O iskustvima onostranog

Спољашњи свет јесте скуп слика које ствара наш сопствени разум на тај начин објективишући "ствар по себи" која је нешто суштински рaзличито од тих слика.
Сада, док смо у животу, та наша субјективна егзистениција вођена разумом и његовим сликама је континуитет. Нема прекида. Обично се мисли да ми имамо искуство одсуства свести а то је апсурд. Када рецимо неко каже "био сам у дубоком сну без снова" при томе је свестан да свеснији не може бити, и замишља себе како спава. То ето људи зову стање "дубоког сна". :neutral:

Значи, ми смо тренутно заробљени "велом Маје", сликама које зовемо "спољашњи реалан свет".

Маја креира илузоран појавни свет Самсаре у Хиндуизму
maja_zpsb5150fa3.jpg


Међутим, интелект није тако моћан, није тако савршен, вео Маје се може овде онде подерати дајући нам бар назнаку шта би ствар по себи изван појаве могла бити.

Такви тренуци нису чести а то су и само назнаке, магловите ресе, слутње.
Такви тренуци су веома значајни за индивидуу. Они подсећају човека на његову праву природу, праву суштину. Они су нешто што је познато као мистично искуство, увид у онострано,тј. у ствар по себи. Тек нам је филозофија довела до знања и до извесности нешто што се наслућивало одвајкада.

Увид у онострано... алхемичарска слика
0812_zps38bcba50.jpg


Али можда је најбољи опис дао Достојевски.

I ja osetih kako se nebo spusti na zemlju i proguta me. Boga sam osetio kao jednu uzvišenu duboku istinu i osećao sam kako me on prožima. Da, postoji bog, uzviknuh ja. Šta se posle toga desilo, ja ne znam. Vi i ne slutite kako božansko osećanje milja obuzima epileptičara jednu sekundu pre napada. Ja ne znam da li je ovo milje trajalo sekundama ili satima, ali verujte mi da ne bih želeo sve radosti sveta za ovo... Da, isplati se dati čitav Život za jedan takav trenutak... U ovim minutima bila mi je jasna duboka, čudovišno lepa reč: doći će jednom doba kad vreme neće više postojati.
Cristo_degli_abissi_zpsa59d1498.jpg

Ima sekundi kad vi iznenada osetite večnu harmoniju, koja ispunjava čitavo biće: To je kao kad čovek iznenada oseti u sebi celu prirodu i kaže — da, to je istina... to nije samo ljubav, to je više nego ljubav. Užasno je kako su ta osećanja tako jasna, a radost tako ogromna... U ovih 5 sekundi ja preživljujem čitav jedan život, čemu celokupni razvitak, kad je cilj već postignut.
Dostojevski

Међутим, ово што је доживео Достојевски је својеврсни "повратак у Еден" док већина људи која дође у додир са истим, сусретне се заправо са пламеним мачем Габријела који чува улазак у Еден након што смо истерани из њега, метафорички речено.

Та језа се осети кад год начела разума престану да важе. Када угледамо последицу без узрока и слично, јавља се одбрамбена реакција свести пред ситуацијом у којој појавни свет губи своју неприкосновеност.

Iz te slutnje potiče onaj tako neuništiv i svim ljudima (možda čak i razboritijim životinjama) zajednički užas, koji ih iznenada obuzima, kad nekim slučajem pogreše u primeni principiuma individuationis, pošto im se učini da načelo razloga - u bilo kojem od svojih oblika - dopušta izuzetak: na primer, kad se desi da do promene dođe bez uzroka; da neko poveruje kako je video mrtvaca opet među živima; da su prošlost i budućnost prisutne; da je daljina blizu. Ogromni užas zbog tako nečeg temelji se na čiinjenici da ljudi ne znaju šta će s formama saznanja pojava, a jedino ih ove forme odvajaju od ostalog sveta.
Шопенахуер
 
Slažem se sa ovim što si izneo i lepo citatima ilustrovao. Ja baš zato smatram mistično,duhovno iskustvo koje je uvek i religiozno,najvišim i zato stavljam religiju iznad filozofije koja ima jasno omedjene granice.Nažalost mnogi mislioci ostanu uskraćeni za ta iskustva i osećanja i onda je to žalosna slika,taj njihov trud koji ih ne vodi ničemu ili nebulozama kao što je nirvana i sl.Eto naprimer naš prijatelj Šopenhauer je izvrsno upoznao djavola i njegov svet ali Bog mu je ostao nedostupan.
Ne sporim ja rezultate filozofije ,naprotiv ona osvetljava put,ali religija stoji iznad nje i mnoge njene metafore sadrže u sebi mudrost filozofije.Naravno ovo je samo moje skromno mišljenje ali...ne samo moje.
 
Филозофија и мистицизам тј. оно што је најбоље код религија, јер ткз." религију за масе" са њеним наивним причама о неком антропоморфном богу на небу који награђује и кажњава.. не рачунам.
Дакле, мистицзиам и филозофија дошли су до истих закључака али ту има и велике разлике. Методи нису исти.
Мистик се позива само на мистично искуство. Он нема знање. Он нема могућности да исто искуство објасни кроз појмове. Он барата једино симболима и фрустирано покушава да објасни необјашњиво.

Док филозофија зна пут. . Она нас може довести до "границе" где престаје интелектуално сазање а указује се мистично исксутво.

"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."
Шопенахуер

Зато Шопенхауер каже да Упанишаде имају исте закључке као и његова филозофија али немају и исте мисли . Мистицизам има само закључке не и судове, не и премисе, а у томе је велика разлика и велика предност филозофије.

