиру комплекса комуналне депоније „Винча“ (израђен геотехнички елаборат, топографски план локације, покренут поступак за израду елабората експропријације земљишта, започета израда анализе утицаја овог пројекта на животну средину, одобрена израда Урбанистичког пројекта за изградњу Азила и др). Стручни тим, проф. др Брана Раденковић-Дамњановић, проф. др Маријана Вучинић и др Миодраг Радовановић, започео је рад на припреми пројекта изградње прихватилишта за псе луталице на овој локацији. Све активности заустављене су због неслагања локалног становништва и Општинске управе општине Гроцка.
Секретаријат за заштиту животне средине уложио је значајне напоре на успостављању и унапређењу сарадње са удружењима за заштиту животиња и грађанима, укључујући се у заједничке акције (ORCA, Help animals, Оаза, Фондација Brigitte Bardot и др).
У циљу припрема за даље активности, односно израде полазних основа за потребе ове стратегије Секретаријат за заштиту животне средине је крајем 2005. године покренуо пројекат „Одређивање величине популације и категорије паса луталица на територији града Београда у урбаним и субурбаним подручјима“, чији је руководилац проф. др Маријана Вучинић – Факултет ветеринарске медицине у Београду.

1.2. Преглед стања и основних проблема у смањењу бројности паса луталица

Полазећи од извршених анализа и утврђених околности и чињеница, постојеће стање карактерише следеће:
1) непоштовање важећих прописа који се односе на држање и заштиту домаћих животиња, посебно „кућних љубимаца“, односно неизвршавање обавеза власника паса и мачака и неадекватна контрола спровођења прописа;
2) непостојање јединственог регистра власника и држалаца паса и мачака, као и одговарајућег начина обележавања, односно идентификације и регистрације паса познатих власника (Светска здравствена организација је утврдила да величина популације паса у свету износи 10% популације становника, а да од тог броја 75% чине пси луталице);
3) немарност грађана у погледу начина и места одлагања отпадних материја које могу послужити као храна псима луталицама чиме се обезбеђују услови за њихов опстанак и одржавање;
4) опште присутан немар и незаинтересованост власника паса да поштују обавезе у погледу начина извођења паса или забрана њиховог увођења на одређене површине и објекте, као и обавезе да површине које пас загади без одлагања очисте и уклоне њихов измет;
5) не постоји јединствена база података о стерилисаним псима и мачкама познатих власника, као што недостају и подаци о укупном броју паса познатих власника, њиховој расној, полној и старосној структури;
6) стерилизација паса и мачака луталица на територији града не обавља се на систематски и организован начин због недостатка јединствене базе података о укупном броју стерилисаних паса луталица у Београду и на појединим општинама, о ветеринарским институцијама које обављају стерилизацију, о обавезама државних и локалних органа и улози удружења за заштиту животиња у доношењу и спровођењу програма стерилизације паса и мачака луталица, као и недостатак података о другим поступцима смањивања популације паса и мачака луталица;
7) постоје локације са чопорима паса луталица о којима се старају појединци, заштитници ових животиња, без икаквог надзора над њиховим здравственим стањем и бројности, односно не постоје подаци о броју паса и мачака луталица о којима се старају удружења за заштиту животиња и грађани као појединци;
8) низак општи образовни ниво и свест грађана у погледу епидемиолошких, епизоотиолошких, еколошких и естетских проблема проузрокованих неодговарајућим начином држања паса и мачака или одлагањем органских отпадних материја и присуством паса луталица;
9) не постоји јединствен систем идентификације паса и грађани самовољно обележавају псе, чиме се омета рад на планирању програма мера за контролу популације паса луталица;
10) не постоји јединствени регистар удружења за заштиту животиња која раде у јавном интересу на решавању проблема паса луталица, као што не постоји ни плански програм сарадње органа локалне самоуправе са овим удружењима (зато нема података која су удружења активна, у којим општинама и које псе луталице штите и на који начин и сл);
11) не постоје подаци о ветеринарским организацијама (ветеринарске амбуланте, станице и клинике) спремним да се укључе у решавање проблема паса луталица применом програма стерилизације;
12) не постоје подаци о броју смештајних објеката и капацитету прихватних места за спровођење програма стерилизације;
13) не постоје подаци о броју легалних, регистрованих прихватилишта и пансиона за псе познатих власника и псе луталице у Београду;
14) не постоји одговорно тело за планирање, усвајање и спровођење програма контроле величине популације паса и мачака луталица;
15) намена постојећих прихватилишта (градских и приватних) за псе луталице није јасно дефинисана, што доводи до конфузије код грађана, и ове објекте чини нефункционалним;
16) није обављено истраживање јавног мњења у односу на присуство напуштених паса и проблеме и последице њиховог задржавања на јавним градским површинама;
17) не постоји организована служба која би обављала стални надзор над популацијом паса луталица и пратила динамику, односно промене њиховог броја, као и категорије паса луталица и узроке промене њиховог броја, ради утврђивања приоритета у начину решавања проблема смањења бројности;
18) не постоји јединствени центар за оглашавање власника изгубљених паса и других потребних информација;
19) постојећа служба за хватање и збрињавање паса и мачака луталица је недовољно ефикасна, односно недовољно опремљена и неадекватно обучена;
20) не постоји конзистентан однос са јавношћу, односно систем информисања јавности и едукације.

Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na Facebook Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na Google Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na My Yahoo! Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na Live Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na MySpace Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na Twitter Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na Digg Pošalji "Strategija za rešavanje problema lutalica -I deo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari