Jesam li ti pričala...?

.

Jesam li ti pričala o sreći i nesreći i o njihovim susretanjima?
Da li sam ti ikada govorila o bolu?
Ne mogu da se setim...pamćenje me već ne služi dobro kao nekada.

A ako jesam...pitam se da li sam imala hrabrosti da ti o tome pričam ili sam samo bila zatečena sopstvenom slabošću?
Jer,priznaću ti da retko kada poželim da budem iskrena.
Iskrenost nije poželjna...obično se drugačije shvata,naziva se pogrešnim imenom.

Ne sećam se svih naših dosadašnjih razgovora...i ovo što se dogodilo medju nama mi izgleda kao primamljiva iluzija.
Još ne verujem da si pored mene,stvaran...opsenama sam podložna i teško ih se oslobadjam.
Srce me je uvek vodilo...razum je uredno potpisivao kapitualaciju pred stihijom njegovih impulsivnih osećanja.

Mi smo se našli na vetrometini sopstvenih postojanja,nakon previše uzaludno potrošenih godina...sreli smo se,konačno.
Stali smo jedno ispred drugog,svako sa svojim otežalim teretom prošlosti,dobrovoljno uprtim na ledjima.
Jer,nema težeg tereta koji može da nam se nametne,od onog koji tovarimo sebi samima.
U tim našim teretima su uredno spakovane sve naše nade i porazi,naše sreće i naše nesreće.
U njima su sve naše želje i čežnje...one čudesno ispunjene i one neispunjene,nikad prežaljene.

Za neverovati je da čitava dva života mogu da stanu u priču kojoj je dovoljno da traje samo jedan dan.
Priča koja govori o sreći i nesreći i o njihovim susretanjima tokom poluvekovnog trajanja zahteva mnogo više.
Potrebna joj je magija,umeće da se oseća dušom i govori srcem.



Ps.

Pisane reči su smrznuti trenuci života.
Govor predstavlja umetnost budnih...



...
 
Kliknite za proširenje...
Evo šta o sreći mislim ja
kad je u pitanju muškarac i žena
istina to sam čuo od jednog filozofa
al slažem se sa njim i ja :
Velika iluzija je
kad čovek veruje
da rodjen je da bi bio srećan on.
Priroda ne mari za sreću pojedinca
za vrstu se ona stara
zato potomstvo .tj .deca su presudna
za ocenu uspešnosti jednog para
Ako su deca dobra ispala
veza je cilj ostvarila bez obzira
kakva je lična sreća supružnika.
Ovo ne treba gubiti iz vida
kad se donosi konačna ocena
i kad se na lošu sreću i partnera kuka.
 
Poslednja izmena:
zxy;bt187810 Evo šta o sreći mislim ja kad je u pitanju muškarac i žena:
A znaš šta sam ja negde čula,ZXY ?
Žena zaista voli nekog muškarca onda kada poželi da ima sa njim dete..:zaljubljena:

A slažem se da sreća nije nešto što čovek treba da očekuje samim svojim rodjenjem...to nam nije obećao ni Onaj koji je odlučio da se rodimo.
I tačno je da se uspešnošću potomaka može ocenjivati i uspešnost roditelja,odnosno bračna veza muškarca i žene.

Nekad se u braku ostaje jedino zbog dece,nažalost.
Ali,i u tom slučaju treba odati akterima priznanje za takvu žrtvu.
Nisam sklona takvom žrtvovanju (a nisam bila u prilici ni da budem),ali mi je takva odluka razumna.
(ja sam prošla kroz onu čuvenu jevrejsku "dabogda imao,pa nemao.." .z:cry:).

Svako mora da preuzme ogdovornost u vezi odluka koje donosi.
Zato se ne slažem da se "na lošu sreću partnera kuka i donosi loša ocena o braku".
Odluka dvoje ljudi je bila svesna i dobrovoljna za takav jedan brak.

