Nije o okultnoj, tantričkoj boginji Kali.
Nije ni o romanu 'Pesma boginje Kali', Dena Simonsa.
Ovo je ljupka Kali, bengalska tigrica (Panthera tigris tigris), stara 3 meseca, teška oko 20 kg.
U uslovima kućne nege dnevno popije 5l punomasnog mleka, obogaćenog AD vitaminom i žumancima, i jede približno 2 kg sirovog mesa. Sa 3,5 meseca počeće da menja dlaku (pa čak i brkove); prvobitno krzno zameniće oštrije i gušće; zubi su već sa 3 meseca dovoljno jaki da samelju kosti manjeg (ali ne i malog) sisara a kandže liče na minijaturne mesarske kuke. Raste brzo. Sa nepunih godinu dana biće dugačka skoro 2m (s repom) i teška stotinak kilograma, a kad dostigne polnu zrelost, njena dužina biće 2,5 a težina nekih 30 kg više. Očnjaci će narasti do 10cm, što je apsolutni rekord u svetu velikih mačaka.
Tigar nije socijalna životinja i u prirodi živi sam. Izuzetno je hitar i uspešan lovac. Vešto skače, dobro trči, pliva pa čak, po potrebi, i roni. Ako je lav kralj životinja, tigar je car.
Prosečni životni vek tigra je 40 godina.
Čarobno stvorenje: s jedne strane zločesta i nepredvidljiva, s duge - nežna i umiljata. Baš kao i njena božanska imenjakinja, sklona cikličnim promenama raspoloženja. Uvek raspoložena za igru, radoznala ali i drčna u odnosu na pridošlice. Sa 3 meseca već teži da uspostavi dominaciju nad teritorijom i sestrom. Mazi se kad je njoj do maženja; u protivnom negoduje. Jedan zamah šapicom i 'cap' kandžom može prouzrokovati doživotni beleg na, recimo, nečijem nosu.
Gornje fotografija stare su 18 godina. Kali je nestala. Da me neko pogrešno ne shvati – nije pobegla, i ne postoji opasnost da je vidite kako šeta Knez Maihailovom. Priča je dugačka i možda nije za blog. Uglavnom – nigde je nema. Tragovi su joj lukavo zatrti.
Ja ne znam da li jedna tigrica, odrasla u zarobljeništvu, ima svest o postojanju slobodnog sveta; čak ne znam ni da li bi, da ima mogućnost izbora, prihvatila nešto drugo osim petnaestak kvadrata betona u nekom kavezu... Ali nekako slutim da bi. Tesan je taj prostor za onoliku masu (puta ubrzanje) i ćud vagabunda.
A šta sam ja ovim tekstom htela da kažem? Da se malo poslužim Vikipedijom kako bih objasnila suštinu: 1904. populacija bengalskih tigrova je iznosila 40.000 do 50.000 jedinki. 1972. njihov broj je pao na 1.850. Zahvaljujući programu za zaštitu, njihov broj se popeo na 4.000 1984. 2005. njihov broj je iznosio 4.580; od toga u Indiji 3.500 do 3.700 plus 332 u zološkim vrtovima, 300 do 440 u Bangladešu, 150 do 220 u Nepalu, 50 do 140 u Butanu, i 30 do 35 u Kini.
Nigde ne piše koliko bengalskih tigrova ima po privatnim 'kolekcijama' i cirkusima.
Kolekcionara tigrova, verovali ili ne, ima i na našim prostorima (razni kvazi privatni zoo vrtovi) i na prostorima ex Jugoslavije. Cena: svega par hiljada evra, zavisno od uzrasta i veličine 'primerka'. Možda nekom apsurdno zvuči to što mene interesuje gde je Kali, kad svuda oko nas postoje mnogo važniji problemi (socijala, kriminal, politika itd.itd.)... ali, problem je mnogo kompleksniji nego što izgleda na prvi pogled... i nije reč samo o tigrovima (ili drugim životinjskim vrstama, na ceni kod trange-frange ilegalnih i polu-legalnih trgovaca). Reč je i o ljudima.
Ko je razumeo, shvatiće.
