U svečanoj uštogljenoj atmosferi među svim onim svetom na veoma uspelom prijemu pogledi su im se sreli.
Znao je da će ona biti tu.
Ona je priželjkivala da ga sretne. I imala tremu od pomisli na to.
Nakon pauze od par trenutaka, odlučno je krenuo ka njoj. Uz put je nasumice zgrabio dve čaše.
Stajala je na istom mestu ne skrećući pogled. Prilazeći joj polako, proučavao je njenu pojavu. Na sebi je imala haljinu sličnu onoj koju je kupila prema njegovoj želji i obukla je samo jednom osećajući se nelagodno u strahu da joj ne stoji dobro i da previše otkriva njenu nesavršenu figuru. Njamu nikad nije izgledala seksipilnije i privlačnije nego te noći. Sad je izgledala odlično, sa nekoliko kilograma manje nego kada su se pre godinu dana slučajno sreli u gradu. Podižući pogled ka njenom licu ispod besprekorne šminke prepoznao je tragove rumenila koje ju je obuzimalo isto kao i ranije. I po tome je znao da nije izgubila moć da nasluti njegove misli. Osmehnuo se ohrabrujuće i pružio joj čašu.
„Zdrvo“, rekla je polako.
„Zdravo. Jako mi je drago da te vidim“, rekao je i približavajući joj se tiho dodao: „I to u ovakvom izdanju!“
Crvenilo na njenom licu se sad već jasno videlo.
Osmehnula se, ali nije skrenula pogled.
„Hvala. Drago mi je da se tebi dopada. Tvoj ukus uvek je bio besprekoran“.
Posmatrala ga je upadljivo. Od cipela do kravate. Sve je na njemu bilo savršeno. Kao i uvek.
„Ja tebi ne treba ni da kažem da izgledaš dobro„
„Hmmm... pa ne bi bilo loše iz tvojih usta čuti nešto prijatno... „
Poznavali su se previše dobro da bi se krili iza bilo kakvog foliranja. Približila mu se sasvim i tiho rekla:
„Znaš ti vrlo dobro kako tvoja pojava i tvoj glas utiču na mene. Tu se ništa nije promenilo. I neće ni za 100 godina!“
Sad je na njega bio red da skoro pocrveni. Naročito kad su joj se ispod tanke tkanine blago pripijene haljine jasno ocrtavale bradavice. „Ni kod mene se ništa nije promenilo“ pomislio je pokušavajući da kontroliše uzbuđenje koje ga je obuzelo. „Čoveče, nisi napaljeni tinejdžer već ozbiljan poslovni čovek u četrdesetim“ govorio je sebi pogleda pripijenog u pod. Nije vredelo. Pogotovo ne jer su mu nozdrve bile ispunjene diskretnim mirisom njenog parfema. Istog onog... „O, Bože... šta me je snašlo?“ pitao se kružeći pogledom po sali tražeći neki spas. Pogled mu se sreo sa njenim. Da je nije tako dobro poznavao, pomislio bi da ga zavodi tim pogledom i usnama izvijenim u blagi osmeh. Shvativši da su među svim ovim svetom praktično sami i znajući da se u takvim prilikama ni ne primeti nečiji izostanak, u trenu je odlučio da se prepusti.
Osećajući se potpuno ogoljeno i krajnje nemoćno, svesna moći koju je on imao nad njom, ona je samo želela da svaki taj trenutak traje što duže. Da potone u njegovom pogedu i oseti njegov dodir.
Ona je uvek u njemu budila strast, ali neku drugačiju, nežnu, pravu.
Zagrlio je oko struka sasvim blago. I osetio jedva primatni drhtaj kao odgovor njenog tela. Za nju je ovaj pokret uvek bio zavodljiviji od bilo kakvog izliva strasti. I on je to znao. Sasvim blago je pomerila glavu dodirujući njegovo rame.
„Uh... Znaš šta si sad uradila?“ pitao je nežnim šapatom.
„Znam“, odgovorila je šeretski na njegovo iznenađenje.
„Da li mi to delimo istu želju?“ ohrabrio se da pita.
Progutala je knedlu pa prinela čašu usnama kako bi to malo prikrila, ali se pomerila prema njemu tako da je polovinom svog tela bila prislonjena uz njegovo. I napravila još jedan pokret kako i bila sigurna u stepen njegovog uzbuđenja. „Reklo bi se“, prošaptala je.