U ovakvoj odluci (ostati ili napustiti zajednički život) osnovno je da je neophodno da se razmotre svi aspekti,i dobre i loše strane takvog braka.
Koja strana od njih prevagne,ona će i doneti odgovarajuću odluku.
Preuzimanje žrtve nedvosmisleno znači i automatsko mirenje sa sopstvenim žovotom koji se već ocenjuje kao neodgovarajući.

Ljudima je obično teško (na kraju se to obično radi,kao svodjenje životnog bilansa) da priznaju sopstvene pogrešne (neadekvatne po njih same) odluke..
Lakše je odgovornost prebaciti na partnera i opravdati svoje učešće u toj bolnoj "raboti".
Ne kaže se uzalud da "za loš brak je potrebno dvoje".


Zahvaljujem ti što si mi redovan gost na postovima,ZXY..
Uvek me inspirišeš da iznesem svoj stav o nećemu....:snesko6:
Kliknite za proširenje...
 
zxy;bt187876:
Slažem se sa svim što si rekla samo bih da dodam još i ovo...Odluka se realizuje svesno ali je priprema...nesvesno
Kao i obično nije baš sve slobodno,većina toga što radimo je nužno
Kliknite za proširenje...

Mnoge stvari radimo protivno svom uverenju i svojim željama,ZXY...

Sve vidimo,svega smo svesni,a kao da nemamo izlaza iz postojećeg stanja.
Kao da nemamo slobodu da odlučimo drugačije.
Ta "sloboda" predstavlja,ustvari,odustajanje od sopstvenog (novog) puta i nastavljanje sa pešačenjem utabanom stazom.
To se naziva rezignacija,apatično prepuštanje kolotečini života.
A kolotečina se obično završava u žabokrečini.
U tako ustajaloj vodi jedino možemo da osećamo stalno prisustvo smrada (gušenje od nepodnošljivog stanja u kome se nalazimo).
Gušimo se i davimo,ali ostajemo nekako živi...povremeno nam je glava van vode i mi udahnemo spasonosni kiseonik,samo na kratko.
Onda ponovo u dobrovoljno izabranu tamnicu.
Često nam izrastu i škrge,kao rezultat borbe za prilagodjavanjem...evolucija na delu,po ko zna koji put!
Može se disati,dakle, i bez punih pluća....spasonosne škrge nas održavaju u životarenju.

:malav:


ZXY...napisala sam ovo oštro,sarkastičnim tonom.
Razlog je što sam se nedavno upoznala (srećom,na kratko) sa čovekom koji živi u žabokrečini.
I nije tačno (tada sam po prvi put sama zaključila,mada u teoriji mog zanata to jasno stoji) da u ovakvoj "bari" žive samo očajni i depresivni ljudi.
Ona je "privlačno" stanište i za one koji su skloni trpljenju i primanju udaraca,odnosno za one koji imaju mazohističku crtu ličnosti..:roll:



Zahvaljujem ti,još jednom,na lepom dijalogu,ZXY....:cmok2:


...
 
Poslednja izmena:
Iznenadila bi se koliko puno ljudi koje poznajes provodi zivot u ustajaloj vodi.
Vecina njih svako jutro vezuje omcu od kravate, i stavi na nju kap bruta da sakrije smrad.
Sakrije, ali ne i ukloni.
Kada padne mrak, oni se ponovo pretvaraju u ogre i vracaju u mocvare.
Mozda i zele da nesto promene, ali ne umeju sami.
Njihova pobuna u mocvari bi ostala neprimecena, jer niko ne obraca paznju na jezive krike koji nocu dolaze sa dna.
Pobuna danju, pobuna protiv omce, ce uvek biti pogresno protumacena, kao pobuna protiv svetla. Zatim i kaznjena.
Zato se mnogi ljudi osamljuju pokusavajuci da se, svaki u svojoj mocvari, sakriju od pogleda.
Izbegavaju kontakte sa drugim ljudima, guraju ih od sebe, da bi ih od ustajalog zastitili. Refleksno.

