Na izvoru vila i gadova

Uvod

U nekom periodu razbarušene mladosti zagrebah svom žestinom svog bahatluka po osetljivim strunama poezije. Beše tu i nešto istine a ona je bila teška, teška, pa se potkrale i poneke psovke.
Sva zajapurena jedna Vila je jurila psovačku barabu Hermana da mu oči iskopa ali... Spustivši se na zemlju i uvidevši kako je - Oprostila mu -
I... upoznala ga sa svojim rođakinjama - Muzama.
Tu počinje drugi period rađjanja divnih ljubavnih pesama.
Bez nekih prevelikih ambicija pošao sam po svetu da podelim zlo i dobro sa vama.
Ako nešto ne štima ili nije po vašem ukusu, oprostite.- Ako je mogla Vila, možete i vi.
Sa poštovanjem vaš:

Herman Stjepan Stojanović.
 
SAMAC


Šta je noć ? Kengurov skok ?
Fajront - Najružnija reč.
Nisam hteo da se otreznim - Nikada.

Slučajno sam zaspao, ogrnut mrakom.
Dan. Budim se trezan i prašnjav.
Vrapci su vodili abrove, grane se njihale.
Taj, slučajno tu zatečeni park, ćuti.
Samo je klupa sa olakšanjem odahnula
kada sam ustao.

Polako se dižem ne znajući zašto ?
Isto sam tako mogao ostati da ležim,
niko se ne bi pitao gde sam ?
Lagano prolazim ošamućenim ulicama.

Tužno cvilenje vrata naruši hodničku tišinu.
Stan je moj - Ali ja nisam njegov.
Isčitane knjige gricka prašina.
Hrpe izgužvanog papira ližu
godinama ne glancani parket.
Mravi raznose mrvice hleba
od prošlog vikenda.
Krevet, izgužvan bog zna kad,
učamio se naviknut na samoću.

Ja se nikada neću navići.
 
STVARNOST

Pričao mi mesec
( moj drug )
da su ti prozori
prekriveni svilenim
osmehom.
Da je tvoja devojačka sobica
istapacirana narandžastim
snovima.
Ležeš pokrivena dugom
i sanjaš
bajke bez naslova.

Ujutro potrčiš da
izljubiš svet
pre nego što u
školu podješ.

Ponekad izabereš
pogrešne pajace koji
ne pašu uz tvoje
iskrene oči.

Tada plačeš i grliš
svog plišanog medu
u sazveždju stihova
misleći da si

Pobegla od stvarnosti.
***
 
VEČE


Ozbiljan kao grčki filozof
čuči mesec na grani punoj vrana.
Sa one strane brega
veče lupa u tamno-sivi bubanj.

Vekovima istrenirani potok
trčka na osvrćući se
na valovite i virovite
nestašluke svoje dečurlije.

Iza tri buketa vrbinih senki
tvoje oči me čekaju
da zaposednemo noć.
Cvrčak već započeo svoju uvertiru.

Razigrali smo se tamom
noć nam vršlja po kosi
uspavali smo starog vilenjaka
što budi dan.

Na svetu smo beskrajni
samo mi.
 
SLAMKA

Oholom hrabrošću si šutnula sreću
Sada plačna lebdiš u prošlosti
Punoj šarenih luft-balona

Već u prvom činu si požderala
Svu šećerlamu i ...
Više nemas zuba za život

Šetas po muškom vašarištu
Praznih ruku i praznih očiju
- Za tebe više ničega nema -

Ako nekim slučajem zobneš mrvicu radosti
Odmah je kao otrov ispljuneš
- Da se opravdaš i ispereš

Odsutno gledaš u gladnu provaliju
Prekinuo se inatluk
Kao poslednja nit kajanja

Ne, ne prilazi mi.

Ja sam slaba slamka
Za takvog davljenika
 
POSLEDNJI VESNIK


Da li si mislila na to
dok kroz život pomamno trčiš
da će jednog dana doći i to zlo
da se od starosti grčiš.

I dok pored tebe teče
života talasasta reka
umorna ruka se trese
i samo noć dan smenjuje i čeka.

Dozvoli da tih staračkih rana
budem prebiranje tvojih misli,
setni osmeh nekih prohujalih dana
magla sto nad tvojim prozorima visi.

Dozvoli da postanem
tvog ćutljivog klavira dirka
purporni cvet zrelosti u tvojoj saksiji,
vetar što u tebi nežno zvižduće i pirka
da postanem tvoj dan najvedriji.

Dozvoli da te volim i snažim
da postanem tvoj poslednji vesnik
kao tvoj poslednji uzdah da važim
i da kažes svima: Večno me voleo,
samo jedan pesnik.

***:heart:
 
KLOŠARI


Samo oni mogu sebi da dozvole
luksuz
da kažu da su kroz ceo život
bili baksuz.
Ili ne ? Oni čuvaju reke, mostove
oči mraka
oni su kraljevi ćor-sokaka
budžaka.

Imaju svoje zastave
bez orla i petokrake.
Posebna nacija gde se pošteno deli
mesec žuti i oblak beli.
Malo je nezgodno za spavanje
ali svako ima svoje mesto
za sanjarenje
i samo kada su trezni - što nije često
kažu da je ovaj život - Sranje.

Ta odrpana složna bratija
sita života, laži
i...Partija
za koju ne važi
ni uniforma ni mantija
svoje mesto po bespuću traži
uzimajući mirno sve
što im život pruži.

Oplaču ponekog
pregaženog pijanog druga,
smrznutog brata.
Mirno podnose ostatak sveta
što im se ruga
i strpljivo čekaju dok se
rajska ne otvore vrata.

***
 
Mislim da je za početak dovoljno.
Inače u zbirci je 87 radova koje cu vrmenom preneti na blog.
Najverovatnije da ću krajem maja sledeće godine izdati drugu zbirku
„ Istorija mojih krvnih zrnaca „ ali otom-potom.
Pozdrav !
 
Hvala !
Video sam da i ti pises, nisam stigao da procitam i komentarisem ali uskoro.Nemoj mi persirati mi zaljubljenici poezije smo velika familija pa prema tome...
Sada zurim na posao, pisacemo se.
Pozdrav !
 
ŽELJA

Ispraćam te uvek istom željom,
dok veče laganim koracima pratiš,
ispraćam te uvek istom molbom,
da mi se sledeće večeri vratiš.

Na mom ramenu još gori mekoća tvog obraza,
neoni osvetljavaju put zalutalom gostu,
oproštajni zagrljaji martovskog mraza
rasplakali kristalno providne ledenice na mostu.

Dani lenčare na mekanom jugu
tetka Anđa nije ljuta više
na naše drhtave poljupce u snegu
ovog proleća ne padaju kiše.

Ispraćam te uvek istom željom,
dok veče laganim koracima pratiš,
ispraćam te uvek istom molbom,
da mi se sledeće večeri vratiš.

***
 
TALASI PROŠLOSTI


Kad rana jesen požuri
i meko lišće poljubi tlo
kad bora na mudrom licu požuti
ni tada, ni tada neće biti zlo.

Bez žurbe ću prelistavati proleće
sunčana leta i snežne zime
podgrevati neke prohujale sreće
i žene kojima još pamtim ime.

Na gomili uspomena stiska se šaka,
novi sjaj prostruji u zenicama,
noć se radja bez tame i mraka
i nova snaga u stisnutim pesnicama.

Deo mladosti se ulagivački smeši,
sve boje u jednu se stope,
sreća punu torbu radosti odreši
i oči se mirno zauvek sklope.

***
 
PRVI SAN


Ti sanjaj svoj san Elizabeta
uz purpurno gorki niz petica i dvojki
ti sanjaj svoj san Elizabeta
koji ne počiva na majčinoj dojki.

Prvi izlasci i prve štikle
otvoriće ti vrata neke nove bajke
i prve suze pune šminke
odvojiće te za korak od oca i majke.

Kada budeš zadrhtala ćerko
i glumila glavobolju da bi bila sama,
kradom čitala pismo tamo neko
znaj da su tu školu prošli i tata i mama.

Ti sanjaj svoj san Elizabeta
uz purpurno gorki niz petica i dvojki,
ti sanjaj svoj san Elizabeta
koji ne počiva na majčinoj dojki.

****
 
BOGINJA CIGANA


Ja bezimeni vitez skitnica
Zaljubljenik pesme i pera
Za koga život beše sitnica
Sretoh boginju Cigana imenom Vera

Kada mi ruku božansku pruži
Zadrhtaše u meni proleća sva
Kada me vrelim usnama sprži
Odjednom Bog postadoh i ja

Ja sam tvoj Bog i... Crv
Omiljena igračka tvoja
Ja imam sluha za tvoju krv
Gladna ciganko moja

Zatrudni pesmama boginjo proleća
Okiti grudi stihovima mojim
I dok nad glavom gori mi sveća
Ja besmrtnik - Smrti se ne bojim

***
 
MUKOTRP DAN


Danas je Mukotrp
dan kada psi
ližu rane.
Danas bede oblače
svečana odela pokojnika.
Sunce izlazi u ponoć
da podoji palikuće.

Ispod pijačne tezge
bal pijanih klošara.
Ptice ljudožderi
oštre kljunove
o beton.

Šanpanjac zveketom
u glavu
zapenio gitare.
Stihovima zastala
kost u grlu.

Danas je godišnjica
našeg rastanka.

***
 
TVOJ PROMETEJ


Ne doseže te moj vrisak što se sa vetrovima rve
Nokti traže po pesku krv zaspale sreće
Okrečene u crno valjaju se naše noći prve
Dok tromi vranac dolap vremena okreće

Evo tri namrštena rukohvata, godine cele tri
Rovari moje Prometejsko telo izmrcvarene džigerice
Javi se ženo, sotono, ljubavi. Spasavaj ili satri
Ugasi ili do plamena rasplamsaj ove proklete varnice

Znam, poći ću kao mesečar tvojim nemilim tragom
U lavirintu unakaženog, ispucalog srca
Proklinjem te, kunem te, i do kraja ću te zvati...Dragom
Ti si moja sloboda i moja...Tamnica

***
 
POETKINJI


Ženska glavo, ti nisi normalna.
Pišeš u dilerijumu ili stanuješ
preko puta ludnice.
Pazi da ne pukne epruveta
i sve nas zaraziš tvojim
gubavim osećanjem da će nas
neko naći i staviti
u podnožje svojih noktiju.

Apokaliptični uzorpatori
izljubiše kolena mog mača.
Nema ih više.
Vampiri izbušeni glogovim kolcima
koje sam lično izoštrio
i u srce im zabio.
Nema ih više.

Zašto mi pred tobom
klecaju kolena ?

***​
 
H V A L A


Noćas mi sva čula behu posvećena tebi
Kupah se u tvom plavom zanosnom jezeru
Sad kada je kosa počela da sedi
Prkosno me mladost zvala na večeru

Divljao sam po tvojoj mladosti
U zanosu uneo svu svoju snagu
Bila si izazov sna, ljubavi oprosti
Što sam ti telo prosuo po sagu

Bacao sam stihove kao konfete
Po tvojoj divljoj, razularenoj kosi
Mladost me nije često zvala na bankete
A sada mi cveće položi na prsi

I hvala mirazušo moja, puno ti hvala
Još par stihova pa ću umoran ići
Hvala ti što si mi sve, baš sve dala
To se pesmom i rečima ne može reći

Evo ostavljam ti ovu pesmu na stolu
Za tebe je i ovo po sobi razbacano cveće
Odlazim dušo vracam se gužvi, trci, poslu
Ali znaj dušo - Ova se noć zaboraviti neće

***
 
KLETVA

Kome umiru nade bremenite ?
Pričaj mi o tome bedo pripovedačka.
Koje si ruho navukla pre ponoći ?
Koji si lažni kamen pod jezik stavila ?

