iamblond

..kažu da je svaki unutrašnji / duhovni bol , kreacija tog istog duha...mogu da kažem, da su uzroci i razlozi incijatori unutrašnjeg bola , ali njegov intenzitet ( da tako kažem ) definisan je i određen našom unutrašnjom kreacijom tog istog bola .. dakle , mi stvaramo tu bol ( ranu ) i definišemo njeno trajanje ( zarastanje te rane ) .. otuda i ona opšte poznata , svaka duhovna bolest je u nama , pa je i svaki lek za nju u nama ...na osnovu ove poslednje očiglednosti, izrečena je i fraza : vreme leči sve, naročito takozvani "emotivan bol"... sasvim je razumno pitanje : zašto to činimo sebi ?.... predpostavljam zbog naše sklonosti da ono što počinjemo da simpatišemo mi i idealizujemo ( lagano ali sigurno ) ... posle idealizacije dolazi slepo voljenje ..nakon toga , zapadamo u razočarenje ( čim nestane idealizacije ili se njena slika naruši nekim događajem ) -- sukobimo se sa suvom realnošću ... a u fazi razočarenja, počinjemo sebe da idealizujemo i sažaljevamo --- i eto spirale duhovnog nemira ... jer kad sebe izidealizujemo počinjemo da se upoznajemo i da otkrivamo realnost o sebi , a sa njom počinjemo da se razočaravamo u sebe i vraćamo se prvom idealu ... i tako u krug...
..dakle, potrebno je živeti bez takozvanog emotivnog slepila i voleti ono što jeste i kakvo jeste --- sa svim vrlinama i manama...tad je lakše projektovati budućnost i događaje u njoj .. naročito lako je projektovati intenzitete tih događaja ... a tu je najvažniji faktor vreme ; odnosno životni interval događaja ... e, a za definisanje životnog intervala jedne ljubavi ( bila ona na pomolu ili tek u razvoju ) potrebno je realno poznavanje karaktera onih koji učestvuju u njoj ( ne samo direktnih učesnika , ponekad je daleko važnije poznavanje karaktera indirektnih učesnika - okoline i ambijenta u kome se rađa ljubav / život )....
.. ovo kao ja nešto pravim neku teoriju --šta li ? ...

..ali , preporučljiva je analiza objekta koji nam je proizveo patnju ... suva i hladna ...a često dođe dobro i samo analiza ( koja nema kalimerovski prilaz )... hoću da kažem, da saznavanje objektivnih istina o partnerima i o okolini, skraćuje vremenski interval paćenja ... tad se prečesto otkrije da je razlaz idealno rešenje ; a ponekad se otkriju i neke istine o sebi -- pomalo nepovoljne ... okreni obrni, svako ljudsko stvorenje je samoljubivo ; pa kad otkrije neke nepovoljne istine o sebi, podsvesno nastiji da ih zaboravi -- onda počinje proces zaboravljanja i brisanja sećanja / potiskuju se događaji koji su u vezi njih ( sećanja )...

... po meni , okreni obrni , ja sam kovač sopstvene sudbine - radosti i raspoloženja u njoj ...


... uh , odoh tamo gde me niko nije zvao i gde se ne ide ...
... ma smatrajte da ništa nisam pisao ...

Pozdrav !

potrebno je realno poznavanje karaktera onih koji učestvuju u njoj ( ne samo direktnih , ponekad je daleko važnije poznavanje karaktera indirektnih učesnika - okoline )..slijepa....da...bila sam svojim odabirom slijepa...u pravu si....a da li sad ideliziram sebe...mislim da NE..nisam od tih tipova....jednostavno...vidim istinu....istina je da je vidim već dugo....ali nisam samoj sebi dozvoljavala da je i moje srce prihvati....što je glava rekla srce je poništilo...i tako sve do ovog jednog dana....i ne znam da li me boli raskid, mislim da ne....na njega sam već dugo bila spremna....boli me razočarenje što sam bila u pravu....to me boli....i spoznaja da nisam sebe zaštitila a znala sam...bole me ljudi koji nemaju nikakvih preduslova da budu bar polovično ljudi....sa svim manama i vrlinama....boli me patologija da nemamo vlastitog mišljenja...ta nezrelost a iza nje se zapravo krije osoba puna kompleksa....i koliko god mi dobro glumci bili u životu....svijetla se kad tad ugase...i ostanemo u mraku...tako je on ostao u svojem iako vjeruj mi prijatelju niti sekunde ga nije svijestan...postoje ljudi kod kojih je ego tako velik da hodaju kao pačenici tim svijetom koji BAŠ NJIH ne razumije..a istovremeno, ma niti ne svrnu pogled na nekoga...toliko su opterečeni sami sobom....

