Pomeranje na daljinski - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Pomeranje na daljinski

Oceni ovaj blog
Kako sam danas pomerao ljude na daljinski?

Jutros sam bio u jednom velikom marketu. I u delu gde je mesara jedan čovek pita trgovca: „Imate li svinjsku glavu... mozak... srce... želudac... bubrege... creva... papke?...“ Pripade mi muka. Ne razumem kako neko može da jede sve ovo. I ne izdržah a da ga ne pitam: „Komšija, snimaš horor ili hoćeš da se renoviraš?“ Svi oko mene se nasmejaše, a on me samo čudno pogleda.

Izađem napolje i, besan, naišavši na jednu devojku koja prodaje kokice, uhvatih aparat i počeh da ga cimam levo-desno, pa ovako-onako, pa tamo-vamo, u pravcu istok-zapad, sever-jug, ma u pravcu svih strana sveta... I ona me pita: „Šta to radiš budalo jedna?!“ – „Kokam kokice!“, velim ja. Ha ha ha.

Otišao sam kući uzeo bicikl i izašao napolje. Provozao sam se po gradu. U nekim ulicama bila je obnavljana horizontalna signalizacija. Ostali su nezavršeni poluofarbani pešački prelazi ograđeni saobraćajnim preprekama. Neke od tih prepreka su mi smetale, ja sam poželeo da padnu – i istog trena kada sam to poželeo i u šali mahnuo desnom rukom one su zaista pale. I to se ponovilo nekoliko puta naočigled zabezeknutih prolaznika.

Negde podalje odatle ležao je sveže zgaženi golub. Sišao sam sa bicikla i fotografisao ga digitalnim foto aparatom. (Prvom prilikom kad budem zezao neku devojku kao da je slikam ili je zaista fotografišem, kad me zapita da joj pokažem kako je ispala – pokazaću joj ovu fotografiju.) Nastavio sam dalje. Jedan motorciklista me je pretekao očešavši mi nogu, ja sam poželeo da ga udari najbliži automobil i to se dogodilo. Čovek nije poginuo, ali se ozbiljno povredio. Od svih učesnika u saobraćaju samo ja sam ostao nezainteresovan ponašajući se kao da se ništa nije dogodilo. Nastavio sam prema Fruškoj Gori i obližnjem Ledinačkom jezeru. Neki čovek je čekajući gradski autobus čitao novine šetkajući se u krug i baš kad sam pomislio da će zgaziti nekog nervoznog momka mojih godina to se i dogodilo. Izbila je žučna svađa između njih dvojice, autobus je naišao i oni su ušli unutra. On je krenuo, ja sam pomislio da će pomenuti autobus udariti u jedan parkirani automobil i to se i dogodilo. Pomislio sam kako će jedan stariji invalid pasti sa štaka i to se dogodilo. Ljudi su pritrčali da mu pomognu a ja sam nastavio kao da se ništa nije desilo. Pomislio sam kako će jedan pas lutalica ujesti jednog momka za nogu i to se dogodilo. Pogledavši u jedan izlog sa obućom pomislio sam da će jedna čizma pasti sa police i to se dogodilo. Pomislio sam kako će se u parku pored Dunava poklati dva suparnička čopora pasa lutalica i to se dogodilo čim sam ušao u park. Pomislio sam da će jedan dečak na mostu pasti sa bicikla a jedna devojčica sa rolera i to se i dogodilo. Na periferiji sam pomislio kako će jedan automobil zgaziti mačku i to se i dogodilo. Nadomak jezera pomislio sam da će neki čovek koji bezbrižno jede semenke i ne vidi dalje od nosa upasti u otvoren šaht i to se dogodilo. I najzad, na samom jezeru, niko se nije kupao jer je voda bila hladna, ali neki pijani momci na jednoj obali nedaleko od mene su se nešto sporečkali, pogurali, ja sam pomislio da će upasti u vodu, pogledao sam u njih, škljocnuo prstima – i oni su zaista upali u jezero. Neki usamljeni pecaroš je video šta sam uradio prstima i prekrstio se uplašeno me pogledavši. A ja sam se samo grohotom nasmejao.

Izgubio sam se u obližnjoj borovoj šumi, stavio očajle za Sunce trudeći se da nikoga ne gledam i ništa ne pomišljam. Na opalim i osušenim borovim iglicama ugledao sam malo jaje od neke divlje ptice koju je kljunom probila i svu njegovu sadržinu pojela neka druga ptica. I tada sam pomislio kako ja uvek kada pržim omlet očistim jaja od petlove sperme, i kad već radim tako nešto, zašto uopšte jedem meso koje je puno mokraćne kiseline; i da li uopšte ima smisla disati i udisati vazduh kada milioni ljudi prde svake sekunde. Uhvatio me je taedium vitae, odvratnost prema životu u najgorem smislu te reči, što bi rekli mladi „bio sam u bedaku“... Izašavši iz prirode naišao sam na prve kuće i trudeći se da ne gledam ni u koga, odnosno da gledam kroz ljude kao da su od stakla, pomislio sam kako se svi susedi međusobno poznaju, i tako kuća do kuće, i sused do suseda, poznaje i susedov sused susedovog suseda, svaki bi sused mogao upoznati susedovog suseda sa jedne strane kuće sa susedovim susedom sa druge strane kuće, i teoretski ljudi koji žive na Fruškoj Gori trebalo bi da poznaju sve ljude koji žive u Zrenjaninu, a oni iz Zrenjanina one u Subotici... i tako dalje... i tako dalje...

Ludački dan. Šta da radim? Upravo su mi došle dve opičene drugarice. Pisaću večeras šta smo radili... ako budem živ večeras... Ha ha ha... To be continued...

Pošalji "Pomeranje na daljinski" na Facebook Pošalji "Pomeranje na daljinski" na Google Pošalji "Pomeranje na daljinski" na My Yahoo! Pošalji "Pomeranje na daljinski" na Live Pošalji "Pomeranje na daljinski" na MySpace Pošalji "Pomeranje na daljinski" na Twitter Pošalji "Pomeranje na daljinski" na Digg Pošalji "Pomeranje na daljinski" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hakim bej (avatar)
    Nikako ne mogu da razlucim da li pomazes Don Kihotu ili Sizifu.