bese to davno... bio sam bas bolestan, vise vremena provodio u bunili nego u svesnom stanju. jednog dana ili noci dodjose dvojica koji me samo uhvatise, kako sam bio lezao na krevetu, za ruke i bez ijedne reci me digose u zrak. pokusah u strahu da se uhvatim za nesto ali bezuspesno. i dok smo se dizali okrenuh glavu i pogledah nazad, ali tamo video samo jedan krevet i gle cuda videh sebe kako mirno spavam, zakleo bih se da je i osmeh bio na mom licu. a kuca ??? ulica??? moj grad???
-slusaj pazljivo - rece mi jedna osoba koja je licila na neke saolin starce- sada ces videti stvari koje samo retki ljudi vide, neke ces zapamtiti, neke ne, neke ce ti se prisecati samo u odredjenom trenutku, neke samo u kontaktu sa osobom koja je dozivela putovanje.
- kakav glas, -pomislio sam- cini mi se da ga nisam cuo, vec je ulazio dirktno u mozak
-zasto smo tebe uzeli, kratko i jasno oni koji pitaju dobiju odgovor, i nemoj pokusavati razumeti, vazno je samo da slusas pazljivo.
proveo sam oko dve nedelje tamo, ne znam gde, racunajuci spavanje kad padne noc i budjenje ujutro. isao sam bilo gde, secam se mojih zelja, u proslost u buducnost, vidjao ljude o kojima sam samo slusao, milovao najlepse zene sveta a one su se smeskale, drzao u ruke knjige za koje nisam ni cuo, a cudno sve su bile napisane kako rece stari saolinac na mom jeziku. prisustvovao sam govoru nekolicine ljudi, neke sam video kako umiru, neke kako zive. znam da sam sve to video, dirao, slusao, ali se nekako ne secam detalja. a bas se trudim, jer puno stvari koje sam video nisu niti priblizno kakve sam ih zamisljao ili znao. kao mladji znam da su me interesovale puno misterije, zagonetke i... sve sam video, mogu vam reci sve o... o kako ono bese... a da, nakon 15-tak dana saolinac me pozvao k sebi i rece mi da je moja znatizelja zadovoljena i da se mogu vratiti kuci. dao mi je jedan lancic sa medaljonom u obliku sunca, sa osam krakova,
-pazi ga, ako ga budes dobro upoznao, puno ce ti pomoci- a zatim je polako priblizio ruku mom celu i nezno me gurnuo.
krevet je bio mokar, valjda od temperature koja je napustala moje telo, osecao sam se odlicno, vrata se otvorise i pridje mi moja sestra.
-ajde ustaj, vec dva dana nisi ni oci otvorio niti jeo, niti bilo sta, a vidi ga sada, kao da nikada nije bio bolestan
krenuh polako ka kupatilo da se istusiram dok mi je sestra pokusavala pomoci da hodam, iako je nakon par koraka prestala, uvidevsi da mi pomoc nije potrebna. i onda osmehnuvsi se upita me
-koja ti je ona zenska sto ti je dala lancic
-koji lancic- upitah, i kada sam prineo ruku grudima video onaj lancic sa medaljonom.
nikada nisam shvatio ko mi ga je doneo ovde. i nikada ga nisam skinuo, a puno puta me upozorio na mnoge stvari, doduse neke sam shvatio odmah neke i ne, ali svakim danom ga poznajem sve bolje i bolje
-slusaj pazljivo - rece mi jedna osoba koja je licila na neke saolin starce- sada ces videti stvari koje samo retki ljudi vide, neke ces zapamtiti, neke ne, neke ce ti se prisecati samo u odredjenom trenutku, neke samo u kontaktu sa osobom koja je dozivela putovanje.
- kakav glas, -pomislio sam- cini mi se da ga nisam cuo, vec je ulazio dirktno u mozak
-zasto smo tebe uzeli, kratko i jasno oni koji pitaju dobiju odgovor, i nemoj pokusavati razumeti, vazno je samo da slusas pazljivo.
proveo sam oko dve nedelje tamo, ne znam gde, racunajuci spavanje kad padne noc i budjenje ujutro. isao sam bilo gde, secam se mojih zelja, u proslost u buducnost, vidjao ljude o kojima sam samo slusao, milovao najlepse zene sveta a one su se smeskale, drzao u ruke knjige za koje nisam ni cuo, a cudno sve su bile napisane kako rece stari saolinac na mom jeziku. prisustvovao sam govoru nekolicine ljudi, neke sam video kako umiru, neke kako zive. znam da sam sve to video, dirao, slusao, ali se nekako ne secam detalja. a bas se trudim, jer puno stvari koje sam video nisu niti priblizno kakve sam ih zamisljao ili znao. kao mladji znam da su me interesovale puno misterije, zagonetke i... sve sam video, mogu vam reci sve o... o kako ono bese... a da, nakon 15-tak dana saolinac me pozvao k sebi i rece mi da je moja znatizelja zadovoljena i da se mogu vratiti kuci. dao mi je jedan lancic sa medaljonom u obliku sunca, sa osam krakova,
-pazi ga, ako ga budes dobro upoznao, puno ce ti pomoci- a zatim je polako priblizio ruku mom celu i nezno me gurnuo.
krevet je bio mokar, valjda od temperature koja je napustala moje telo, osecao sam se odlicno, vrata se otvorise i pridje mi moja sestra.
-ajde ustaj, vec dva dana nisi ni oci otvorio niti jeo, niti bilo sta, a vidi ga sada, kao da nikada nije bio bolestan
krenuh polako ka kupatilo da se istusiram dok mi je sestra pokusavala pomoci da hodam, iako je nakon par koraka prestala, uvidevsi da mi pomoc nije potrebna. i onda osmehnuvsi se upita me
-koja ti je ona zenska sto ti je dala lancic
-koji lancic- upitah, i kada sam prineo ruku grudima video onaj lancic sa medaljonom.
nikada nisam shvatio ko mi ga je doneo ovde. i nikada ga nisam skinuo, a puno puta me upozorio na mnoge stvari, doduse neke sam shvatio odmah neke i ne, ali svakim danom ga poznajem sve bolje i bolje
