Osama bin Laden 04
od talentovanog dečaka do neuhvatljivog teroriste
Um i novac u borbi za islam
Priticanje u pomoć Avganistanu dalo je Osami bin Ladenu sredstvo za usmeravanje njegovog verskog zanosa. „Razbesneo sam se i odmah pošao tamo“, rekao je opisujući svoju prvu reakciju na novonastalo stanje. Na mnogo načina to je bila prekretnica u mladićevom životu. Umesto da ostane kod kuće i radi u porodičnom preduzeću, krenuo je sasvim drugačijim putem. Njegova odluka svakako je bila zasnovana na istinskom verskom zanosu; ipak, već mu je bilo jasno kako, ako ostane u porodičnom poslu, tamo nikako neće biti zvezda. Iako vrlo inteligentan i pronicljiv, Osama je ipak bio tek jedan od mnogih Bin Ladenovih sinova koji je često bio u senci. Jedan posetilac sedišta fabrike „Bin Laden“ priseća se kako se prema Osami ophodio njegov stariji polubrat Salim:
„Najstariji sin Salim bin Laden bio mi je domaćin u raskošnim uredima sedišta porodičnog preduzeća. Glatko izbrijan, ljubaznog govora i ponašanja, Osama je bio odeven u zapadnjačko odelo krojeno po meri; nosio je kravatu. Čovek se nije mogao prevariti promatrajući nelagodnost s kojim se Osama obraćao svom starijem polubratu. Pošto smo se kratko upoznali, Salim je otpustio Osamu odmahnuvši rukom. Mladić se povukao, ali u očima mu se jasno videla frustracija“.
Posle smrti Muhameda bin Ladena, sva su njegova deca nasledila velike svote novca. Smatra se da je Osamin deo bio veći od 330 miliona američkih dolara. Salim je stao na čelo preduzeća. Kad je neočekivano poginuo 1989. u alpinističkoj nesreći, drugi brat, Baki, postao je glavni direktor fabrike i patrijarh „dinastije“ Bin Laden. U porodičnom preduzeću bi se uvek pronašlo mesto za Osamu, ali odlazak u Avganistan okrenuo mu je život na sasvim drugu stranu.
Uprkos žarkoj želji da se bori za islam, Bin Laden nije bezglavo pojurio u Avganistan s puškom u ruci. Umesto toga, počeo je da upotrebljava svoj um i novac kako bi pomogao ciljevima u koje je verovao. Prva stanica na Bin Ladenovom putu bio je Pakistan, čvrsto islamska država koja se graniči s Avganistanom. Tu je uspostavio svojevrsnu bazu za prijem muslimanskih dobrovoljaca koji su iz različitih arapskih država dolazili da se bore u avganistanskom svetom ratu. Nije trebalo dugo da se uoči kako će poslovna veština Osame bin Ladena u novoj situaciji biti uistinu dragocena. Organizovao je logore za obuku, gde su se dobrovoljci učili vojnim veštinama. Njegovo veliko bogatstvo omogućilo je finansiranje takvih projekata. Kao ishod njegovih nastojanja, hiljade muslimanskih boraca došlo je u pomoć svojoj avganistanskoj braći.
Bin Laden je znao da islamistički gerilci neće moći dugo da istraju u borbi, a kamoli da pobede, ne budu li imali dobro pozadinsko snabdevanje i zaleđe. Stoga je, kako bi osigurao opstanak pokreta, počeo da privlači i lekare, stručnjake za izradu bombi, vojne stratege i građevinske inženjere iz celog arapskog sveta; svi su oni pomagali borcima. Čak je iz Severne Amerike i Zapadne Evrope doveo muslimane, stručnjake za različita područja.
Iskustvo u građevinarstvu bilo je dodatna prednost, jer je omogućilo Bin Ladenu izgradnju infrastrukture nužne za borbu protiv Sovjeta. Uskoro su dopremljeni buldožeri i druge građevinske mašine, te su tako mogli da se iskopaju rovovi i izgrade putevi. Tako su se lakše prevozila vojna sredstva i ratni materijal. Pod vođstvom Osame bin Ladena dobrovoljci koji su došli da se bore protiv neprijatelja činili su to na način koji nisu očekivali pri dolasku. Brzo je od njih stvarao ekipe za građevinske radove, tako da pokret ima osigurana skladišta, bolnice i dovoljno sredstava za obuku.
Iako borbeni islamisti kao što je Bin Laden smatraju da Zapad ugrožava islam, to im nije smetalo da koriste zapadnu tehniku za vlastite ciljeve. Osama bin Laden se dobro razume u računare, pa se uveliko oslanjao na Internet za prenošenje komandnih poruka. Tek znatno nakon što se to dogodilo, doznalo se kako je FBI sprečio ostvarenje nekoliko njegovih terorističkih planova čitajući mu elektronsku poštu.