PLAVI ŽAKET (1)
Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta.
Ja joj rekoh:"Dobar večer, Cveto, s dopuštenjem - malo bih prošeto..."
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i pristade Cveta.
Taman sve to - kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh:"Drž se mene, Cveto!"
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, pridrža se Cveta.
Beše leto kad je božur cveto, ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se pa skrete i Cveta.
I logično, s obzirom da skretoh, plavi žaket na livadu metoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i spusti se Cveta.
Prođe leto i još pet-šest leta, sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta - da li mene ili mog žaketa.
PLAVI ZAKET (2)
GOLMAN
Evo, pogledajte ga, to je on - dva kroz noge, jedan kroz uši, otac naših poraza, majka naše nesreće, broj jedan našeg kluba, golman, poslednja odbrana, sličica iz čokolade, druga strana ogledalca, jedna od naših najvećih zabluda!
Ali, molim vas...
Ti bar znaš šta braniš, jasno je obeleženo i uokvireno parce za koje ti odgovaraš, to je najmanje za šta čovek može da odgovara, podigli smo ti stative, obojili ih belom bojom, granice tvoje odgovornosti su više nego očigledne, ništa van tog prostora, samo to bedno parče vazduha, uokvireno belim ramom... I ti to nisi u stanju da sačuvaš i odbraniš!
I ja sam čovek...
Nisi ti čovek, ja sam čovek a ti si golman, čim obučeš dres i staneš među stative, ti si golman, zoveš se golman, radiš golmanski posao, a ja sam čovek što mislim i strepim dok te gledam... Zaboga, obiđi s vremena na vreme taj prostor, pogledaj šta se radi, možda neka lopta želi da predje gol-liniju, možda bi nešto mogao da učiniš za sebe i za sve nas...
Nisam imao dan...
Zašto? Zar baš nedeljom da nemaš dan? Zašto baš tog dana, zar nisi mogao izabrati neki drugi dan, to je jedini dan kad si golman, devedeset minuta jednog jedinog dana u nedelji.
Osim toga, ima neodbranjivih šuteva...
Nema, ne priznajem, na to se nećeš izvaditi, što nisi odbranio - to si pustio, kriv si, za svaki šut postoji lek.
Imao sam ja i sjajne odbrane, postoje fotografije!
On je imao sjajne odbrane!... On pravi parade na lopte koje mu deca dobacuju iza gola, baca se na lopte koje su već u gol-autu, to je balet, folklor, poziranje foto-reporterima... Slušaj, budi siguran da te na sledećoj utakmici posmatram kroz mušicu, iduće nedelje dolazim sa puškom, kad padne prvi gol, pašćeš i ti; bolje ponesi revolver pa sam to uradi, ubij se, učini nešto, čim ti jedna lopta prođe kroz noge, proći će i druga, nemaš čemu da se nadaš, za tu rupu nema zakrpe, svi su navalili, ne šutira više niko u uglove - nego tebi kroz noge, kako da zaustavis tu bujicu, tu nema leka...
To je bar lako, ja ću da skupim noge...
Kako da ih skupiš?
Ovako!
Dobro, tako je dobro, skupi ih tako i nemoj da ih rastavljaš, a mi ćemo te izneti na teren, sve je u redu, samo ne puštaj kroz noge!
Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta.
Ja joj rekoh:"Dobar večer, Cveto, s dopuštenjem - malo bih prošeto..."
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i pristade Cveta.
Taman sve to - kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh:"Drž se mene, Cveto!"
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, pridrža se Cveta.
Beše leto kad je božur cveto, ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se pa skrete i Cveta.
I logično, s obzirom da skretoh, plavi žaket na livadu metoh.
Da l zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i spusti se Cveta.
Prođe leto i još pet-šest leta, sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta - da li mene ili mog žaketa.
PLAVI ZAKET (2)
GOLMAN
Evo, pogledajte ga, to je on - dva kroz noge, jedan kroz uši, otac naših poraza, majka naše nesreće, broj jedan našeg kluba, golman, poslednja odbrana, sličica iz čokolade, druga strana ogledalca, jedna od naših najvećih zabluda!
Ali, molim vas...
Ti bar znaš šta braniš, jasno je obeleženo i uokvireno parce za koje ti odgovaraš, to je najmanje za šta čovek može da odgovara, podigli smo ti stative, obojili ih belom bojom, granice tvoje odgovornosti su više nego očigledne, ništa van tog prostora, samo to bedno parče vazduha, uokvireno belim ramom... I ti to nisi u stanju da sačuvaš i odbraniš!
I ja sam čovek...
Nisi ti čovek, ja sam čovek a ti si golman, čim obučeš dres i staneš među stative, ti si golman, zoveš se golman, radiš golmanski posao, a ja sam čovek što mislim i strepim dok te gledam... Zaboga, obiđi s vremena na vreme taj prostor, pogledaj šta se radi, možda neka lopta želi da predje gol-liniju, možda bi nešto mogao da učiniš za sebe i za sve nas...
Nisam imao dan...
Zašto? Zar baš nedeljom da nemaš dan? Zašto baš tog dana, zar nisi mogao izabrati neki drugi dan, to je jedini dan kad si golman, devedeset minuta jednog jedinog dana u nedelji.
Osim toga, ima neodbranjivih šuteva...
Nema, ne priznajem, na to se nećeš izvaditi, što nisi odbranio - to si pustio, kriv si, za svaki šut postoji lek.
Imao sam ja i sjajne odbrane, postoje fotografije!
On je imao sjajne odbrane!... On pravi parade na lopte koje mu deca dobacuju iza gola, baca se na lopte koje su već u gol-autu, to je balet, folklor, poziranje foto-reporterima... Slušaj, budi siguran da te na sledećoj utakmici posmatram kroz mušicu, iduće nedelje dolazim sa puškom, kad padne prvi gol, pašćeš i ti; bolje ponesi revolver pa sam to uradi, ubij se, učini nešto, čim ti jedna lopta prođe kroz noge, proći će i druga, nemaš čemu da se nadaš, za tu rupu nema zakrpe, svi su navalili, ne šutira više niko u uglove - nego tebi kroz noge, kako da zaustavis tu bujicu, tu nema leka...
To je bar lako, ja ću da skupim noge...
Kako da ih skupiš?
Ovako!
Dobro, tako je dobro, skupi ih tako i nemoj da ih rastavljaš, a mi ćemo te izneti na teren, sve je u redu, samo ne puštaj kroz noge!