Ви сте човек. Ја сам човек. Ми нисмо савршени. Не будите превише строги према себи. Ништа није савршено.
Покушајте, посебно у тешким тренуцима, да се смејете себи и свету. За то је потребна велика храброст.
Видите, то је пут ка храбрости. То је пут ка остварењу свих својих жеља. То је пут без стреса. Као игрица.
Читао сам књигу "BUSHIDO THE SOUL OF JAPAN" by INAZO NITOBE. Можете (легално) да је скинете или барем прочитате, овде ако знате енглески језик http://www.gutenberg.org/etext/12096
Ту каже у једном делу, "Постоји чак и весео(духовит) елемент у природи храбрости. Ствари које су озбиљне за обичне људе, су само игра за храбре."
Дуго сам размишљао о томе...
Шта је то "лаган поглед на живот"? Смиреност. Смирена присутност ума. Довољно широк ум (Yoyū на јапанском) који чак и кад је под притиском или претрпан, увек има места за још нешто...
"Храбар човек је увек смирен, не може бити изненађен, ништа не узнемирава смиреност његовог духа" - све то сам прочитао још пре пар година, али као да полако заборављам, зато овим блогом желим и себе да подсетим на све то. И не мислим на храброст да идете у рат, попут самураја. Већ на храброст да живите. Дакле, кад кажем страх, не мислим на биолошки одговор, како подсвесно реагујете кад осетите опасност по свој живот. Не! Мислим на нижи ниво кад осећате узнемиреност а нисте у смртној опасности, а спутава ваше поступке. Нпр. страх од неуспеха, страх од одбијања исл.
Храброст да себи створите живот какав желите. То не можете учинити ако преозбиљно гледате на живот. Ако преозбиљно гледате на то, изгубићете смисао. Мислим да је Osho рекао нешто као:
И то је тачно, барем по мени. Кад гледам на живот тако, отварају ми се нове могућности, нове идеје, лакше радим и функционишем.
Покушајте, барем то није тешко, смејте се. Опустите се, не будите превише строги према себи и другима, опраштајте себи и другима. Кажите себи "Баш ме брига, ево ти свету -
". 
Знам да звучим ко напушени хипик,
али размислите барем о томе што сам рекао...
Желим вам све најбоље....свима вама...
Покушајте, посебно у тешким тренуцима, да се смејете себи и свету. За то је потребна велика храброст.
Видите, то је пут ка храбрости. То је пут ка остварењу свих својих жеља. То је пут без стреса. Као игрица.
Читао сам књигу "BUSHIDO THE SOUL OF JAPAN" by INAZO NITOBE. Можете (легално) да је скинете или барем прочитате, овде ако знате енглески језик http://www.gutenberg.org/etext/12096
Ту каже у једном делу, "Постоји чак и весео(духовит) елемент у природи храбрости. Ствари које су озбиљне за обичне људе, су само игра за храбре."
Дуго сам размишљао о томе...
Шта је то "лаган поглед на живот"? Смиреност. Смирена присутност ума. Довољно широк ум (Yoyū на јапанском) који чак и кад је под притиском или претрпан, увек има места за још нешто...
"Храбар човек је увек смирен, не може бити изненађен, ништа не узнемирава смиреност његовог духа" - све то сам прочитао још пре пар година, али као да полако заборављам, зато овим блогом желим и себе да подсетим на све то. И не мислим на храброст да идете у рат, попут самураја. Већ на храброст да живите. Дакле, кад кажем страх, не мислим на биолошки одговор, како подсвесно реагујете кад осетите опасност по свој живот. Не! Мислим на нижи ниво кад осећате узнемиреност а нисте у смртној опасности, а спутава ваше поступке. Нпр. страх од неуспеха, страх од одбијања исл.
Храброст да себи створите живот какав желите. То не можете учинити ако преозбиљно гледате на живот. Ако преозбиљно гледате на то, изгубићете смисао. Мислим да је Osho рекао нешто као:
И то је тачно, барем по мени. Кад гледам на живот тако, отварају ми се нове могућности, нове идеје, лакше радим и функционишем.
Покушајте, барем то није тешко, смејте се. Опустите се, не будите превише строги према себи и другима, опраштајте себи и другима. Кажите себи "Баш ме брига, ево ти свету -
". Знам да звучим ко напушени хипик,
али размислите барем о томе што сам рекао...Желим вам све најбоље....свима вама...
