Uglavnom sam pio kafu bez šećera. Život je bio, bio jak i sa puno obećanja, sa previše vetra u jedra. Naravno, dupla doza, jedno lonče sa par uz ’vr kašičica Alvorade...
Jesam, izbirljiv sam. Bio sam i kad nisam mogao, a sad moram ,ide uz to kako se dobro prodajem, a kad se dobro prodaš, pa se navikneš, upleteš se u klupko kao čičak sa jakne kad mi se zalepi za dzemper... i nema ... ili neću nazad, nece vunica da se odvoji bez kidanja.
Uglavnom sam pio kafu bez šećera i ponavljao čudne reči kao čarobnjak...mizogin, mizantrop, oksimoron, bazerdzan, čaršija, mantija, leptirica, prokletnica, pobegulja... pobegla je moja duša, na koncu je još držim kao jo - jo sa vašara, ’al samo što ne utekne, ja zagladim kosu, spustim šešir o kom maštam, već dugo, na pod, naklonim se grehu, onako odpozadi i kažem - ’’hajde’’ jer kad se navikneš na mučitelja teško je bez njega. I onda zaboraviš da živiš, zaboraviš da vidiš, samo računaš i vičeš daj, još mi daj.... a pored tebe teče...reka.
Uglavnom sam pušio srednju klasu cigareta, ali sam pušio dosta, pušio sam po paklicu uz svaku kafu, kao da hoću da je pobedim, jer kad radim ja radim, živim do kraja ili ne živim. Ponosno sam pokaziva koliko mogu da popušim žetana, a da se ne zakašljem.
Uvek sam pušio mnogo, cigaretu na cigaretu, jer kad se dam ja se dam, a kad uzimam - uzimam sve i nema pregovora i dogovora ili gorimo ili smo se ugasili. Savršeno sam podneo prvi put kad sam pljunuo krv, nabacio osmeh, sećam se, rekoh ’’evo, stigle karte, hajmo na pakovanje’’, jer pio sam kafu bez šećera – duplu dozu. Onda CT, pa brohoskopija,pa...a doktori ćute, a ja uživam - konačno bezbrižan.
Opet me stežu pluća, ali više nije lako, sad pijem čaj, sad imam njih. Aleksej - moj osmeh, moja snaga, moja pobegla dusa i Ona, ruke sto mi ispuni tako garava, bez reci, a u ocima sivim joj se ocrtavam, velik kao kuća, kao Dom, moja Mišica,Misica,Lepotica,Devojčica – moj ponos.
…na radiju opet neke teske pesme onih godina `` … ti sad imas divnog muza...’’
Ma hajde, Arlekino – sve su to gluposti, vračajmo recima….maska, daska, za mnom kaska, opaska, raska, brnjak, jarinje, sandzak, mi, oni, ti I nesto ja.
Mirno spavaj, probudio sam se.
Jesam, izbirljiv sam. Bio sam i kad nisam mogao, a sad moram ,ide uz to kako se dobro prodajem, a kad se dobro prodaš, pa se navikneš, upleteš se u klupko kao čičak sa jakne kad mi se zalepi za dzemper... i nema ... ili neću nazad, nece vunica da se odvoji bez kidanja.
Uglavnom sam pio kafu bez šećera i ponavljao čudne reči kao čarobnjak...mizogin, mizantrop, oksimoron, bazerdzan, čaršija, mantija, leptirica, prokletnica, pobegulja... pobegla je moja duša, na koncu je još držim kao jo - jo sa vašara, ’al samo što ne utekne, ja zagladim kosu, spustim šešir o kom maštam, već dugo, na pod, naklonim se grehu, onako odpozadi i kažem - ’’hajde’’ jer kad se navikneš na mučitelja teško je bez njega. I onda zaboraviš da živiš, zaboraviš da vidiš, samo računaš i vičeš daj, još mi daj.... a pored tebe teče...reka.
Uglavnom sam pušio srednju klasu cigareta, ali sam pušio dosta, pušio sam po paklicu uz svaku kafu, kao da hoću da je pobedim, jer kad radim ja radim, živim do kraja ili ne živim. Ponosno sam pokaziva koliko mogu da popušim žetana, a da se ne zakašljem.
Uvek sam pušio mnogo, cigaretu na cigaretu, jer kad se dam ja se dam, a kad uzimam - uzimam sve i nema pregovora i dogovora ili gorimo ili smo se ugasili. Savršeno sam podneo prvi put kad sam pljunuo krv, nabacio osmeh, sećam se, rekoh ’’evo, stigle karte, hajmo na pakovanje’’, jer pio sam kafu bez šećera – duplu dozu. Onda CT, pa brohoskopija,pa...a doktori ćute, a ja uživam - konačno bezbrižan.
Opet me stežu pluća, ali više nije lako, sad pijem čaj, sad imam njih. Aleksej - moj osmeh, moja snaga, moja pobegla dusa i Ona, ruke sto mi ispuni tako garava, bez reci, a u ocima sivim joj se ocrtavam, velik kao kuća, kao Dom, moja Mišica,Misica,Lepotica,Devojčica – moj ponos.
…na radiju opet neke teske pesme onih godina `` … ti sad imas divnog muza...’’
Ma hajde, Arlekino – sve su to gluposti, vračajmo recima….maska, daska, za mnom kaska, opaska, raska, brnjak, jarinje, sandzak, mi, oni, ti I nesto ja.
Mirno spavaj, probudio sam se.
