Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1

Oceni ovaj blog
Nadomak naselja serija snažnih detonacija, praćenih bljeskovima iz pravca hotela dade im do znanja da se tamo dešava nešto neobično. Prošavši široki prilazni put, ugledaše onu, još nedavno predivnu aleju sa drvoredom u sredini. Fasade na rustičnim građevinama su bile razorene, a gipsani ukrasi i plemeniti kamen su ležali razbacani posvuda po teško oštećenim klinker opekama. Kandelaberi od kovanog gvožđa su bili isavijani snažnim eksplozijama i postade im jasno da su stigli tek tren pošto je neki unapred postavljeni sistem za samouništenje bio aktiviran. Među šutom je bilo i mnogo beživotnih tela osoblja hotela, od obezbeđenja, preko medicinskog osoblja, sve do devojaka odevenih poput francuskih sobarica. Hotel je bio razoren. Sa betonskih valjaka zjapili su zagaravljeni prozori, a između njih izvijale su se grozno iskidane metalne grede..Negde iza hotela okretale su se elise jednog helikoptera spremnog za poletanje i Lun potera vozilo u tome pravcu. Pred samim hotelom nalazilo se nekoliko ljudi zauzeto pucanjem u pravcu, nekim čudom nedirnutog, ulaznog hola. Zahuktalo vozilo ih je jednostavno pokosilo. Kao da je to bilo neki signal, trenutak potom helikopter je uzleteo. Lun i Sem iskočiše iz kola uzalud pucajući za njime. Najzad, kada im se letelica izgubila iz vida okretoše se onima koje su rasturili udarom automobila. Nisu delovali preteće i Sem pokupi oružje oko njih. Trenutak kasnije iz hola se začulo dozivanje.
- Ako ste neprijatelji tih vucibatina, molim vas da ne pucate! Izlazim! - Kroz razbijeno okno najpre je izletela puška, a trenutak kasnije podignutih ruku pred njima se pojavio niko drugi nego doktor Štraus. Bio je sav zagaravljen, odeven u svoj lekarski mantil, sada pocepan i prljav. Veće iznenađenje nisu mogli zamisliti.
- Hiljadu mu kitova ubica, ja sam mislio da je ovaj na njihovoj strani!
- I ja, ali sačekajmo malo. - odgovori Lun na Semovu začuđenost. Vilhelm Štraus je očito bio povređen, ali delovao je sasvim prisebno. Kada im je prišao spustio je ruke i rezignirano ih je pogledao čkiljeći, jer je izgubio svoje cvikere.
- Pre no što me išta pitate, moram vam reći da jesam bio pripadnik organizacije, ali protiv svoje volje. Ako sam uhapšen neću se tome opirati.
- Mi ne hapsimo, doktore, ali uskoro će stići oni koji to čine. Međutim ako je istina da ste protiv svoje volje učestvovali u svemu ovome, neće vam smetati da odgovorite na neka moja pitanja. - obratio mu se Lun.
- Naravno. Reći ću vam sve što vas zanima – Štraus nije delovao dvoličnim. Par trenutaka Lun je pokušavao da proceni iskrenost svog sagovornika, a onda se učvrstio u ubeđenju da je doktorov duh slomljen i da je najverovatnije spreman da se ispovedi o svemu što zna. Najzad, dok je sem nekim komadima razorene instalacije vezivao onesvešćene napadaće, Lun se obrati Štrausu :
- Zašto ste napadnuti, doktore? - Morao je znati uzroke razdora.
- Kao i svi ostali koje ovde vidite. Odbio sam da sarađujem sa njima. Da li ćete mi verovati ako kažem da odavno iščekujem ovu mogućnost? Sada to i nije preterano važno, jer mislim da to nije poslednje pitanje. - reče on.
- Najviše me zanima šta je to alfa mužjak – Doktor razrogači oči
- Alfa mužjak! Dakle, znate i za njega Sada se nalazi u helikopteru sa onom trojicom razbojnika i ne znam šta će se sa njime desiti. Ali da bih vam objasnio šta je uloga ”alfa mužjaka”, moram priču započeti od samog početka. Prvi moj susret sa njime se desio davno, još u vreme dok sam bio načelnik psihijatrije u Edinburgu. Policija je, po sudskom nalogu, kod nas dovela ubicu neke prostitutke, označenog kao ”veoma opasan”. Kod nas je doveden zbog toga što je, po svedočenju nekolicine očevidaca, ispijao krv svoje žrtve. Neuračunljivost je vrlo ozbiljna olakšavajuća okolnost i nijedan sud u Britaniji neće rizikovati obaranje presude, ukoliko postoji i najmanja sumnja u pozivanje na mentalnu bolest. Bio je vezan čeličnim lisicama, sa okovima na nogama i odmah sam uočio da mu svetlost veoma smeta, što me je ozbiljno kolebalo u vezi njegovoga stanja. Već pri prvom ispitivanju bilo mi je potpuno jasno da on ne samo da nije psihijatrijski slučaj, već je, uz neuobičajeno visoki koeficijent inteligencije, i izuzetno obrazovan. Srećom, sudski dopis je nalagao da pacijent bude vezan i sve tragedije koje su se mogle dogoditi su zbog toga bile izbegnute. Da sam tada napisao svoj izveštaj po kome njegovo stanje nije nikakva olakšavajuća okolnost, on bi bio spaljen na električnoj stolici i nas dvojica ne bi sada bili ovde. Ipak, ja to nisam uradio. Morate uzeti u obzir da sam u to vreme bio mlad i željan napredovanja u karijeri. Razlog dovođenja pacijenta me je kopkao i hteo sam da obezbedim sebi neko vreme kako bih proučio motive neobičnog postupka. To je delovalo kao ozbiljan profesionalni izazov i zbog toga sam od suda tražio dve nedelje, kako bih sastavio objektivan izveštaj, što mi je i odobreno. Štampa se potrudila da rastrubi bizarni ispad moga pacijenta i prosto nisam imao mira od čestih poseta najraznovrsnijih radoznalaca. Šestoga dana po dovođenju ”alfa mužjaka”, na moja vrata je zakucala Glorija Ešton. Iako sam u početku mislio da je to samo još jedan radoznalac, njeno poznavanje materije me je ubrzo razuverilo i sve više sam se zanosio njenim čudnim teorijama. Naravno, to se nije desilo prilikom njene prve posete, jer ona me je u to vreme prosto opsedala, dolazeći više puta dnevno na kliniku. Najzad sam sudu dostavio mišljenje po kome pacijent boluje od teške nervne bolesti, a Glorija je preko svojih veza isposlovala da se lečenje uhapšenika poveri našoj ustanovi. To je bila ta moja sudbonosna greška, koja će odrediti moj životni put od toga trenutka pa sve do ovoga mog razgovora sa vama. Pre no što vam ispričam celu priču reći ću još samo ovo – nijednom se nisam okoristio rezultatima svojih eksperimenata i nikada me nije vodilo ništa drugo osim naučničke radoznalosti. Potpuno sam svestan jezivih posledica koje je to proizvelo i spreman sam da odgovaram za svoja dela, neovisno od kazne koja zbog toga može da me sustigne. Sada, kada ste to prihvatili, ispričaću vam u šta sam se tada upleo. Viktor Džejms Pibodi, kako je glasilo ime tog pacijenta naše ustanove, vama poznatog kao alfa mužjak, od samog pristizanja je odbijao hranu i sa histeričnom upornošću je insistirao da mu soba bude neprestano zamračena. To smo tumačili znakom protesta zbog toga što je neprestano vezan i nismo preduzimali nikakve protivmere, izuzev što smo ga priključili na infuziju. Nesvesno smo mu na taj način obezbedili jedinu hranu koju je mogao da podnese, ali to sam saznao tek kada se u ceo taj nesretni splet događaja uplela i Glorija Ešton. Vidite, ovo će možda delovati neverovatno, ali ona je tada bila drukčija. Bila je mnogo starija nego kada ste je poslednji put videli.
- Znam. Upoznat sam sa njenim godinama – prokomentisao je Lun.
- Onda ćete možda lakše prihvatiti sve ovo što ću vam ispričati. Od svoje prve posete nije prestajala da me intrigira svojim pričama o nekim temama koje sam još u studentskim krugovima načuo od svojih kolega koji su naginjali misticizmu. Za razliku od studentarije koja je o besmrtnosti pričala površno i sa visine, njen nastup je bio siguran i sa mnogo detalja koji su bili eksperimentalno proverljivi. U to vreme Pibodija nije pominjala, nego me je neprestano ubeđivala da bi moja karijera krenula uzlaznom putanjom, samo kada bih odbacio svoja predubeđenja i prihvatio da medicina ima i druge puteve osim onog koji vodi poreklo iz stare grčke. Malo pomalo je počela da mi donosi fotokopije nekih dokumenata pisanih na egzotičnim jezicima, tvrdeći da je to samo deo onoga što sadrže njoj dostupni izvori. Nisam joj od prve poverovao, ali prilikom provere dobijenih fotokopija u nacionalnom muzeju, izazvao sam pravu histeriju među prisutnima, jer radilo se o nedostajućim stranicama spisa iz 6. veka koji su se zbog svojih jeretičkih ideja čuvali u Vatikanskim sefovima. Fotokopije su bez ikakve sumnje bile načinjene sa orginala, i to orginala koji, po njihovom znanju, nije postojao nigde na svetu. Pošto je time stekla moje bezgranično poverenje, odala mi je da je članica kulta koji je nazivala Sestrinstvom, udruženja drevnih isceliteljki koji je datirao iz prethrišćanskih vremena. Nedugo posle toga mi je saopštila da moj pacijent nije ništa manje nego vampir. Iako je svojim dotadašnjim postupcima opovrgla mnoge moje sumnje, činilo mi se da je ta njena tvrdnja, u najmanju ruku, plod njene uobrazilje.



Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – jedanaesto poglavlje /1" na del.icio.us

Ažurirano 05.01.2012. u 03:47, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Samo da se upisem da sam bila ovde, citala i uzivala u pocetku raspleta.