Teranje ljudi iz mocvare znaci uzimati im zastitu na koju su navikli.
Drzava moze novcem isusiti mocvaru i izgraditi dobro mesto za dostojan zivot.
Ali te drzave odavno nema.
Ostaje jos jedno sredstvo za isterivanje ljudi iz smrdljivih mocvara i pecina: istina.
Treba im je davati u neogranicenim kolicinama, svakoga dana i sata, dok im ne pozli.
Tada ce mnogi odbaciti i smrad zabokrecine, i brut na omci. Jer, nece im vise biti potrebni.
"Tek kada nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti Zemlju, i zivot na Zemlji neiskazano.
Volece jedan drugog. Radice jedan za drugog. Milovace se kao deca.
I nece se toga stideti."

Prognan
u vlastitom srcu,
nejak
da prebrodiš sebe,
ogradjen
bedemom od trnja,
zaplašen
da ne prodrem tamo
gde ni sam
ne zalaziš:
u predele vilajeta tamnih,
u kojima te
senke prošlosti proganjaju...

I uporno se trudiš
i paziš
da ostaviš
ispred vrata svojih
mene-
ophrvanu željom da prodrem
kroz zid tvojih ćutanja,
mene-
pametnu i lukavu lisicu
koja te strpljivo vreba.

A da li znaš
da za strahove postoji
samo jedan način:
mora se
otključati zaključano
...



Ps. Still I love you,baby...
:heart:
 
Poslednja izmena:
...otvaranje odaja gdje je smještena duševna pornografija , duši ne smeta ali je šteta jer onda se više
tim hodnikom
ne šeta...
...
Budni ?
Da li Princezo ima mjesta za množinu ali ako Ti tako kažeš...
Čitam i pratim Tvoje riječi a imam dojam da se rukujemo i kao nijeme
osobe
nijemujemo...
Tako,-Princezo....
 
Sreca i nesreca su samo sinonimi za opisivanje iskrenosti i lazi.
Cak i ako ponekad zaboli, iskrenost leci.
Postoje ljudi koji obicnom iskrenoscu lece.
Lako ih je prepoznati; cesto govore "Srce me je uvek vodilo".
Njih srce, oni nas. Taj put, na kraju, ponovo vodi do srca. Taj put je krug.
Ko ne moze da pronadje svoje srce, treba da sledi one koji govore istinu.
Kad-tad ce ponovo cuti kucanje.
Da, vratilo se.
Ponovo kuca.
:heart:
 
lejla.al.dbuni;bt187881:
Razlog je što sam se nedavno upoznala (srećom,na kratko) sa čovekom koji živi u žabokrečini.
I nije tačno (tada sam po prvi put sama zaključila,mada u teoriji mog zanata to jasno stoji) da u ovakvoj "bari" žive samo očajni i depresivni ljudi.
Ona je "privlačno" stanište i za one koji su skloni trpljenju i primanju udaraca,odnosno za one koji imaju mazohističku crtu ličnosti..:roll:


...
Kliknite za proširenje...

Povlačenje ima neke veze sa inicijativom. Možda je inicijativa neophodna i održava pojedinca zdravim, drži nekakav dinamički protivteg depresiji i žabokrečini, čupa i pokreće. Ali isto tako na nivou društva ona je generator entropije i haosa i kao takva izuzetno štetna.I tu ulazimo u začarani krug. Kada naša vodilja nebi bila " uradi nešto dobro i korisno ", već uradi nešto što nikome neće škoditi generalno uradi nešto šta neće dodatno pogoršati stvar.
gomila takvih "uradi" bi vodila ka smanjenju haosa i uređenijem svetu.
Možda eto neki ljudi nesvesno ne žele da budu saučesnici sveta koji pokreće inicijativa.
 
