Prazne priče i prijatelj bez karaktera - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Timosten

Prazne priče i prijatelj bez karaktera

Oceni ovaj blog
http://dionizije.wordpress.com/
.....
Arko je moj prijatelj. Svakog dana mi krećemo u šetnju tačno u pet do šest. Družimo se već pet
godina. Ja sam njemu odan. Arko meni ne. Mislim da on nema karakter. Bez obzira na to, on je
moj najbolji prijatelj.
Danas smo opet šetali i ćutali, kao i obično. Tako se najbolje razumemo. Razmišljamo…

Brankovina, zadimljena, na sredini bubnjara ili kraljica peći, ko će to već znati.
Mesto naših brucoških okupljanja, druženja i pijančenja. Bili smo golobradi, mladi i mislili
da je ceo svet pred nama. Tito je već bio pokojni. Nismo se zbog toga sekirali,
bezbrižno smo pričali o svemu i svačemu, bili najpametniji i pili crno vino. To je bilo
mesto gde su poznati pesnici i pisci, boemi, zabavljali studente i “grebali” se od njih za piće
na raćun svoje slave. Da l’ zbog toga što su bili bez prebijene pare, zato što su bili škrtice ili
zato što su glumili boeme, nikad nisam našao odgovor.
Povremeno smo se pitali: Šta će biti sutra?

Bilo je to vreme kad je D. Ćosić izašao ili ušao u senku, ni to nikad nisam sebi razjasnio.

Onog dana kada su počeli da renoviraju K. Mihailovu ulicu svi smo znali da je djavo odneo šalu,
da ne ide na dobro. Nismo mogli ni pretpostaviti kakvo će ludilo doći. Počele su priče
o Kosovu i Bosni. Na Kosovu Albanci, u Bosni Lonac. Na opšte ludilo niko nije ni pomišljao.

E, ova priča nije o tom ludilu. Priča je o kolektivnom i pojedinačnom, o mislima.
Razgovaralo se u slavnoj Brankovini o svemu i svačemu, o Ničeu, Šopenhaueru, Andriću, Krleži, Kiš
je već završio obdukciju, Kami, Kafka, Kjerkegor (tada popularno ILI - ILI) …ne mogu
ni da se setim kojih sve tema nije bilo. Priče su trajale do jutra, konobari su zaključavali vrata iznutra.
Pesnici, studenti i konobari svi za jednim stolom. Lenjinov san je bio ostvaren. Najobrazovaniji
konobar u Beogradu je uporno sedeo i ispijao špricer, čekao je smenu.

Odlazili smo ujutro, mamurni, puni utisaka, prazni do besvesti…

A onda jednoga dana, kao što to obično biva, videh da sam sam. Nazvah društvo iz Brankovine
i rekoše mi da su i oni sami.

Počeli smo da mislimo, a misao ne trpi gužvu, tako mi reče Ranko.
Misao raste u samoći.

Umalo zaboravih, Arko je nemački ovčar. Ja i dalje tvrdim da moj prijatelj nema karakter.


Napisano sad 20.29h

Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na Facebook Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na Google Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na My Yahoo! Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na Live Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na MySpace Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na Twitter Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na Digg Pošalji "Prazne priče i prijatelj bez karaktera" na del.icio.us

Ažurirano 10.10.2011. u 23:39, autor: Timosten

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Shade (avatar)
    Ti baš nemaš pametnija posla nego da pišeš o Brankovini? Podseti me koliko sam matora...

    Bravo, majstore!
  2. Nao (avatar)
    Svidja mi se tvoj stil ....odlican je tekst
  3. Timosten (avatar)
    @Shade, @Ninel,

    Hvala
  4. lejla.al.dbuni (avatar)
    "Misao raste u samoći".....sjajno!

    Odlično napisano,Timosten...kao i uvek.
  5. Timosten (avatar)
    hvala lejla

    pozdrav