Hrabrost
Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?
Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?
Poslednja izmena:
Dunav
- Začetnik teme hakim bej
- Datum pokretanja
gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Postoje stvari koje blatu daju boju.
Rok ti pomaze da se osvestis, da skines koprenu sa ociju, da zbog stvorenog otpora prema lazi slomis deo neba i napravis pukotinu... pukotinu kroz koju svetlost moze da udje.
Kada posmatras tu svetlost znas da je ona tek mali delic necega, jedan zrak necega so je tesko imenovati, a kamoli shvatiti.
I razumes da ta svetlost nije celina, da je tek deo spektra, koji mozda ne moze da osvetli sve.
Vidis ljude koji su u potpunom mraku. Vecina dobrovoljno.
Vidis i retke koji svetle. Kao lica sa starih fresaka, osvetljava ih oreol, svetlo sa visine.
I pitas se da li ih samo ti vidis, ili ih svi vide ali zbog straha ignorisu (jedino sto ljudi zaista umeju da zavole je strah).
I tada shvatas: do pojasa si u blatu.
Brzo tones.
Shvatas da ce te blato prvo onesposobiti za svaki otpor, a zatim i pojesti. Da ces se u blato pretvoriti. Snazno, bezvoljno blato.
I pravis izbor:
1. izaci ces iz blata, bolno i rizicno;
2. negiraces postojanje blata i radovati se dok u nos ne udje;
3. naucices da se radujes blatu, da se radujes njegovoj boji i da se radujes svemu sto blato donosi;
Ne znam koji izbor je pravi, i ne znam ima li pravog izbora. Verujem da izbor odredjuje kakakter, a mozda karakter pravi izbor.
Izabrao sam lose, pod 1, izasao iz blata, i upao u duboka gowna.
Daveci se posmatram amebe koji se iz blata koprcaju
Jer ja sam probao.
Pokusao.
Ucinio korak.
Protestvovao.
Nisam postao hrana blatu.
Nisam dobro prosao.
Ali smem da se pogledam u ogledalo, ujutro posle brijanja. Smem.
Ko jos sme da se pogleda?
Ko zna, ako ponovo pokusam, ako jos jedan korak napravim, dokle cu dogurati?
Da li cu izaci, upasti u blato, ili se docepati mora?
Dunav jedino o tome misli.
Rok ti pomaze da se osvestis, da skines koprenu sa ociju, da zbog stvorenog otpora prema lazi slomis deo neba i napravis pukotinu... pukotinu kroz koju svetlost moze da udje.
Kada posmatras tu svetlost znas da je ona tek mali delic necega, jedan zrak necega so je tesko imenovati, a kamoli shvatiti.
I razumes da ta svetlost nije celina, da je tek deo spektra, koji mozda ne moze da osvetli sve.
Vidis ljude koji su u potpunom mraku. Vecina dobrovoljno.
Vidis i retke koji svetle. Kao lica sa starih fresaka, osvetljava ih oreol, svetlo sa visine.
I pitas se da li ih samo ti vidis, ili ih svi vide ali zbog straha ignorisu (jedino sto ljudi zaista umeju da zavole je strah).
I tada shvatas: do pojasa si u blatu.
Brzo tones.
Shvatas da ce te blato prvo onesposobiti za svaki otpor, a zatim i pojesti. Da ces se u blato pretvoriti. Snazno, bezvoljno blato.
I pravis izbor:
1. izaci ces iz blata, bolno i rizicno;
2. negiraces postojanje blata i radovati se dok u nos ne udje;
3. naucices da se radujes blatu, da se radujes njegovoj boji i da se radujes svemu sto blato donosi;
Ne znam koji izbor je pravi, i ne znam ima li pravog izbora. Verujem da izbor odredjuje kakakter, a mozda karakter pravi izbor.
Izabrao sam lose, pod 1, izasao iz blata, i upao u duboka gowna.
Daveci se posmatram amebe koji se iz blata koprcaju
Jer ja sam probao.
Pokusao.
Ucinio korak.
Protestvovao.
Nisam postao hrana blatu.
Nisam dobro prosao.
Ali smem da se pogledam u ogledalo, ujutro posle brijanja. Smem.
Ko jos sme da se pogleda?
Ko zna, ako ponovo pokusam, ako jos jedan korak napravim, dokle cu dogurati?
Da li cu izaci, upasti u blato, ili se docepati mora?
Dunav jedino o tome misli.
gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
Kako god da si prošao, ja ne verujem da je tvoja sudbina - blato.
Ponajmanje govna u kojima si se, kako kažeš, našao.
Imaš izbore, i ponekad su to kretenski i besmisleni izbori između dubljeg i plićeg zla. Lično, često mi se činilo da nikakvih drugačijih izbora na Ovome Svetu i nema; osim većeg, i manjeg šita.
Često mislim da ovde nema ničega osim blata.
Boje su od malog značaja; ako umeš da poznaš sadržinu. Da li je naročito bitno koliko nešto svetli i sija i kakavim angeoskim glasom zvuči, ukoliko si svestan da se o blatu radi? Vrlo je lako skrenuti s puta. Sretneš momka ledenoplavih očiju; ili - da budem fer - božanstvenu brinetu kojoj su proporcije bokova u savršenom plesu sa grudima. Nadođeš na posao za koji veruješ da bi te bio u stanju ispuniti; stranku i/ili crkvu koja propoveda misli koje kao da su ti iz glave izvađene.
Onda, jedno jutro shvatiš da su ti muke veće od koristi.
Na nekom bih drugom mestu naglasila da korist nije uvek i obavezno materijalna; ali ne verujem da ovde to moram.