Blago je povlačio ruku oko njenog struka spuštajući je ka stomaku. Grčevito je razmišljao gde da je povede. Ovde više nisu mogli ostati.
Uzela ga je za ruku i povela: „Gore mi je kancelarije“, objasnila je.
Obuzela ga je vrtoglavica. Takav stepen uzbuđenja nije osetio... ni ne seća se više.
Kad su ušli u lift, stao je iza nje. I spustio ruke nežno oko njenog struka i usne na kosu, pa na uho, vrat. Blago je povlačio ruke preko glatke tkanine spuštajući ih na butine, istovremeno je nežno ljubeći po vratu i golim ramenima. Uvijala se zadovoljno prepuštajući se potpuno. Poznavao je to telo, znao je kako treba sa njim, voleo je da iz njega izvlači strast.
Kancelarija svakako nije bila mesto dostojna nje, dostojna njih, ali je mogla da posluži.
Njeno telo potpuno se predalo njegovim nežnostima koje su budile njemu tako poznatu i toliko željenu strast. Preostalo im je samo da u nju sasvim potonu.
...
„Šta misliš, da li bi ovako bilo i da se nismo rastali?“, usudila se da pita opušteno ležeći u njegovom zagrljaju. Nije joj video oči.
Poljubio je nežno negde u predelu slepoočnice.
„Upravo o tome razmišljam. Ne znam, ali je istina da nikad nisam naišao ni na šta slično. Šta ti misliš o tome?“
„Hmmmm... ne znam ni šta da mislim. A i kako da mislim o bilo čemu pored tebe?“ , reče mazno detinje iskreno. Nije joj video lice, ali je znao da ga prekriva rumenilo.
„Želim da probamo“ reče iznenada.
Skoro da je mogao osetiti jezu koja je prošla njenim telom. Zgrčila se pokušajući da se potpuno utopi u njegov zagrljaj. Priljubila se uz njegovo telo, on joj je spustio nežan poljubac na potiljak svestan da namerno krije lice. Nije mu bilo važno. Znao je ono što bi se na njenom licu i u očima jasno moglo pročitati.
„Hvala ti“, samo je tiho rekla.
Znao je da će ona biti tu.
Ona je priželjkivala da ga sretne. I imala tremu od pomisli na to.
Nakon pauze od par trenutaka, odlučno je krenuo ka njoj. Uz put je nasumice zgrabio dve čaše.
Stajala je na istom mestu ne skrećući pogled. Prilazeći joj polako, proučavao je njenu pojavu. Na sebi je imala haljinu sličnu onoj koju je kupila prema njegovoj želji i obukla je samo jednom osećajući se nelagodno u strahu da joj ne stoji dobro i da previše otkriva njenu nesavršenu figuru. Njamu nikad nije izgledala seksipilnije i privlačnije nego te noći. Sad je izgledala odlično, sa nekoliko kilograma manje nego kada su se pre godinu dana slučajno sreli u gradu. Podižući pogled ka njenom licu ispod besprekorne šminke prepoznao je tragove rumenila koje ju je obuzimalo isto kao i ranije. I po tome je znao da nije izgubila moć da nasluti njegove misli. Osmehnuo se ohrabrujuće i pružio joj čašu.
„Zdrvo“, rekla je polako.
„Zdravo. Jako mi je drago da te vidim“, rekao je i približavajući joj se tiho dodao: „I to u ovakvom izdanju!“
Crvenilo na njenom licu se sad već jasno videlo.
Osmehnula se, ali nije skrenula pogled.
„Hvala. Drago mi je da se tebi dopada. Tvoj ukus uvek je bio besprekoran“.
Posmatrala ga je upadljivo. Od cipela do kravate. Sve je na njemu bilo savršeno. Kao i uvek.
