SUSRET

Sreli smo se jedne zimske noći,
Ti,
Lovac u lovu,
Ja,
Srna na proplanku.
Trebalo je pobeći,
Pokušati makar.
Al’ umorne noge puta nisu našle.
Zbunjen,
I ti si stao,
I samo smo se pogledali nemo.

U svitanje dana nismo više znali
Ko je bio lovac,
A ko njegov plen.