MING 3.deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Borac za prava zivotinja

MING 3.deo

Oceni ovaj blog
Gospođa Nada opet dobi deljenje. U sledećem ponovi isto, ali uze sebi još više slobode, pa na Mingovu ogrlicu zakači jednu kartu iz špila i reče: „Lepi, prošetaj do Mile, pomozi joj da igra, možda ćete zajedno biti jači…“ Na ovo se sve tri zaceniše od smejanja; Draginja je lupala nogama o pod i držala se za stomak, a Veri su pošle suze na oči.
Mila iznenada baci karte na sto i mirno reče: „Skloni tog svog šugavog i smrdljivog džukca od mene!“
Gospođa Nada pogleda svoju prijateljicu i upita je, ne mogavši da poveruje svojim ušima:„Šta si rekla?!“
„To što si čula: skloni tu svoju smdrljivu džukelu, inače ću da je šutnem!“ rekla je Mila, sad već jačim glasom, sigurnije, skoro preteći. Prekrstila je ruke na grudima i namestila onaj „niko-mi-ništa-ne-može“ izraz lica.
Smeh je sada već zamro. Draginja reče: „Stani, nemoj..“, ali lavina je krenula, nezaustavljiva.
Gospođa Nada je bila zgranuta. Kakva drskost! I to u njenoj kući; zar je zato gostila, spremala, mesila?… Zato da je sad vređa tamo neka…
„Sram te bilo”, reče drhtavo, „sram da te bude, Mila… Zar tako?“
„Da, baš tako…“, odgovori joj ova, sve sigurnija u sebe. Sedela je, potpuno mirno, očigledno nemajući nameru da ode dok ne kaže sve što je naumila. „Gnjaviš nas već godinama sa tom džukelom, usmrdela je i tvoj stan i tebe…Odvratna, ružna, buljava, debela mrcina… Fuj!“
Gospođa Nada je osetila kako joj se penje pritisak i zaglušuje uši, kako joj obrazi bride od vreline. Jezik joj je zadebljao, zapetljao se, ostavivši je bez reči.
„I da znaš – svi tako misle; a ti: Ming, pa Ming… k’o da je ne znam kakav princ, lepotan… Svuda ga sa sobom vodiš… a onomad se Veri upišao u kuhinji… Smeju ti se kako si pored njega podetinjila.“
Nada je pogledala u druge dve prijateljice, tražeći u njihovim očima razumevanje. Ćutale su. Nekako promuca: „Ali Ming je moj ljubimac, moj pas… Mislila sam da ga volite…“

Od besa i nemoći suze su joj navrle na oči. Nikada nije osetila da njen stan smrdi; niti da pas zaudara… Osim toga, ako su prave prijateljice, trebalo je da joj na to skrenu pažnju… Diskretno. Gospođa Nada je osećala kako Mila hoće još nešto da joj kaže, da je prosto svrbi jezik… I odjednom, u trenutku otrežnjenja, spozna da je pravi razlog Miline surove i uvredljive iskrenosti zapravo to što je izgubila partiju tablića. Jedna obična, beznačajna, glupa igra! Bilo je to toliko licemerno, njena, ko bajagi, stara netrpeljivost prema Mingu; suština je bila u Milinoj bolesnoj sujeti – nije mogla da podnese da neko bude bolji od nje – gospođe sa parama, udvaračima, putovanjima po svetu, velikim stanom, ženom koja joj dva puta mesečno pere prozore… Sad joj se činilo da ju je prozrela, pa joj samouvereno reče: „Hajde, da čujem… Reci to što ti je na umu… Kaži već jednom…“

Neki čudan elektricitet ispunio je sobu; Draginja je prišla Mili i blago joj stavila ruku na rame: „Nemoj, molim te… Nemoj TO da joj kažeš…“ Ali Mila se samo osmehnula.
„Reci sad ili nikada“, insistirala je gospođa Nada. U vazduhu je lebdelo nešto loše, poražavajuće, ružno… Osećala se kao neuvežbana glumica u pozorištu u kome će se dići zavesa, i ona će biti sama pred publikom, razgolićena i posramljena. Ali i dalje je želela da zna šta to kriju od nje, šta hoće tako zdušno da joj kaže žena za koju je mislila da joj je prijateljica a koja je, u stvari, mrzi…
„Reci!“ viknu.
I Mila, ozarena, blistavog osmeha i sa veseljem u očima, prevali preko usana: „Tvoj sin je peder… Jesi li čula? P e – d e r… A ti ništa ne vidiš. Vidiš samo tu džukelu. Eto ti sad, pa uživaj u svojoj sreći!“

U sobi je zavladao tajac. Gospođa Nada se, stiskajući Minga u naručju, stropoštala natrag u stolicu. Mila je naglo ustala, pokupila svoju torbicu i izašla iz stana, bučno zalupivši vratima za sobom. Draginja i Vera su ćutke sedele. „Jeste li čule ovo?“ pitala ih je. Vera je gledala u pod; Draginja je stiskala slepoočnice, jednom rukom zaklanjajući oči. Minuti su prolazili kao večnost, a onda je Vera promrmljala: „Nemoj ozbiljno da je shvataš… Znaš kakva je Mila…“

Više nisu progovorile ni reč o gnusnoj optužbi na račun njenog sina. Vrlo uzbuđena i potresena, gospođa Nada je popila još jednu čašu likera kako bi odagnala iznenadnu navalu mračnih slutnji i sumnji. U grudima ju je nešto stezalo, neki grč koji joj nije davao da dođe do daha. No, kontrolisala je situaciju; nije dozvoljavala da joj jedna takva osoba… ne osoba, već spodoba, nikogovićka, prostakuša… pokvari raspoloženje.
Neko vreme su sedele i komentarisale Milino drsko ponašanje; diskusija se, kao i toliko puta ranije, povela o njenoj pojavi – ovoga puta, međutim, oštrija nego ikada: Mila je bila grozno ’nafrakana’, obučena ’kao kurva’, ’debela kao krava’… i što su dalje i dublje išle u opisivanje, to se gospođa Nada bolje osećala.

Kada su i one otišle, bila je već potpuno smirena… skoro srećna što je Mila napokon ogolela svoju dušu i pokazala se u pravom svetlu. I, zaboga, nazvala je njenog Minga džukelom! To joj nikada neće oprostiti. Naravno da nijednog trenutka nije poverovala u onu monstruoznu tvrdnju. Zar njen sin?! Znala ga je dobro kao što zna sopstveno biće, i bila sigurna da to nije istina. On je imao devojke dok je studirao; sećala se, naročito dobro, jedne male plavuše s kojom je, navodno, spremao ispite… Kroz sećanje joj protrči i par njegovih kolega, od kojih je jedan noćio u njihovom stanu… Ali ne, bila je sigurna u svog sina… Sve je to Milina izmišljotina, zavist i pakost.

„Ona nema decu, a ja imam…“, pomisli. „Neka je on i to (nije mogla da prevali reč ni u sebi), ali je moje dete…“ Pitaće ga sasvim otvoreno kad dođe: jesi li ili nisi TO? Ili možda neće… Nekako joj nije izgledalo umesno da mu postavi takvo pitanje. Uostalom, to bi značilo da je nasela na Miline laži. Ne, neće ga nipošto pitati! A ona, ta Mila, oduvek je bila ljubomorna: prvo na njen brak, zatim na njenog sina, onda na njenu samostalnost… Gospođa Nada sada ju je mrzela, sipala bi joj otrov u liker da je znala kakva je; sa užitkom bi gledala kako se guši, stenje, koprca se… Ta prenemaguša, licemerka, prostakuša, aspida… Pri pomisli na Milu, osetila je kako joj pritisak opasno raste i pulsira u glavi. Ruka ju je opet zabolela, ovog puta skoro nepodnošljivim intenzitetom. Teskoba se survala u njene grudi poput neke velike ptice koja, mlatarajući krilima, želi da izleti iz skučenog prostora.

Pogledala je u Minga i u tim snenim očima spoznala količinu ljubavi koju joj nije mogla ponuditi nijedna od njenih prijateljica. „Ne“, zaključila je, „ništa od svega nije istina.“ I, čvrsto rešena da od večeras u njenom srcu više nema mesta ne samo za Milu, već za sve one koji se lažno predstavljaju kao prijatelji a zapravo hoće da uzdrmaju njen svet – gospođa Nada nežno položi psića na jastuk od crvene svile, poljubi ga u vlažnu njuškicu i upali televizor, taman za početak nove epizode njene omiljene serije.

Pošalji "MING 3.deo" na Facebook Pošalji "MING 3.deo" na Google Pošalji "MING 3.deo" na My Yahoo! Pošalji "MING 3.deo" na Live Pošalji "MING 3.deo" na MySpace Pošalji "MING 3.deo" na Twitter Pošalji "MING 3.deo" na Digg Pošalji "MING 3.deo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. gost 133940 (avatar)
    Leleee, al si ih potrefila. :D
    Svaka čast, majstore.
  2. koto (avatar)
    znaci..ostavljas me bez reci...ovo je odlicno.
  3. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Hvala, ljudi.