"Morgana, šta to radiš", radoznalo je provirio Adeptus preko ramena svoje sestre.
Morgana je na neobičnoj vrpci, okačenoj o zid, nizala neke čudne tvorevine. Radila je brzo, precizno i skoro mehanički.
"Nižem srca iluzara", ravnodušno je rekla Morgana, "Daleko su jestivija kada se malo prosuše na laganom povetarcu šume. Taman kad otvorim okno, imaće sasvim dovoljno vazduha."
Adeptus se nasmejao zlokobno: "Obožavam tvoju narav. Znao sam da je samo pitanje vremena kada ćeš mi se pridružiti".
Dva gospodara elementa Vatre i Vazduha su boravili u Začaranoj Šumi, u Morganinoj kolibi. Već nekoliko dana su prikupljali energiju, nakon moćnog rušenja Venecije.
"Konačno se osećam slobodno i ispoljeno", neuobičajeno staloženo reče Morgana, završivši sa nizanjem srca. Sela je u svoju prastaru fotelju, a Adeptus se naslonio na prašnjavi zid, po kome su mileli paukovi sa tri oka.
"Vidi Morgana", tiše reče Adeptus, "Vreme je da te povedem na jedno kraće putovanje, da ti objasnim neke stvari".
"Dobro", sumorno reče Morgana, i istog trenutka se preobrazi u sokolicu, "Gde idemo?", kriknula je piskom sokolice.
"Polako", nasmejao se Adeptus, "Za ovo putovanje ti neće trebati preobražaj"...
Izvadio je svoju magičnu frulu i nežno zasvirao. Melodija se izvijala, njihala... šireći se Začaranom Šumom.
Kroz prozor je odjednom uletela zadihana Fejt i obesila se Adeptusu oko vrata:
"Medo moj, vratio si se!" vrisnula je.
Adeptus nije prestajao da svira, i lako je odgurnuo Fejt. Mala vila se razočara, zaplaka... i sede u kut nepoverljivo gledajući šta se dešava.
Melodija se i dalje širila, postajući sve opipljivija i opipljivija..a onda se formirao magloviti portal, sačinjen od magijske muzike i magle.
Adeptus je odložio frulu, i rekao Morgani: "Ovo je vremenski portal. Idemo u prošlost, da ti pokažem neke stvari."
Sokolica je kriknula i ne razmišljajući uletela u portal. Adeptus je uskočio za njom.
Našli su se u jednom manjem gradiću. Morgana je videla gomilu iluzara.. i ugledala je Adepta, koji liči na iluzara, obrijane glave, kako se provlači kroz masu. Pored nje je stajao takođe Adeptus, sa kojim je uletela u portal. Shvatila je, taj Adept koji liči na iluzara, to je on... u prošlosti.
"To sam ne tako davno bio ja", šapnuo joj je Adeptus, "gledaj pažljivo šta se dešava."
Adeptus iz prošlosti se provlačio kroz iluzare, ne razlikujući se mnogo od njih. Zatim je zastao, i izgledalo je kao da se koncentriše. Ljudi oko njega se odjednom uznemiriše. Dvoje njih poče da se svađa. Jedna žena poče histerično da peva. Nekolicina njih poče nekontorlisano da brblja. Jedna žena poče da maše rukama, kao da hoće da poleti.
"Dovoljno si videla", reče Adeptus iz sadašnjosti, "Idemo nazad.".
Munjevito projuriše kroz vremenski portal, našavši se ponovo u Morganinoj kolibi.
Adeptus sede na prastaru fotelju, a Fejt mu se oduševljeno bacila u krilo. Morgana, ostavši u telu sokolice, slete na jednu staru kuku, prosiktavši "Romantika... bljak."
"Ovako stvari stoje", poče Adeptus, "Mi, gospodari Elemenata, smo uvek kontrolisali ono što je u našem domenu. Ja mogu da utičem na intelekt ljudi, pošto je to u sferi Vazduha. Ti možeš da utičeš na nivo energije, pošto je to u sferi Vatre. Am može da utiče na stabilnost, a Ars je mogao da utiče na prilagodljivost. To što si videla... tu sam naučio kako se lako može manipulisati iluzarima. Sve to - razgovor, svađa, želja za letenjem...sve to je u domenu Vazduha. A ja kao gospodar tog Elementa mogu da manipulišem njim kako me volja.
Gledajući ovaj svet, video sam da - ništa ne valja. Iluzari žive ko životinje, samo prave štetu. Oni su ko sirovina koju treba oblikovati... a ako se ne može oblikovati, onda se mora uništiti.
Crpeći umnu snagu od iluzara, postajao sam sve moćniji. Ars Vicisti bi sad pričao kako to nije moralno, kako to narušava ravnotežu.. ali koga briga? To su samo iluzari.
Naučio sam da crpim energiju i od drugih bića, ne samo iluzara. Nije ni čudo što se to osetilo i u Začaranoj Šumi. Ali.. nije poenta samo u prostom crpljenju."
"Nego u čemu?" siknu Morgana, "Meni je sasvim dovoljna zabava i da uništavam iluzare. I onako nisu za bolje."
"Treba da napravimo potpuo novi svet", krvavo se osmehnuo Adeptus, "Ja uništavam i manipulišem sferom intelekta. Ti ćeš iluzarima oduzeti životnu energiju. Potrebna nam je Amaunet, da im oduzme čvrstinu i upornost. A sada nam Ars Vicisti više neće smetati", zlobno se zakikotao, "Vratio sam ga našoj Majci".
"Samo je pitanje vremena kada će nam se pridružiti", još krvavije se osmehnula Morgana, "Ceo svet drhti od njene mržnje... to je samo korak do shvatanja većeg plana."
"Morgana", reče Adeptus, "Samo, ovo nije sve. Moramo osmisliti kako će izgledati taj potpuno novi svet... kad skroz urušimo ovaj, i kad krenemo da gradimo nešto sasvim novo."
"O detaljima možemo kasnije," zakikotala se Morgana, "Samo znam da to treba da bude čarobnjački svet. U njemu ne sme da bude mesta za iluzare".
Fejt je nemo slušala razgovor između brata i sestre. Privijala se uz hladne grudi Adeptusa u nadi da će naći makar malo sažaljenja i ljubavi... Ali avaj.
Kada joj je pogled pao na nanizana iluzarska srca na zidu, znala je da može biti samo još gore....
NASTAVAK:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25768-TAJNE-HRONIKE-19.-DEO
