ŽIVOTNA FILOZOFIJA - SRPŠTINA !

"DEFINICIJA RADA"

... celog života dirinčim, ko vo- ko konj; pa opet ništa... pa lepo ništa ...nemam jahtu, nemam konto kod švajcaraca , ma nemam ništa ; ponavljač Čeda, koji ode kod švajcaraca da radi kao ulični higijeničar sad ima malu vilu na jezeru (sitnica - 300 kvadrata ) i zbrinutu familiju / svak po ludu mečku i po stan.. a ja go ko crkveni miš .. e taj higijeničar mi kaže : šta se buniš, imaš domovinu koju si izgradio da njom caruje naš školski drug ( čuj njega , on mi školski i taj njegov ).... ti si učio i bio odlikaš ; marljivo radi i državu gradio - veli ... a onaj Cvika , sećaš se one ćuskije što mu otac bio udbaš .. e taj jediničar , što je sve maltretirao pa čak i učitelje ; ta secikesa sa plaža i po autobusima ; dakle on je glavni kod nas u gradu ... e on je učiteljici rekao da je rad od čoveka napravio majmuna , zato on neće ništa da radi kako kaže njegov tata ... i nije ništa radio .. sad je despot u nahiji a ti mu tu dođeš kao majmun -- doduše odlikaš ...

... surova realnost .... a kako bih ih slatko izrendao , da se nisam radom omajmunio ...šatću , sve to mogu da zahvalim filozofiji srpštine ; a možda i sebi - ko zna !?

 

[LJILJA MMM]

Uvek se vraćaju, na žalost

 

[LJILJA MMM]

Eeee, koliko je nas takvih radom omajmunisanih. Ali ima jedan još jači doživljaj...kada se osećaš baš onako ortodoksno majmunski, a to je kad stvoriš sam, bez kredita, bez pomoći, samo crnačkim umnim i fizičkim radom cele porodice i odricanjima, a onda gledaš kako to nestaje, ne zbog tebe ili tvoje porodice.......aaa neee......nego zato što razni higijeničari, secikese, neradnici, akt-tašneri i nepotrebno ekstremna državna nelogična strogoća stvaraju uslove u kojima rad i pamet umiru.

 

[123loncar]

...tužna priča...pre neki dan čujem da neki tip ( dr. nauka --- čovek koji ima i naučnih rezultata koje koristi privreda ) hoće da skoči smosta .... čovek je zemunski meštanin ... kupio od neke firme plac ( u vreme kad je današnji predsednik bio sa ratno zločinačkim optuženikom sve i sva u Zemunu ) za čiste i poštene marke ... hoće kuću da pravi , pa krene po papire ... papiri ne stižu a marke odlaze ... krene kao i ostali u divlju gradnju ... nije decu rađao dok kuću nije izgradio ... kad se skućio , dođoše deca ali i starost .. naravno uz starost došli i problemi...šumski problemi i demokratska legalizacija ... ovaj riđi pored legalizacije traži i pare za zemljište ... zemljište beogratsko a pravo korišćenja doktorovo ( vele tako stoje stvari )... legalizacija i samo zemljište na koje leži kuća cigla dvadeset iljadi evrića ... kud će diće , kod zelenaša.... plati ...sad patriotski zelenaš proda stvar legalnim uterivačima duga ( naravno svak ima svoju kamatu , proviziju , troškove - pa i država se tu ugradila ) ... bogami nije više to cigla ... beogradski šljam secikesićko jediničarski - udbaškog porekla , prodali stenu doktoru ... velim , nisu mangupi kao Zoranu Đinđiću prodali ciglu , već stenu ... naravno skinut sa mosta - sad njemu i familiji krv piju na slamku ; a kuća legalizovana ode na doboš / ako ne proda bubreg / ... kažu da i zdrav bubreg može da se kod uterivača dugova unovči ...Tako je to sa majmunisanjem --- mislim ono od čoveka kad radom , poštenjem i dostojanstvom srpština te pretvori u majmuna bez zološkog vrta ...

..često sam se divio i zavideo onom beogratskom majmunu iz zološkog vrta, o kome su se brinuli onaj vuk sa onim demokratskim prekrstom sps-ovskim , gradonačelnikom u vreme slobe ; ma onaj što posle naprasno bi opozicionar i đimđićev potpresednik vlade....elem , taj afrički majmun živeo je život dostojan čoveka -- cela država , ali baš cela brinula je o njemu ; a on se majmunisao ili čovečisao -- đavo bi ga znao ali je imao sve ; čak i lične lekare ... ma da mogu da uživam bar kao one žirafe iz svetozareva ?

 

[orfej sa ibra]

MALI ŽIVOT - D.Radović

Dok neko pije
- ja PIJUCKAM

Dok neko grize
- ja samo GRICKAM.

Dok neko glođe
- ja samo GLOCKAM.

Dok neko bode
- ja samo BOCKAM.

Dok neko peva
- ja PEVUCKAM.

Dok neko drema
- ja DREMUCKAM.

Dok neko radi
- ja RADUCKAM...

I tako malo, sitno ŽIVUCKAM.