Otvoriti srce jednoj osobi, teze je nego skinuti se pred celim svetom.
Ali, kad se dva bica, otezala pod teretom sopstvene proslosti, promasaja, nesreca, nadju jedno pred drugim i otvore i podele svoje nesrece, onda su one duplo manje, a svet koji zajedno stvore veci je od svemira. Samo se udvoje moze talasati.
Postavila si temu za razmisljanje, sto nije cudno za nasu Lejlu. z:)
 
hakim bej;bt187893:
Iznenadila bi se koliko puno ljudi koje poznajes provodi zivot u ustajaloj vodi.

"Tek kada nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti Zemlju, i zivot na Zemlji neiskazano.
Volece jedan drugog. Radice jedan za drugog. Milovace se kao deca.
I nece se toga stideti."


otključati zaključano
...
Kliknite za proširenje...


Ne bih da se iznenadim....nije mi do poznanstva takvih,moj Hakime.:lol:
(već mi je dosta što moram da ih slušam...samo moj posao,kao i svaki drugi.:roll:)

A citirana "ideja o besmrtnosti"...eh,kada bi to bilo prirodno ljudskom rodu,gde bi nam bio kraj!
Utopija,svakako...:aha:

I zahvaljujem ti za "otključati zaključano"...:heart:
Teško je kod ljudi da smognu snage da tako nešto učine,to znam i privatno i profesionalno...nažalost.:neutral:
 
faraonn;bt187915:
...otvaranje odaja gdje je smještena duševna pornografija,duši ne smeta ali je šteta jer onda se više tim hodnikom ne šeta...
...
Budni ?
Da li Princezo ima mjesta za množinu ali ako Ti tako kažeš...
Čitam i pratim Tvoje riječi a imam dojam da se rukujemo i kao nijeme osobe nijemujemo...
Tako,-Princezo....
Kliknite za proširenje...


Otvaranje odaje "duševne pornografije" je klasičan primer mehanizma odbrane,moj Faraonne.
Ako je ne bi bilo,kako bismo se onda suočili sa narastujućim očajem ili depresijom pred nečim što uporno očekujemo,a ne dobijamo?
Dakle,tim hodnikom se uvek prolazi iznova.
Neumorni smo u njegovom obilasku,iako znamo šta nas tamo čeka.
Nevažno,ako iz njega izlazimo bar koliko-toliko rasterećeni...do sledećeg "opterećenja",naravno..
Jer,samo takvi možemo da ostanemo "budni".
A za "množinu"...o množini je kod mene uvek reč (mislim da sam nedvosmisleno transparentna po tom pitanju.:lol:

I ja sam uvek sa tvojim rečima...imam utisak da se rukujemo i da se kao neme osobe razumemo,nemujemo.
("nemovanje" kod mene izaziva osećaj sličan religioznom "tihovanju".)


Tako misli Princeza iz Al Dbuni plemena,Vladiko pesnički....:heart:
 
hakim bej;bt187971:
Sreca i nesreca su samo sinonimi za opisivanje iskrenosti i lazi.
Cak i ako ponekad zaboli, iskrenost leci.
Postoje ljudi koji obicnom iskrenoscu lece.
Lako ih je prepoznati; cesto govore "Srce me je uvek vodilo".
Njih srce, oni nas. Taj put, na kraju, ponovo vodi do srca. Taj put je krug.
Ko ne moze da pronadje svoje srce, treba da sledi one koji govore istinu.
Kad-tad ce ponovo cuti kucanje.
Da, vratilo se. Ponovo kuca.
:heart:
Kliknite za proširenje...

Važno je da se vratilo...i da ponovo kuca.
Za neko drugačije vreme i za drugačije ljude....

:heart:
 
Zakasneli;bt187975:
Povlačenje ima neke veze sa inicijativom. Možda je inicijativa neophodna i održava pojedinca zdravim, drži nekakav dinamički protivteg depresiji i žabokrečini, čupa i pokreće. Ali isto tako na nivou društva ona je generator entropije i haosa i kao takva izuzetno štetna.I tu ulazimo u začarani krug. Kada naša vodilja nebi bila " uradi nešto dobro i korisno ", već uradi nešto što nikome neće škoditi generalno uradi nešto šta neće dodatno pogoršati stvar.
gomila takvih "uradi" bi vodila ka smanjenju haosa i uređenijem svetu.
Možda eto neki ljudi nesvesno ne žele da budu saučesnici sveta koji pokreće inicijativa.
Kliknite za proširenje...