Nije ni o romanu 'Pesma boginje Kali', Dena Simonsa.
Ovo je ljupka Kali, bengalska tigrica (Panthera tigris tigris), stara 3 meseca, teška oko 20 kg.
U uslovima kućne nege dnevno popije 5l punomasnog mleka, obogaćenog AD vitaminom i žumancima, i jede približno 2 kg sirovog mesa. Sa 3,5 meseca počeće da menja dlaku (pa čak i brkove); prvobitno krzno zameniće oštrije i gušće; zubi su već sa 3 meseca dovoljno jaki da samelju kosti manjeg (ali ne i malog) sisara a kandže liče na minijaturne mesarske kuke. Raste brzo. Sa nepunih godinu dana biće dugačka skoro 2m (s repom) i teška stotinak kilograma, a kad dostigne polnu zrelost, njena dužina biće 2,5 a težina nekih 30 kg više. Očnjaci će narasti do 10cm, što je apsolutni rekord u svetu velikih mačaka.
Tigar nije socijalna životinja i u prirodi živi sam. Izuzetno je hitar i uspešan lovac. Vešto skače, dobro trči, pliva pa čak, po potrebi, i roni. Ako je lav kralj životinja, tigar je car.
Prosečni životni vek tigra je 40 godina.
Čarobno stvorenje: s jedne strane zločesta i nepredvidljiva, s duge - nežna i umiljata. Baš kao i njena božanska imenjakinja, sklona cikličnim promenama raspoloženja. Uvek raspoložena za igru, radoznala ali i drčna u odnosu na pridošlice. Sa 3 meseca već teži da uspostavi dominaciju nad teritorijom i sestrom. Mazi se kad je njoj do maženja; u protivnom negoduje. Jedan zamah šapicom i 'cap' kandžom može prouzrokovati doživotni beleg na, recimo, nečijem nosu.
Gornje fotografija stare su 18 godina. Kali je nestala. Da me neko pogrešno ne shvati – nije pobegla, i ne postoji opasnost da je vidite kako šeta Knez Maihailovom. Priča je dugačka i možda nije za blog. Uglavnom – nigde je nema. Tragovi su joj lukavo zatrti.
Ja ne znam da li jedna tigrica, odrasla u zarobljeništvu, ima svest o postojanju slobodnog sveta; čak ne znam ni da li bi, da ima mogućnost izbora, prihvatila nešto drugo osim petnaestak kvadrata betona u nekom kavezu... Ali nekako slutim da bi. Tesan je taj prostor za onoliku masu (puta ubrzanje) i ćud vagabunda.
A šta sam ja ovim tekstom htela da kažem? Da se malo poslužim Vikipedijom kako bih objasnila suštinu: 1904. populacija bengalskih tigrova je iznosila 40.000 do 50.000 jedinki. 1972. njihov broj je pao na 1.850. Zahvaljujući programu za zaštitu, njihov broj se popeo na 4.000 1984. 2005. njihov broj je iznosio 4.580; od toga u Indiji 3.500 do 3.700 plus 332 u zološkim vrtovima, 300 do 440 u Bangladešu, 150 do 220 u Nepalu, 50 do 140 u Butanu, i 30 do 35 u Kini.
Nigde ne piše koliko bengalskih tigrova ima po privatnim 'kolekcijama' i cirkusima.
Kolekcionara tigrova, verovali ili ne, ima i na našim prostorima (razni kvazi privatni zoo vrtovi) i na prostorima ex Jugoslavije. Cena: svega par hiljada evra, zavisno od uzrasta i veličine 'primerka'. Možda nekom apsurdno zvuči to što mene interesuje gde je Kali, kad svuda oko nas postoje mnogo važniji problemi (socijala, kriminal, politika itd.itd.)... ali, problem je mnogo kompleksniji nego što izgleda na prvi pogled... i nije reč samo o tigrovima (ili drugim životinjskim vrstama, na ceni kod trange-frange ilegalnih i polu-legalnih trgovaca). Reč je i o ljudima.
Ko je razumeo, shvatiće.
Al sam procitao nesto mnogo surovije od ovog, ako se radi o kidnapovanju