Мистик не може да убеди филозоф може. Мистик има слутње ..филозоф знање!

Или боље речено..мистик је као неко ко је видео чудеса у некој непознатој земљи и онда вративши се говори свима о томе шта је видео, али не зна пут до те земље Не може никога убедити. Морају му веровати на реч.

Док филозоф је видео исту ту земљу, али он зна пут до ње..тако да сваког може одвести тим путем и показати му.
 
Poslednja izmena:
oziman;bt181187:
Филозофија и мистицизам тј. оно што је најбоље код религија, јер ткз." религију за масе" са њеним наивним причама о неком антропоморфном богу на небу који награђује и кажњава.. не рачунам.
Дакле, мистицзиам и филозофија дошли су до истих закључака али ту има и велике разлике. Методи нису исти.
Мистик се позива само на мистично искуство. Он нема знање. Он нема могућности да исто искуство објасни кроз појмове. Он барата једино симболима и фрустирано покушава да објасни необјашњиво.

Док филозофија зна пут. . Она нас може довести до "границе" где престаје интелектуално сазање а указује се мистично исксутво.



Зато Шопенхауер каже да Упанишаде имају исте закључке као и његова филозофија али немају и исте мисли . Мистицизам има само закључке не и судове, не и премисе, а у томе је велика разлика и велика предност филозофије.

Мистик не може да убеди филозоф може. Мистик има слутње ..филозоф знање!

Или боље речено..мистик је као неко ко је видео чудеса у некој непознатој земљи и онда вративши се говори свима о томе шта је видео, али не зна пут до те земље Не може никога убедити. Морају му веровати на реч.

Док филозоф је видео исту ту земљу, али он зна пут до ње..тако да сваког може одвести тим путем и показати му.
Mislim da neopravdano podcenjiješ "religiju za mase "
mnogo je istina u njenim alegorijama i koristi za ljude u njenim ritualima
Mislim da je u njoj sve što je ljudima potrebno,mislim na mase
i ljudi su i bolji bili dok su se držali nje
pogledaj sada sadržaje masovne kulture
pa i domete savremene umetnosti
pogledaj etiku koja caruje
a sve je započelo sa onim francuskim prosvetiteljima u ime nauke
i one Darvinove priče koja čoveka sa njegovog mesta smače
 
Pa da...a što smo onda ovde,a ne tamo ?I šta smo to mi?Misao ili namisao?Čija?
Svet kao predstava pokretnih slika?Bioskop na našem platnu?(Izgleda previše
gledaš TV!)
Šopenhauer upoznao đavola u sebi?Arhetip homo neandertalikusa-po Jungu?(OK-Boga
i nije mogao dokučiti-od njega i ne potiče)
Mistika "običnog"sveta oko nas je i fantazija i fantastična-ne trebaju egzotična mesta-
i mesto tvog rođenja je takvo!!!
Lepo je zaključio L.Vitgenštajn da je metafizika-mistika...
Provirite vi malo u ovo oko vas i videćete koliko je to neobično i fenomenalno (pojavno)!
 
zxy
Mislim da neopravdano podcenjiješ "religiju za mase "
mnogo je istina u njenim alegorijama i koristi za ljude u njenim ritualima

Проблем je што се у црквеним религијама те алегорије не узимају као алегорије већ као истине. Буквалне истине, а да не говорим о свему ономе што су власти одвајкада убацивале у те списе како би и са те духовне стране владале масама . О неком ауторитету који награђује и кажњава. Цео свој правни систем са све судијама , поротом итд. пребацили су на онај свет. Није им мало што тлаче сужње на овом.
А оно што је мени права енгима јесте начин на који то раде вековима.Како такве приче за малу децу на коју се ослањају већине црквених догми, могу толико да обузму нечији разум да никакве чињенице до истог више не могу допрети. То је права енигма која се некада објашњавала тиме што су црквене догме трпане деци у главу у детињству тј. када разум није довољно развијен да исте изанализира. Али у данашње време када црква није све и свја као некада, то јесте енгима.

Ковиакс
Pa da...a što smo onda ovde,a ne tamo ?I šta smo to mi?Misao ili namisao?Čija?
Svet kao predstava pokretnih slika?Bioskop na našem platnu?(Izgleda previše
gledaš TV!)

Представа у психологији значи управо скуп опажајних слика. А када си већ споменуо биоскоп то је такође веома добра аналогија идеализма. Толико добра да је из ње и Бергсон извео свој чувени "кинематографски принцип интелигенције". Укратко. Кинематографски апарат је интелект. Слике које он пројектује на платно овај појавни свет. Кретеање филмске траке ... воља..тј ствар по себи.

Кретање ту нема никакве сличности са скупом непокретних слика.

Ствар по себи нема никакве сличности са сликама којима је наш разум представаља. Као што узрок осећаја боја, мириса,укуса, чврстоће нема никакве сличности са самим тим осећајима у свести.
 
Poslednja izmena:
Opoziciono ogledalo metafore:

(antiprostor, kao forma čiste čulnosti apriori, ka kojoj skreće čisti um, onda kada utvrdi-u-sebi svoju granicu)

*
Paralelno ovom životu teče i jedan naš život, koji ne bi bio onaj preudaljen svet ideja, nego svet odjeka nas i naših zbivanja u jednoj prefinjenijoj materiji. I upravo je on taj, koji slaže ureze svedočanstava jedne više perspektive, koja -- tek na tački postignute gustine -- treba iznova da prečita čitav ovozemaljski život.

:eek:
 

Back
Top