(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME ZA NEVREME
Ulaz...taman i hladan. Prolazi pored poštanskih sandučića i uzima poštu koja viri iz otvora...ide pešice a ne liftom..lica nekako sve mirnijeg jer sa svakim spuštanjem stopala na stepenik nestaju slike i strah....sve nestaje....kao kad prosipaš tečnosti iz boce....prosto je kameno postalo dok par sekundi stoji pred vratima i osluškuje....ne čuje se ništa...ne valja...Sklapa oči i stavlja ruku na kvaku.... par sekundi pripreme da izbaci sve iz sebe, svaki osećaj, svaku sliku prikazu, svaku sliku nakazu, svaki osmeh i reč, misao ...dubok uzdah i izdah....praznim mirom pritiska kvaku i ulazi....
Čuju se šerpe..metalno udaraju jedna o drugu…čangrljaju…..i glas sa tv-a ...preglasan…”Dobro je….ne oseća se zagoretina” ta konstatacija olakša njenu mirnu prazninu. Praznina je uvek mirna jer u njoj nema ničega.
Brava škljocnu… sablasan zvuk se odbi o njen mir. Desnim stopalom ulazi u hodnik….
Spušta torbu na pod kraj čiviluka i sa jaknom uleće u kuhinju….šerpe posvadjano zveče i dalje padajući jedna preko druge …Prvi pogled je uperen na šporet..prilazi, podiže poklopce….meša jelo varjačom koja se krčka zajedno sa njim da vidi da li se može spasiti …može….smanjuje snagu ringlama i tek onda pogled odluta dalje. Lokna se nekontrolisano okrete ka Maji…nahereno se nasmeja nenormalno oduševljena …sreća iz flaše….
Samo na dve-tri sekunde devojčica oseti mučninu i bol u glavi….kao nož kad zaseče….
“Daj, mama, ja ću oprati sudove….idi lezi”
Deformisano prelepo lice….bolesno lice od bolesne duše….pogleda svoju kćer mutnim lutajućim pogledom. Hvatajući se za ragasto jednih pa drugih vrata otetura se do kauča u dnevnoj sobi…Maja je prati…...mati sede na kauč kao da je pala…strovaljuje se celom težinom tela. Ćerka joj blago spusti glavu na ukrasno jastuče, podiže noge na kauč….pokri je tankim ćebetom koje je sklopljeno ležalo na naslonu kauča…..loknu obori težak san…
Maja sede na fotelju preko puta majke….gleda…..samo to….dubok uzdah i izdah iz grudi deteta-žene-čoveka….
Nakon toga ustaje, proverava ručak….taman da opera sudje i biće vreme da zaprži gulaš I začini supu…..e, da….otvara ormarić u visećem delu kuhinje i nalazi makarone….voli njih da prelije gulašom….pristavlja treću šerpu sa vodom ….provriće i to dok sredim sudoperu…ručak….pa učenje…posle je trening….nakon njega će doći kući da vidi stanje i uzme garderobu za folklor, ako bude sve u redu ide malo do Vesne da toroču …ako i kod nje nije slična situacija a onda zajedno na folklor…..
Ovo kuče nije normalno definitivno. Od svih kerova što imasmo ovo je ubedjivo najgrdje. Tolka pamet bre i tolka tvrdoglavost u jednom malečkom stvorenjcetu. Moreeee….kad je Cic s verenikom bila u Grčkoj ovog leta, tj. u septembru u vreme izmedju dva pdv-a….hahahaah kaže “Maki, I venčanje kad bude moram da vodim računa o datumima da bude izmedju dva pdv-a a da ne bude na početku a ni na kraju meseca…i da ne bude u januaru, februaru,martu i aprilu“ hahahah …..gde stado……e, da, otišli oni u Grčku a nama ostavili na čuvanje ovo džukelče Neru. Rekoh im “ćerko i zete, kad se vratite Neru nećete prepoznati, Maki i ja ćemo je vaspitati obzirom da vi to niste uspeli a Maca će da je razmazi ametom” hahahaha Bogami tako i beše. Ali mala je sve skapirala iz cuga….čopor je to …nema oću neću hahahaah A vala je kao uključena u struju….podseća nas na Mazu kad je bila mala….jedina razlika je što se naša Maza vozila u kolima k'o gospodja bre…na prednjem sedištu, ledja naslonjena na naslon…prati saobraćaj..časna reč…..ajd, kaži….kako bi onda znala kad je crveno na semaforu i Maca stane a ona mu stavi šapu preko ruke i kaže “mazi me”….a kad se upali zeleno samo vrati šapu na sedište i ne pomera se bre do sledećeg crvenog...i neeee...nije brkala stajanje na crveno i svako stajanje....aaaa jok....a ovo malečko….leti po kola kao loptica skočica….ne mož se vozi od nje….moreee…kad sam gu izdala samo jednu komandu da viš kako je sedela u ukolima sve u ćoš….samo gu oči radu levo-desno hahahaah
Došli oni sa mora I odveli Neritu kući…..hahahaahah….polegaše onako umorni….išli autobusom pa to traje brajko….kad ovo čupavče negde oko 3 ujutru poče da skače po njima, da ih budi da se igraju….naviko gu Maca tako….a on čovek bio tad pod velikim stresom pa se budio noću a ona kako vidi da je neko oko samo na pola otvorio tako skače na njega jer se probudio….definitivno nije kao Maza….ova umela da gleda na sat hahahaah
I tako…evo je kukumavči pored mene jer je Cic na spratu a ona je pored mene…al ne konstatujem je….eve prestala je i legla kraj mojih nogu…moreee…ću te doteram ja u red....mada je ona dobrica veselica samo razmažena do zla boga ..
..ali volim je bre što ima bisto oko i pametna je bre ko pčelica 
.baš kao i ja....teško pisanje za mene....videću.....