„Ja tebi ne treba ni da kažem da izgledaš dobro„
„Hmmm... pa ne bi bilo loše iz tvojih usta čuti nešto prijatno... „
Poznavali su se previše dobro da bi se krili iza bilo kakvog foliranja. Približila mu se sasvim i tiho rekla:
„Znaš ti vrlo dobro kako tvoja pojava i tvoj glas utiču na mene. Tu se ništa nije promenilo. I neće ni za 100 godina!“
Sad je na njega bio red da skoro pocrveni. Naročito kad su joj se ispod tanke tkanine blago pripijene haljine jasno ocrtavale bradavice. „Ni kod mene se ništa nije promenilo“ pomislio je pokušavajući da kontroliše uzbuđenje koje ga je obuzelo. „Čoveče, nisi napaljeni tinejdžer već ozbiljan poslovni čovek u četrdesetim“ govorio je sebi pogleda pripijenog u pod. Nije vredelo. Pogotovo ne jer su mu nozdrve bile ispunjene diskretnim mirisom njenog parfema. Istog onog... „O, Bože... šta me je snašlo?“ pitao se kružeći pogledom po sali tražeći neki spas. Pogled mu se sreo sa njenim. Da je nije tako dobro poznavao, pomislio bi da ga zavodi tim pogledom i usnama izvijenim u blagi osmeh. Shvativši da su među svim ovim svetom praktično sami i znajući da se u takvim prilikama ni ne primeti nečiji izostanak, u trenu je odlučio da se prepusti.
Osećajući se potpuno ogoljeno i krajnje nemoćno, svesna moći koju je on imao nad njom, ona je samo želela da svaki taj trenutak traje što duže. Da potone u njegovom pogedu i oseti njegov dodir.
Ona je uvek u njemu budila strast, ali neku drugačiju, nežnu, pravu.
Zagrlio je oko struka sasvim blago. I osetio jedva primatni drhtaj kao odgovor njenog tela. Za nju je ovaj pokret uvek bio zavodljiviji od bilo kakvog izliva strasti. I on je to znao. Sasvim blago je pomerila glavu dodirujući njegovo rame.
„Uh... Znaš šta si sad uradila?“ pitao je nežnim šapatom.
„Znam“, odgovorila je šeretski na njegovo iznenađenje.
„Da li mi to delimo istu želju?“ ohrabrio se da pita.
Progutala je knedlu pa prinela čašu usnama kako bi to malo prikrila, ali se pomerila prema njemu tako da je polovinom svog tela bila prislonjena uz njegovo. I napravila još jedan pokret kako i bila sigurna u stepen njegovog uzbuđenja. „Reklo bi se“, prošaptala je.
Blago je povlačio ruku oko njenog struka spuštajući je ka stomaku. Grčevito je razmišljao gde da je povede. Ovde više nisu mogli ostati.
Uzela ga je za ruku i povela: „Gore mi je kancelarije“, objasnila je.
Obuzela ga je vrtoglavica. Takav stepen uzbuđenja nije osetio... ni ne seća se više.
Kad su ušli u lift, stao je iza nje. I spustio ruke nežno oko njenog struka i usne na kosu, pa na uho, vrat. Blago je povlačio ruke preko glatke tkanine spuštajući ih na butine, istovremeno je nežno ljubeći po vratu i golim ramenima. Uvijala se zadovoljno prepuštajući se potpuno. Poznavao je to telo, znao je kako treba sa njim, voleo je da iz njega izvlači strast.
Kancelarija svakako nije bila mesto dostojna nje, dostojna njih, ali je mogla da posluži.
Njeno telo potpuno se predalo njegovim nežnostima koje su budile njemu tako poznatu i toliko željenu strast. Preostalo im je samo da u nju sasvim potonu.
...
„Šta misliš, da li bi ovako bilo i da se nismo rastali?“, usudila se da pita opušteno ležeći u njegovom zagrljaju. Nije joj video oči.
Poljubio je nežno negde u predelu slepoočnice.
„Upravo o tome razmišljam. Ne znam, ali je istina da nikad nisam naišao ni na šta slično. Šta ti misliš o tome?“
„Hmmmm... ne znam ni šta da mislim. A i kako da mislim o bilo čemu pored tebe?“ , reče mazno detinje iskreno. Nije joj video lice, ali je znao da ga prekriva rumenilo.
„Želim da probamo“ reče iznenada.
Skoro da je mogao osetiti jezu koja je prošla njenim telom. Zgrčila se pokušajući da se potpuno utopi u njegov zagrljaj. Priljubila se uz njegovo telo, on joj je spustio nežan poljubac na potiljak svestan da namerno krije lice. Nije mu bilo važno. Znao je ono što bi se na njenom licu i u očima jasno moglo pročitati.
„Hvala ti“, samo je tiho rekla.