 

[orfej sa ibra]

preuzeto sa: www.blic.rs
ŽIVOT BEZ NOVCA
Oni su pobedili kapitalizam

Za razliku od većine stanovnika savremenog sveta, koji žive u minusu, zabrinuti da će izgubiti posao ili da neće moći da otplate kredit, neki pojedinci, koji u svojoj sredini važe za ekscentrike ili čak ludake, smatraju da su pobedili kapitalizam na taj način što su se odrekli novca i odbijaju da robuju potrošačkom mentalitetu današnjeg razvijenog društva.

Trampa kao model

Nemica Hajdemari Švermer (69) već 15 godina ne koristi keš. Uspeva da preživi zahvaljujući trampi robe i razmeni usluga. Kaže da joj je život bez novca mnogo srećniji i lepši. Sa ovom praksom počela je pre 20 godina, kada se, posle razvoda, sa dvoje dece doselila u Dortmund.

Primetila je veliki broj beskućnika u tom gradu i odlučila da im pomogne da se uključe u društvo. Došla je na ideju da otvori radnju u kojoj ništa nije moglo da se kupi novcem. Sve što vam je potrebno ste mogli da dobijete radeći ili trampom za nešto što vam više nije potrebno. Iako beskućnici nisu pokazali interes za njen projekat, u radnju su pohrlili penzioneri i nezaposleni stanovnici Dortmunda. Donosili su gomile stvari koje im nisu bile potrebne, dok su nezaposleni i penzionisani majstori i intelektualci nudili znanja i veštine u zamenu za neku stvar ili uslugu.

Za Hajdemari to je postao način života. Godine 1996. napustila je stan i posao učiteljice. Počela je da živi nomadski, seleći se iz kuće u kuću. Kiriju plaća radeći po kućama, a sva njena imovina staje u jedan kofer. Priznaje da ima 200 evra ušteđevine “za svaki slučaj”, a nema zdravstveno osiguranje jer se ne plaši bolesti, “pošto svi ionako jednom moraju da umru”.
O svom iskustvu Švermerova je napisala knjigu “Zvezda-novac eksperiment”, a o njenom životu je snimljen dokumentarac “Živeti bez novca”.

Snabdevanje na ulicama

Amerikanac Danijel Suelo (48) stanuje u pećini u američkoj državi Juti. Za razliku od prosečnog Amerikanca, nema kredit, niti ga muče novčane brige. Godine 2009. odlučio je da prestane da koristi novac, odrekao ga se kao neke loše navike. Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Kolorado i nekoliko godina je bio u sastavu Mirovnog korpusa u Andima, pružajući pomoć tamošnjim plemenima. Živeo je u budističkom manastiru u Tajlandu i obišao je Indiju. Ta iskustva su na odlučujući način uticala na njega i njegovu odluku da se odrekne civilizacije.

Pećina se nalazi visoko u kanjonu, između vodopada, na sat hoda od Moaba, pustinjskog gradića u Juti. Povremeno dolazi u gradsku biblioteku i tu na internetu piše blog. U svom domu Danijel ima šporet na drva, sa zida vise šerpe i lonci, ispod njih su kofe pune pirinča i pasulja, krevet od ćebadi je na zemlji i to je praktično sve što poseduje. Slično klošaru, na ulicama Moaba nalazi sve što mu treba, uključujući odeću, hranu i druge potrepštine.

Uveče čita Bibliju, dok uživa u spremljenoj večeri: skakavcima na žaru. Kad zagusti ne gade mu se ni gušteri, mravi ili pregažene životinje. Ne plaši se divljih zveri sa kojima pije vodu na istom potoku, niti škorpija koje gamižu po zidovima pećine. Kaže da je srećan i da ne planira povratak u civilizaciju.

Preživljavanje od uzgojenog i sunca

Britanac Mark Bojl živi u kamp-prikolici, koristi laptop i mobilni telefon na sunčevu energiju, ali se sasvim odrekao novca. Studirao je ekonomiju i verovatno bi završio kao ugledni menadžer s dobrom platom da nije nabasao na video pod nazivom “Gandi”.

- Od tog čovečuljka u beloj platnenoj odori naučio sam veliku lekciju: da sam na sebi promenim svet onako kako hoću - priča on.

Bojl je veliki zagovornik očuvanja životne sredine i zaštite prirode. On smatra da je novac kojim kupujemo razna dobra kriv za čovekovo otuđenje od prirode i njeno uništavanje. Zato živi u prikolici na jednoj ekološkoj farmi gde volontira, a sve obroke sprema na otvorenom i koristi drva kao ogrev. Hranu uglavnom sam gaji, mada je u početku skupljao tuđe otpatke. Umesto paste za zube, koristi zgnječenu sipinu kost, a umesto toalet papira - obične novine.

- Šta sam naučio? Da pravu sigurnost pruža prijateljstvo, a ne novac. Da je siromaštvo Zapada zapravo siromaštvo duhovne prirode. I da ako nemate plazma televizor, ljudi misle da ste ekstremista - zaključuje Bojl.

 

[123loncar]

..razmajmunisanje , da tako kažem , može otpočeti sa savlađivanjem moći i logike novca .. ali kao što je puzanje kretanje ali ne i hod, tako i puko odbacivanje novca nije očovečenje ...ali vredi pokušati -- makar i sa švapskim modelom ...vredi !