Zaplet
Da bi užas dostigao savršenstvo, Cezar, pritešnjen uz noge kipa nestrpljivim bodežima neprijatelja,otkriva medju tim licima i noževima Marka Julija Bruta, svog šticenika, možda i sina; u tom trenutku on prestaje da se odupire i uzvikuje: Zar i ti, sine moj! Šekspir i Kevedo preuzimaju taj patetični uzvik.
Sudbina voli ponavljanja, varijacije, simetrije; hiljadu devet stotina godina kasnije, neki gauči napadaju jednog od svojih starijih drugova u južnom predgradju Buenos Airesa; ovaj pada prepoznajući u tom trenutku svog usvojenog sina i obraća mu se s blagim prekorom i laganim iznenadjenjem(ove reči treba slušati, a ne čitati): Ali,sine! Ubijaju ga, a on ne zna da umire zato da bi se ponovila jedna scena.
Horhe Luis Borhes
mUČENJE O TOME KAKO SE SVE MOŽE UĆI U ČITANKE
“ Ev, boga mi, nij umro Rade, nij umro, već se ućutio; naložte mu vatru na prsima, hoce li se pomaknuti, *****!” , zapovedi Bećir-aginica.
Uspeo je da kontroliše osećanja I ostane miran.
” A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, već se ućutio; već uzmite dvadest klinaca, udrite ih pod noktove Radu hoće li se pomaknuti, *****!” , postade histerična hanuma.
“Ruke vam se pozlatile” pomisli Rade jedva se uzdržavajući da nekim gestom, ili mimikom ne razotkrije ekstazu u kojoj se nalazio I navede Turke da prekinu ovu divnu muku.
TUĐOM RUKOM SAMOUBICA MALI RADOICA
B i P
Gledao sam čoveka koji se mučio da smesti pivo u sebe. Želudac mu se grčio I vraćao penu u stegnuto grlo, oči su suzile, ruka s flašom se tresla. Kad je prizor postao nepodnošljiv, ustao sam I razbio ogledalo. Kolaž od stotinu okaca je gledao moju narušenu celinu.
DIO-GENA IZ BURETA
ŠAMAR ZA SAMAR
Postao je svestan nakon praska. Pogledi ljudi sa prepune autobuske stanice bili su upti u njih. Stajala je trenutak zaprepašćenog izraza lica sa zubom u ruci, zatim mu se bacila oko vrata I poljubila krvavom usnom koja je oticala. Nije bio trenutak da mu saopšti da je trudna, biće još vremena.
Prihvatio je oko struka šakom koja je još uvek bridela. Bio je zbunjen, dešavalo se prvi put da ona ovako reaguje.
OTAC (i) MAJKA TAJSONA
PRIČA O…
Dok ga posmatram kako naglo skočivši sa stolice servilno otvara vrata I klanja se izgovarajući snishodljive komplimente, osećam kako ga beskrajno mrzim – prvi je ugledao gazdu.
KMET SIMAN
PRO(sjak) ET CONTRA (po motivima neproverene istinite priče)
Pojavio se pravo niotkuda I zaseo na ćošku moje zgrade. Svaki dan u isto vreme je dolazio I odlazio. Odisao je mirom, govorio ljubazno I mudro o svim temama. Vremenom se formirao krug ljudi iz kvarta koji je u prolazu proćaskao sa njim I ovlaš, pri odlasku, ostavio neku novčanicu. Ne, nije prosio u klasičnom smislu: nikad ništa nije tražio, kačket kraj levog boka mogao je izgledati I kao trenutno odložen.On te činove milosrđa nije komentarisao, naprotiv, činilo se da ih ne primećuje.
U međuvremenu sam se razveo I upao u novčane probleme: alimentacija, kredit za stan, a plata je bivala sve manja.
-Šta se dešava sa vama komšija? Rasejani ste, ne javljate se, ne ostavljate mi ništa… – oslovi me jednom dok sam prolazio zanesen svojim mislima.
Začudio sam se, prvi put je pominjao novac. Izjadah se o svojim problemima, sve kao sa osećajem pritajene krivice.
-Znate šta, dobro je što ste napravili neophodne rezove u svom životu. Takođe je dobro što ste na putu da rešite stambeni problem, ali nema smisla da ga rešavate preko mojih leđa I na moj račun – reče.
SIDA-RTA DOBRE NADE
PUŠKA KOJA NA POČETKU VISI NA ZIDU…
Soba je ječala dečijim glasovima. Baba je heklala I dremala naizmenično u stolici za ljuljanje. Žena je pušila I ogovrala komšinicu čija je vika na muža odjekivala dvorištem. Pas je cvilio u snu ležeći pored peći. Sunce je uprlo zrak u njegove veđe i to ga je činilo nervoznim. Merso odloži Puškina iz krila I pogleda ka zidu iz naslova.
Dr ANTON IVANOVIČ KAMI
PRETVARALA SE DA GA VOLI, ON SE PTRETVARAO DA JOJ VERUJE
A voleo ju je…
‘PRIČA KRAĆA OD NASLOVA’, PRETEKLA IZ 1001 NOĆI
EPILOG
Bio je junak sa srcem u peti, a nije to znao. U predahu bitke nagazio je na trn, odhramao do Stiksa da opere ranu. U vodi je video odraz svog lica i zaljubljujući se u sebe polako umirao.