Povlačenje je odustajanje od nicijative...bazični pojam odredjenja,bespogovorno.
Inicijativa je protivteg derpesiji i ima ulogu u održavanju mentalnog zdravlja pojedinca...tu se slažem sa tobom.
Ne slažem se da je ona "na nivou društva štetna",kako ti kažeš.
Jer "uraditi nešto što nikome neće škoditi ili što neće dodatno popgoršati stvar" jeste stranputica...upravo je to ono što nas vodi u "začarani krug".
Nije stvar uraditi nešto što "nikome neće škoditi"(blaža) ili "pogoršati stvar" (oštrija) varijanta.
To ljude neće pokrenuti na značajniju reakciju.
Stvar je uraditi nešto što je dostojno da se nazove "pokretanje velike inicijative" ( ma kakva bila njena vrsta).

A ako to prebacimo na lični plan...
Sposobnost da se suočimo sa sopstvenim porazima,uočimo u čemu smo grešili i "okrenemo list"...to je često ravno "nemogućoj misiji".
Ali,ako smo svesni da drugog puta nemamo,onda smo dobili i motiv.
Jer,svesnost i motivacija leže u osnovi celokupnog našeg delanja..
Ako znamo kako neka "pojava" funkcioniše (imamo svest o tome),onda posedujemo i motiv da izmenimo postojeće neadekvatno "funkcionisanje" te "pojave".
To onda vodi onome što ti nazivaš "smanjenjem haosa" i "uredjenijim svetom"...kako ti nazivaš rezultate adekvatne inicijative.

Istovetni principi važe i za lični i za globalni plan,moj Zakasneli....:cmok2:


...
 
Poslednja izmena:
lejla.al.dbuni;bt188117:
Istovetni principi važe i za lični i za globalni plan,moj Zakasneli....:cmok2:


...
Kliknite za proširenje...

Ponekad mi se otvori ta praktična misao o težem putu o kojoj pišeš . Treba se družiti da bi video sebe u ogledalu.:veseljaci: Slažem se.
Na društvenom planu je utopija slagati puzle bez predloška. A predlošak može biti samo ideja.

Stavljamo sebe nasuprot organizacije , obično vidimo paravan kroz koji treba da dođe ono što nama treba.Mi imamo neka očekivanja od organizacije.
Sa druge strane paravana stoji čovek. Postavlja se pitanje treba li viriti preko paravana:ajmo:, jer kog smo vraga onda i postavljali paravan(u glavi).
Kao što neki jasno vide čoveka tako drugi jurodivo jasno vide matricu paravana sačinjenu od funkcija uslovljenosti , mehanizama.


z:dm4: :cmok:
 
Poslednja izmena:
Zakasneli;bt188140:
"Ponekad mi se otvori ta praktična misao o težem putu o kojoj pišeš .
Treba se družiti da bi video sebe u ogledalu.
Slažem se".

Kada počinjemo sa druženjem,onda? :znamiguje:

:zgrudvanje:


"Na društvenom planu je utopija slagati puzle bez predloška.A predlošak može biti samo ideja".

z:girl:

"Kao što neki jasno vide čoveka tako drugi jurodivo jasno vide matricu paravana sačinjenu od funkcija uslovljenosti,mehanizama".

Ovo se ne može odvojeno posmatrati,zato što je u korelaciji.
Ako razumemo "matricu" tj.pozadinu (mehanizme uslovljenosti) nečijeg funkcionisanja,tada možemo
da ga sagledamo u jasnom svetlu,jer je transparentan njegov sklop ličnosti (sa medjusobno povezanim dominantnim i submisivnim personalnim crtama).

:sneskoz:
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top