whatever....sigurna sam da i ti poznaješ takve ljude sa kojima je svaki razgovor besmislen...jer jedino i neprikosnoveno su oni u pravu...a ja sam izgubila sebe na neki način podržavajući takvu bolesnu fantaziju...i to me boli...taj dio...izgubila sam sebe...u svemu tome....nisam ja izgubila ljubav svojeg života..jer on to nije niti bio... čovjeka, ženu koju voliš moraš i poštivati...a ja toga nemam....nije mi ostavio ni taj dio da ga nakon svega mogu poštovati...that is life....

...XX vek je protekao u kreiranju ljudi, koji će rušiti sve pred sobom sa jedinim jedinim ciljem -- biti na vrhu / pobediti pošto poto ... taj moto, ugrađivan je u ljude i oni su s' vremenom postali tronoljubci ... ne retko postojali su bezrazložni tronoljubci ... ( govorim o onima koji su pobeđivali ne zbog kvaliteta ličnih i vrlina / znanja , sposobnosti , veština i viteštva --- već zbog pokvarenosti , lukavosti i nečovečne ništavnosti ) ... dakle, takvi su postali društveno dominantni čimbenici .. stoga se XX vek izmetnuo u ljudski zverinjak u kome su nastupila đavoljeva vremena ... masovnim uništavanjima ljudskih života i zajednica, navodno dosezane su se velike vrednosti / lične , timske , kolektivne , državne , kontinentalne ... no kako je sve kod nas balkanski vulgarizovano i banalizovano ; tako je i ovaj odgoj ljudi sveden na vulgarno prepisivanje i hibridno omasovljavanje -- a imajući u vidu i poslednje dve tri decenije , ovaj soj je postao dominantan balkanskim prostorom ... kažu : sad su vremena kad neznalice i ništaci govore a mudraci i ljudi ćute... dakle, živimo u vremenu neprikosnovenih neznalica i ništaka , koji ujutru oblače ljudsku kožu ...

... ta masovnost " neprikosnovenih " na našem prostoru , dokaz je njihove bezvrednosti ( po onoj , sve što je jedinstveno ono je i vredno i retko --- a ljudska ljubav / reč / razumevanje i toplina na našim prostorima redkost su ; i smatraju se nepoželjnim ponašanjem )... dakle, oni su tu zbog razlike... jer zamisli svet u kome su svi oljuđeni , pametni , dostojanstveni - jednom rečju ljudske veličine ...kako bi znali bez ovih neznalica ništačkih, koliko su vredni pak ovi i zašto su vredni ..... dakle, oni su tu da znamo šta ne treba da budemo ; te kakvi nismo i kakvi nećemo biti --- zar ne ... gledajući njih , počinjem sebi i sličnima da se divim ---- to je takozvano poželjno i psihički zdravo samoljublje... stoga poštujem i volim čovečne oko sebe do pošljetka ... veliki je ljudski život - beskrajan u odnosu na život ništaka !

ne znaš koliko si blizu istine...niti ne znaš ono što ja znam ali kao da si naslutio kojem soju ljudi pripada taj čovjek...diplomacija...ili...fino, perfidno i podmuklo zamatanje istine u klupko laži u kojemu se nisam snalazila..ja sam otvoreno biće...bez lažnih celofana, bez zamatanja istine...i nisam pripadala tom soju ljudi...dignutih noseva, punih sebe, puni neke svoje lažne veličine....a zapravo jad i bijeda ovog našeg ljudskog kojeg nosimo u sebi....ali nisam znala...nisam shvačala....i to je moj propust...vjerujem previše...vjerujem riječima, ljudima...ne znam ogovarati..spletkariti....direktna sam...i predirektna....i eto...me tu gdje sam sad ...u vlastitom mulju....tonem...

...znaš, da se stvar sagleda iz svih uglova nužan je i pogled na dole...sagledavanje dubina nečega ne znači da se tone u to ...nipošto ....dapače , to može biti i spoznavanje toga i onoga što gradi to...teško je sagledavati - skenirati svoj slučaj...no , ako se istraje - garant sledi uzdizanje ( pogled na gore )...

...konačno , spoznati sebe sama - savršenstvo je mudrosti ...

i budem....znam da ću sagledati samu sebe i svoje promašaje....i znam da ću se opet roditi iz svojeg pepela...hvala vam svima....