“Jer, ako su lagali mene lažem I ja vas”
hOMER DILBER
Da bi užas dostigao savršenstvo, Cezar, pritešnjen uz noge kipa nestrpljivim bodežima neprijatelja,otkriva medju tim licima i noževima Marka Julija Bruta, svog šticenika, možda i sina; u tom trenutku on prestaje da se odupire i uzvikuje: Zar i ti, sine moj! Šekspir i Kevedo preuzimaju taj patetični uzvik.
Sudbina voli ponavljanja, varijacije, simetrije; hiljadu devet stotina godina kasnije, neki gauči napadaju jednog od svojih starijih drugova u južnom predgradju Buenos Airesa; ovaj pada prepoznajući u tom trenutku svog usvojenog sina i obraća mu se s blagim prekorom i laganim iznenadjenjem(ove reči treba slušati, a ne čitati): Ali,sine! Ubijaju ga, a on ne zna da umire zato da bi se ponovila jedna scena.
Horhe Luis Borhes
mUČENJE O TOME KAKO SE SVE MOŽE UĆI U ČITANKE
“ Ev, boga mi, nij umro Rade, nij umro, već se ućutio; naložte mu vatru na prsima, hoce li se pomaknuti, *****!” , zapovedi Bećir-aginica.
Uspeo je da kontroliše osećanja I ostane miran.
” A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, već se ućutio; već uzmite dvadest klinaca, udrite ih pod noktove Radu hoće li se pomaknuti, *****!” , postade histerična hanuma.
“Ruke vam se pozlatile” pomisli Rade jedva se uzdržavajući da nekim gestom, ili mimikom ne razotkrije ekstazu u kojoj se nalazio I navede Turke da prekinu ovu divnu muku.
TUĐOM RUKOM SAMOUBICA MALI RADOICA
B i P
Gledao sam čoveka koji se mučio da smesti pivo u sebe. Želudac mu se grčio I vraćao penu u stegnuto grlo, oči su suzile, ruka s flašom se tresla. Kad je prizor postao nepodnošljiv, ustao sam I razbio ogledalo. Kolaž od stotinu okaca je gledao moju narušenu celinu.
DIO-GENA IZ BURETA
ŠAMAR ZA SAMAR
Postao je svestan nakon praska. Pogledi ljudi sa prepune autobuske stanice bili su upti u njih. Stajala je trenutak zaprepašćenog izraza lica sa zubom u ruci, zatim mu se bacila oko vrata I poljubila krvavom usnom koja je oticala. Nije bio trenutak da mu saopšti da je trudna, biće još vremena.
Prihvatio je oko struka šakom koja je još uvek bridela. Bio je zbunjen, dešavalo se prvi put da ona ovako reaguje.
OTAC (i) MAJKA TAJSONA
PRIČA O…
Dok ga posmatram kako naglo skočivši sa stolice servilno otvara vrata I klanja se izgovarajući snishodljive komplimente, osećam kako ga beskrajno mrzim – prvi je ugledao gazdu.
KMET SIMAN
PRO(sjak) ET CONTRA (po motivima neproverene istinite priče)
Pojavio se pravo niotkuda I zaseo na ćošku moje zgrade. Svaki dan u isto vreme je dolazio I odlazio. Odisao je mirom, govorio ljubazno I mudro o svim temama. Vremenom se formirao krug ljudi iz kvarta koji je u prolazu proćaskao sa njim I ovlaš, pri odlasku, ostavio neku novčanicu. Ne, nije prosio u klasičnom smislu: nikad ništa nije tražio, kačket kraj levog boka mogao je izgledati I kao trenutno odložen.On te činove milosrđa nije komentarisao, naprotiv, činilo se da ih ne primećuje.
U međuvremenu sam se razveo I upao u novčane probleme: alimentacija, kredit za stan, a plata je bivala sve manja.
-Šta se dešava sa vama komšija? Rasejani ste, ne javljate se, ne ostavljate mi ništa… – oslovi me jednom dok sam prolazio zanesen svojim mislima.
Začudio sam se, prvi put je pominjao novac. Izjadah se o svojim problemima, sve kao sa osećajem pritajene krivice.
-Znate šta, dobro je što ste napravili neophodne rezove u svom životu. Takođe je dobro što ste na putu da rešite stambeni problem, ali nema smisla da ga rešavate preko mojih leđa I na moj račun – reče.
SIDA-RTA DOBRE NADE
PUŠKA KOJA NA POČETKU VISI NA ZIDU…
Soba je ječala dečijim glasovima. Baba je heklala I dremala naizmenično u stolici za ljuljanje. Žena je pušila I ogovrala komšinicu čija je vika na muža odjekivala dvorištem. Pas je cvilio u snu ležeći pored peći. Sunce je uprlo zrak u njegove veđe i to ga je činilo nervoznim. Merso odloži Puškina iz krila I pogleda ka zidu iz naslova.
Dr ANTON IVANOVIČ KAMI
PRETVARALA SE DA GA VOLI, ON SE PTRETVARAO DA JOJ VERUJE
A voleo ju je…
‘PRIČA KRAĆA OD NASLOVA’, PRETEKLA IZ 1001 NOĆI
EPILOG
Bio je junak sa srcem u peti, a nije to znao. U predahu bitke nagazio je na trn, odhramao do Stiksa da opere ranu. U vodi je video odraz svog lica i zaljubljujući se u sebe polako umirao.
“Jer, ako su lagali mene lažem I ja vas”
hOMER DILBER
