Извор религиозности јесте човекова немоћ пред силама природе, пред перспективом смрти и патњама које му прете у овом свету. Као одговор на то човек је прибегао оној психологији која га је водила и у детињству када је био исто тако немоћан и када је његов опстанак зависио од заштите родитеља који су у то време за њега били нешто као богови.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“ и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“. Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нема ни "м" од метафизике или праве духовности.
Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.
Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне.
Ево једног дијалога на ту тему који сам водио:
Морате волети тог вашег бога независно од награде и казне. На то ти указујем!
На питање да ли би пристао да зарад љубави бога доспеш вечним мукама пакла како би одговорио?
Гледај овако: Рецимо, да је мени стало да проверим веру својих поданика како би онима вернима поверио кућу, имање, итд. И као проверу њихове оданости и поштења изнесем овакав тест:
"Свако онај ко ми је веран ... као награду добиће блаженства, богатство и све оно што је икада сањао. А ко ме не воли, добиће мучења свих врста."
Да ли би" блажени" који би се јавили били они који заслужују поверење?
Овде оцењујеш и протествујеш што значи да је твоја љубав према њему условљена. Постоји уговор где ти њега волиш и служиш, а он ти даје плату у виду блаженства раја.
А ако та ставка уговора бива поништена, твоја "љубав" претвара се у мржњу.
Можеш говорити шта ти не би нудио, а не стављати се у позицију и улогу бога и онда закључивати шта би он нудио, а шта не. Бог је по вама свемоћан и слободан и нашем уму недоступан. "Непознати су путеви божји", може данас желети ово, а сутра оно, откуд ти то знаш.
А питање је када би ти одрекао награду у рају да ли би му служио:
А по свему судећи твој одговор је не би, а сада мало контемплирај над тиме.
Па шта је цела религија него тај тест?
У скоро сваком реду светих књига прети се паклом ако ниси веран богу а мами блаженствима раја ако јеси.
Твој бог је поставио такав тест. Ти машеш тим тестом привлачећи вернике.
Како је онда у супротности са његовим карактером?
Много би паметније било да је бог написао у библији овако нешто.
"И зли и добри доспеће у рај јер сам ја свемоћан а уз то и милосрдан и пун љубави, и није ми проблем да наградим и те зле блаженствима раја."
Тек би тај тест дао праву слику блаженства верника а овако...
Не прети, него упозорава. Није шија него врат.
И какав је то критеријум за добијање улазнице у његово друштво ако је једини мотив тога "да не пострадаш".
Значи, немој бити зао да не пострадаш.
Рецимо, неки злочинац крене да убија, мучи, пали и отима, и онда наиђе на упозорење: "Ако то радиш бићеш кажњен". Злочинац затим одустаје од тога само зарад страха од казне, и придружује се божјем друштву у царству небеском.
Вала, добро вам је то друштво. Просто човек да пожели да му се придружи. Гомила људи огрезлих у зло а који само зарад страха од казне живе у љубави према богу тј. оном који их је упозорио.
Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.
Сада, сусревши се поново са немоћи, али сада пред силама природе и самог живота, човек је прибегао поново том средству или пројекцији ауторитета родитеља коју зове „бог“ и која ће га пазити, која ће га волети, штитити од недаћа и обећавати рај и блаженства. Такође, да би слика била потпуна такође ће га и кажњавати батинама ако није послушан и добар.
Ето, то сада људи зову „вера“. Умотавају у омоте духовности и метафизике иако у свему томе нема ни "м" од метафизике или праве духовности.
Да би то и схватили довољно је поставити питање таквим верницима а које им може разоткрити суштину њихове „вере“.
Када би вам бог рекао овако нешто: „Моја је воља да сви који ми служите завршите у паклу и то није никакав тест вере, већ ето, мој је ћеф да тако буде.“
Да ли би ви блажени рабови и слуге божји пристали на то?
Нешто ми говори да не би а онда се запитајте на чему се заснива вера која тражи и која је заснована на очекивању награде и страха од казне.
