@Oziman
Ok, aje sad mi napravi razliku između stvari po sebi koja postoji a nije opažena i te iste stvari kad je opažena.
У овом твом питању показује се недостатак тог, не баш срећно изабраног, Кантовог термина "ствар по себи", а који је учинио да онај ко се сусретне са тиме а који не познаје филозофију која се крије иза тих речи, ето, на основу назива закључује шта та реч значи. Па следећи свој "здрави разум" закључује да је "ствар по себи" и даље ствар на тај начин пропустивши увид у суштинску разлику између тога два.
Ствар по себи није буквално ствар, није предмет, није објекат. Већ је нашој моћи сазнавања непојмљива врста егзистенције.
Али хајде да то појаснимо овако:
Када опажаш рецимо овакав призор негде у природи опажаш га као објекат, опажај, испред твог сазнајућег субјекта.
Сада, овом опажају уклони све оно субјективно што је истом додала твоја свест и што постоји само у свести а како бисмо, када то уклонимо, дошли до "ствари по себи" и на тај начин видели у чему је разлика између једне и друге.
Дакле, уклонимо прво ткз."секундарне квалитете" тј. боју, мирис, укус, осећај додира (јер сви ти осећаји постоје само у свести не и на предметима)
Шта ли је остало када смо све ово издвојили?
Узмимо попут Лока, да када си издвојио све ове секундарне квалитете на предмету остају ткз. "примарни квалитети", то јест, облик, величина, просторност.
Али, мораћеш уклонити и њих. Јер следећи Барклијево откриће корелативности субјекта и објекта и то што зовемо примарни квалитети, то јест облик и просторност, постоје такође само у свести субјекта који опажа а не на стварима.
Значи, када смо уклонили све осећаје боје, мириса, укуса, чврстоће из ове јабуке. Када смо уклонили њен облик и просторност, оно што остаје је "ствар по себи".
Као што видиш за наше сазнање то што остаје је једно велико НИШТА!
Видиш ли сада која је, и каква је разлика између ствари и "ствари по себи"?
Poslednja izmena: