AVGANISTANSKA NOĆ
Purpurni sumrak osvaja Beograd.
Još malo pa će sunce utonuti
U mutne vode Dunava.
Kod tebe je već mrkli mrak.
Baza utanja u san,
Dok vetar raznosi pustinjski pesak.
Tišinu povremeno razori urlik aviona
U poletanju,
Ili sletanju…
Hiljade kilometara nas dele
A ja osećam tvoj dah na svom vratu,
Tvoj miris na svom telu.
Otkucaje tvoga srca u svojim grudima.
U poslednje vreme ne moram
Oči da zatvorim da bih te videla,
Ni ruku da ispružim da bih te dodirnula.
Ti si vazduh koji udišem,
Voda koju pijem.
Ti si deo koji me čini celom.
Purpurni sumrak osvaja Beograd.
Još malo pa će sunce utonuti
U mutne vode Dunava.
Kod tebe je već mrkli mrak.
Baza utanja u san,
Dok vetar raznosi pustinjski pesak.
Tišinu povremeno razori urlik aviona
U poletanju,
Ili sletanju…
Hiljade kilometara nas dele
A ja osećam tvoj dah na svom vratu,
Tvoj miris na svom telu.
Otkucaje tvoga srca u svojim grudima.
U poslednje vreme ne moram
Oči da zatvorim da bih te videla,
Ni ruku da ispružim da bih te dodirnula.
Ti si vazduh koji udišem,
Voda koju pijem.
Ti si deo koji me čini celom.
