Nešto sam se setio 90-tih godina prošlog veka i nekih stvari vezanih za to vreme. Tada smo svi radili za dinare, a trošili smo nemačke marke. I sećam se dve devojke u jednom tramvaju razgovaraju otprilike ovako: “Znaš, onaj jedan tip nosi patike od 200 DM, a onaj drugi tip nosi patike od 300 DM. Ja ću da se smuvam sa onim što nosi patike od 300 DM. A ako bi onaj što nosi patike od 200 DM obuo patike od 300 DM – ja bih se smuvala sa njim.”
Hvala bogu to je vreme daleko iza nas. Danas opet radimo za dinare, a trošimo eure. I skoro sam čuo dve devojke u autobusu kako razgovaraju otprilike ovako: “Onaj jedan tip vozi yugo 55, a onaj drugi tip vozi yugo floridu. Ja ću da se smuvam sa onim što vozi yugo floridu. A ako bi onaj što vozi yugo 55 vozio yugo floridu – ja bih se smuvala s njim.”
Kako se osećaju ljudi koji ništa ne osećaju. S kim (ili sa čim) se oni muvaju i u koga (ili šta) se zaljubljuju? Bljak.
Hvala bogu to je vreme daleko iza nas. Danas opet radimo za dinare, a trošimo eure. I skoro sam čuo dve devojke u autobusu kako razgovaraju otprilike ovako: “Onaj jedan tip vozi yugo 55, a onaj drugi tip vozi yugo floridu. Ja ću da se smuvam sa onim što vozi yugo floridu. A ako bi onaj što vozi yugo 55 vozio yugo floridu – ja bih se smuvala s njim.”
Kako se osećaju ljudi koji ništa ne osećaju. S kim (ili sa čim) se oni muvaju i u koga (ili šta) se zaljubljuju? Bljak.