Osedlao sam nebo, leka da tražim,
sav sam blistav od žeženog zlata
ispod pohabane kabanice.
Sto kaludjera sam platio da se mole,
za miris božura, za besmrtnu amajliju.
Jezdim kroz grbavu maglu svemirsku.
Groznom pesmom mi glavu opojali
plenine, praznine, bezzubi vilenjaci lažovi.

I... Jezivi smeh na kraju putešestvija,
na tvojoj zamrloj dojci, u tvom slepilu,
na grobu tvog surovog ćutanja.

Razvezi nikad ne razvezala
Ljubavi moja.

***
 
ŽIVOTNI GALOP


Dok sam na sredini životnog galopa
zastao da povadim trnje iz besnih tabana
lopovska ruka nekog mizantropa
pokrade sve dragulje sa moga tavana.

I opet po svetu jurcaju
moji od trnja ranjavi tabani
u horu gorkom jecaju
putevi greškom izabrani.

Wi gehtes weiter ? - Kako ide dalje ?
o nezgodnog li surovog pitanja
bele već i po prsima malje
čamac pretovaren životom, opasno utanja.

Spremam se za finiš.
Utrnuli i bol i suze.
E živote od sada ćeš da vidiš
kako će osvetnička šaka da muze.

Pobacao sam suvišne stvari, ne žalim,
od prvog promašaja, do današnjeg dana
u čamac sve samo lepo tovarim
doći će sreća, šećer da liže sa mog dlana.

***
 
MANIPULANTIMA ! ! !


Izbrišite mi ime i prezime.
Prećutite crkvu u kojoj kršten beše
(Rukom čoveka) O ! Bože !
precrtajte mi državljanstvo i sve
što me za nekog ili nešto veže.

Izbrišite dane, godine, izbrišite mi vek !
Pustite me da lutam kao ovca
Biću srećan da me zakolje vuk a ...
Ne čovek.

Pustite me da lutam do beskraja
bezgranična polja da mi budu paša
Drago mi je da sam ovčica ali...

Božija - - Ne vaša...
 
LUMPERAJKA


Večita lumperajka
Život
Diše sipljivo - Ali diše
Lipti vino iz mog pera
Zbogom ženo ! - Hvala
Traženja više nema

Bal je završen
( Za muzikante )

U ponoć
Na sredini raskrsnice
razbacujem bisere
- Stihove -

Osmehom ispraćam
Slučajne prolaznike
Sto ih kupe

Ja imam čarobnu vrecu
Dodjite, dodjite
Bacaću ih večito
Kupite ih do beskonačnosti

Mene će uvek biti

***
 
JESEN

Vodim rat sa tvojim mrtvim telom
u očajanju sam često gutao glad
mesec po kamenjaru šeta sa ružom uvelom
slepa za stih, za dodir; nema si sad.

Vraćam točak vremana na tvoje grudi
na prošle dane, usne, tela pobesnela
uzalud, ništa ne može de te probudi
zaplači bar nad sobom, živa si umrla.

Sad lutam u tami besanih noći
vetar mi peskom zatrpava biće
ruka hladna za kim i gde će poći
i neka nova jesen prosipa uvelo lišće.

Vodim rat sa tvojim mrtvim telom
u očaju sam često prikrivao glad
mladost po kamenjaru šeta sa ružom uvelom
slepa za stih, za dodir, nema si sad.


***
 

SVADjA

Zakasnela noćna svetiljka
žutih, žmirkavih očiju
pročitala je svoj poslednji
ljubavni roman.

Noćas je bilo teških reči.
Mesec je strpljivo čekao
držeći u naručju buket zvezda.
Ti si otrčala uvređena
ne uzevši ih.

Neka se vetrovi
pred mojom kućom ne rvu.
Duga nek ostavi
moj potok na miru.
Mesec nek miluje
neku drugu njivu.

Noćas sam poslednji put

Isplakao nju.

***
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top