Ево једног дијалога на ту тему који сам водио:
Dakle,prema tvom filozofskom zakljucivanju,da bismo cinili volju Oca koji je na nebesima moramo izabrati paklene muke?
Морате волети тог вашег бога независно од награде и казне. На то ти указујем!
На питање да ли би пристао да зарад љубави бога доспеш вечним мукама пакла како би одговорио?
Гледај овако: Рецимо, да је мени стало да проверим веру својих поданика како би онима вернима поверио кућу, имање, итд. И као проверу њихове оданости и поштења изнесем овакав тест:
"Свако онај ко ми је веран ... као награду добиће блаженства, богатство и све оно што је икада сањао. А ко ме не воли, добиће мучења свих врста."
Да ли би" блажени" који би се јавили били они који заслужују поверење?
Bog nikada ne bi postavio takav uslov. Kakav bi to bio izraz Bozije ljubavi ako bi od nas trazio da idemo u oganj vjecni?
Овде оцењујеш и протествујеш што значи да је твоја љубав према њему условљена. Постоји уговор где ти њега волиш и служиш, а он ти даје плату у виду блаженства раја.
А ако та ставка уговора бива поништена, твоја "љубав" претвара се у мржњу.
Prvo,materijalno bogatstvo Bog ne bi nudio. Drugo,Bog gleda i vidi sta je u srcu covjeka tako da mu ne trebaju testovi ovakve vrste.
Можеш говорити шта ти не би нудио, а не стављати се у позицију и улогу бога и онда закључивати шта би он нудио, а шта не. Бог је по вама свемоћан и слободан и нашем уму недоступан. "Непознати су путеви божји", може данас желети ово, а сутра оно, откуд ти то знаш.
А питање је када би ти одрекао награду у рају да ли би му служио:
А по свему судећи твој одговор је не би, а сада мало контемплирај над тиме.
Bog jeste svemocan i nedostupan u potpunosti nasem umu,ali je otkrio sebe onoliko koliko je bilo potrebno ljudima da shvate Njegov karakter. A u suprotnosti sa Njegovim karakterom bi bilo da postavlja tako zle testove svojim stvorenjima.
Па шта је цела религија него тај тест?
У скоро сваком реду светих књига прети се паклом ако ниси веран богу а мами блаженствима раја ако јеси.
Твој бог је поставио такав тест. Ти машеш тим тестом привлачећи вернике.
Како је онда у супротности са његовим карактером?
Много би паметније било да је бог написао у библији овако нешто.
"И зли и добри доспеће у рај јер сам ја свемоћан а уз то и милосрдан и пун љубави, и није ми проблем да наградим и те зле блаженствима раја."
Тек би тај тест дао праву слику блаженства верника а овако...
Bog ti ne prijeti nego te preko Biblije upozorava da ces postradati ako krenes putem zla,pa te poziva da mu se pridruzis u carstvu nebeskom.
Ako ti to ignorises i krenes svojevoljno putem zla, putem propasti,Bogu ne preostaje nista drugo osim da ti ispuni zelju.
Не прети, него упозорава. Није шија него врат.
И какав је то критеријум за добијање улазнице у његово друштво ако је једини мотив тога "да не пострадаш".
Значи, немој бити зао да не пострадаш.
Рецимо, неки злочинац крене да убија, мучи, пали и отима, и онда наиђе на упозорење: "Ако то радиш бићеш кажњен". Злочинац затим одустаје од тога само зарад страха од казне, и придружује се божјем друштву у царству небеском.
Вала, добро вам је то друштво. Просто човек да пожели да му се придружи. Гомила људи огрезлих у зло а који само зарад страха од казне живе у љубави према богу тј. оном који их је упозорио.
Као што видите, сам темељ који вековима привлачи вернике је заснован на обичном уговору и на један корак је од мржње. И то многи усуђују се назвати неком "духовношћу".
Права духовност нема везе са тиме. Она је заснована на метафизичким искуствима која превазилазе појавни свет и изван су како добра, тако и зла; којa задиру у трансцендентно и не могу се описивати речима.
До тога долазимо знањем а не пројекцијом неког ауторитета.
Poslednja izmena:
