Ova noc

Jutrima se budim sa laznim osmehom
I hrabro se nosim sa svakim uzdahom
U potrazi za srecom...

Sretnem li te negde, okrenucu glavu
Pokusas li prici, otici cu u suprotnom pravcu
I nastavicu zivotariti u sopstvenom mraku...

Trudim se naci trunku svetlosti u svakom danu
I priznajem sebi sklona sam padu
Al' tesko cu izgubiti nadu

Ponekad pozelim da govorim iz srca
Bez lazne uljudonosti koja mi je neophodna
U svetu bez prijatelja

Ulice su pune koraka nepoznatih ljudi
Ima ih na milion, al' upola manje ljubavi
Nije ih imao da nauci voleti

Onda, kad grad prekrije tama
Ostanem sasvim sa sobom sama
I oci u oci susretnem se sa porazima

Ne bole oni tako jako, kao ove noci
U kojoj ne postoji niko ko bi mi pruzio pomoc
U vidu reci,dodira il' pogleda koji ce reci da ce sve jednom proci...