NIšta ne peče više od izjalovljenih nada. Naslućena obećanja ostavljaju najdublje ožiljke. Ponekad si slep kod rođenih očiju.
Ali teško da bi se to smelo nazvati sudbinom. Svi greše, i svako je lupo glavom o zid. Da li to znači da istina ne postoji?
Ako si u jednom trenutku u vremenu bio slep na boje; da li to znači da sjaj uopšte ne postoji?
Postoji i četvrti izbor. On se tiče svesti o postojanju blata, i prihvatanja postojanja blata; i radovanja zato što si svestan da blato postoji.
Onda ćeš napraviti kompromis.
Imala sam zelenih petnaest kad sam rekla da su kompromisi izgovori za budale; ali odonda je dosta vode proteklo. Nije me stid kompromisa, ne više. Beskopromisan je ponosit i svetac, i lep leš.
Moja reka još nije stigla do ušća. Možda se grana u stotine delti; i sigurno su desetine njihovih obala porozne i blatne.
Neki bi rekli da je priželjkivanje ušća nekrofilsko. Meni će, prosto, biti dokaz da su me vodili dobri vetrovi.
Jer, nije Dunav izdubio korito; nit je moćna reka ta koja te nosi sobom.
Vetar napinje jedra.
On ima boju kakvu god mu zapovediš.
Ja sam sigurna da su tvoji vetrovi dobri.
Ponajmanje govna u kojima si se, kako kažeš, našao.
Imaš izbore, i ponekad su to kretenski i besmisleni izbori između dubljeg i plićeg zla. Lično, često mi se činilo da nikakvih drugačijih izbora na Ovome Svetu i nema; osim većeg, i manjeg šita.
Često mislim da ovde nema ničega osim blata.
Boje su od malog značaja; ako umeš da poznaš sadržinu. Da li je naročito bitno koliko nešto svetli i sija i kakavim angeoskim glasom zvuči, ukoliko si svestan da se o blatu radi? Vrlo je lako skrenuti s puta. Sretneš momka ledenoplavih očiju; ili - da budem fer - božanstvenu brinetu kojoj su proporcije bokova u savršenom plesu sa grudima. Nadođeš na posao za koji veruješ da bi te bio u stanju ispuniti; stranku i/ili crkvu koja propoveda misli koje kao da su ti iz glave izvađene.
Onda, jedno jutro shvatiš da su ti muke veće od koristi.
Na nekom bih drugom mestu naglasila da korist nije uvek i obavezno materijalna; ali ne verujem da ovde to moram.
NIšta ne peče više od izjalovljenih nada. Naslućena obećanja ostavljaju najdublje ožiljke. Ponekad si slep kod rođenih očiju.
Ali teško da bi se to smelo nazvati sudbinom. Svi greše, i svako je lupo glavom o zid. Da li to znači da istina ne postoji?
Ako si u jednom trenutku u vremenu bio slep na boje; da li to znači da sjaj uopšte ne postoji?
Postoji i četvrti izbor. On se tiče svesti o postojanju blata, i prihvatanja postojanja blata; i radovanja zato što si svestan da blato postoji.
Onda ćeš napraviti kompromis.
Imala sam zelenih petnaest kad sam rekla da su kompromisi izgovori za budale; ali odonda je dosta vode proteklo. Nije me stid kompromisa, ne više. Beskopromisan je ponosit i svetac, i lep leš.
Moja reka još nije stigla do ušća. Možda se grana u stotine delti; i sigurno su desetine njihovih obala porozne i blatne.
Neki bi rekli da je priželjkivanje ušća nekrofilsko. Meni će, prosto, biti dokaz da su me vodili dobri vetrovi.
Jer, nije Dunav izdubio korito; nit je moćna reka ta koja te nosi sobom.
Vetar napinje jedra.
On ima boju kakvu god mu zapovediš.
Ja sam sigurna da su tvoji vetrovi dobri.
lejla.al.dbuni
Iskusan
- Poruka
- 5.668
hirajgoagain
Zaslužan član
- Poruka
- 126.754
e bas nesto gotivim one lepenski vir statue, vise njih od ostalih praistorijskih statua
ima i drugih da su dobre te stare, bas vesto uradjene, al ove su nekako drage
ne volim da se vezujem za drago i nedrago ali ne znam... lepenski vir je enkad bio neki jaci centar : ))
dobro mislim koliko poznajem
previse brbljam i ako ocu ovako mora i to da se ukine ili mora drugacije
ima i drugih da su dobre te stare, bas vesto uradjene, al ove su nekako drage
ne volim da se vezujem za drago i nedrago ali ne znam... lepenski vir je enkad bio neki jaci centar : ))
dobro mislim koliko poznajem
previse brbljam i ako ocu ovako mora i to da se ukine ili mora drugacije
Najda M
Primećen član
- Poruka
- 560
Ko zna, mozda mu se nekada putevi ukrste sa Senom?
Tada nece jedno drugom biti pritoka, jer imena odavno nisu vazna. Ako se to desi, zaplovice zajedno, u nepoznato, zagrljeni trazeci neko toplije more..
.........................................................................................
I medju ljudima...ko zna ? Ko je kome pritoka...ko ušće...a ko huk koji pokreće...Možda jednom potraže zajedno toplije mesto ispod Svemira...
Prelepo hakim bej....
Moj naklon....
Tada nece jedno drugom biti pritoka, jer imena odavno nisu vazna. Ako se to desi, zaplovice zajedno, u nepoznato, zagrljeni trazeci neko toplije more..
.........................................................................................
I medju ljudima...ko zna ? Ko je kome pritoka...ko ušće...a ko huk koji pokreće...Možda jednom potraže zajedno toplije mesto ispod Svemira...
Prelepo hakim bej....
Moj naklon....