Početak putovanja ...
Prethodni deo:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25475-TAJNE-HRONIKE-9-ti-deo
Iznad retkih sela, mogla se videti neobična scena. Zajedno su letele bela sova i sokolica, sinhrono mašući krilima, a ispod njih je gipko i lagano trčao veliki, crni mačak, sa vodeno-plavim očima. Da je neki slučajni putnik namernik slučajno naišao tu, nesumnjivo bi shvatio da nije reč o običnim životinjama. A da je ugledao scenu koja sledi, sigurno bi - pao u nesvest. Jer sokolica i sova sleteše na zemlju, podjednako sinhronizovano kao što su i letele, i u trenu se pretvoriše u dve žene... Jednu vrlo tamno braon kose i gorućih očiju, i drugu, zift crne kose i mudrog ,smirenog lica. U tom trenutku se i mačak preobrazi u čoveka sa podjednako vodeno-plavim očima neizrecive dubine, dok se oko njega širila aura smirenosti ali i upornosti.
- Nije mi jasno zašto moramo prvo da prođemo kroz sela i gradove, umesto da odletimo do Los Anđelesa direktno.. do Adeptusa - progunđala je Valeria - Morgana.
- Seko, budi svesna da smo provele godine i godine u šumi... ne možemo tek tako da banemo među iluzare, a da se prvo ne prilagodimo na jednostavnijem terenu, kao što su sela i manji gradovi. Već smo zaboravili kako se ponašaju iluzari - uzvrati Amaunet
- Slažem se, sestre moje - reče Ars Vicisti - Kad biste sada direktno pošle tamo, podigle biste Los Anđeles u vazduh!
I tako njih troje krenuše ka selu, praćeni Morganinim gunđanjem.
Dok su hodali uskom cestom, Morganina crna haljina poče da se preobražava, i pretvorila se u jednostavnu sivkastu haljinu, sa musavom keceljom. Ona sama je dobijala na težini sve više i više, dok se nije pretvorila u snašu rumenih obraza od jedno 110 kg. Jedino su joj ruse kose ostale iste, i njih je nevešto pokupila u punđu. Amaunet poče da se smanjuje sve više i više i više... sve dok se nije preobrazila u lepu devojčicu od 8 godina a njena zelena šumska haljina je ostala iste boje, ali se pretvorila u klasičnu, iluzarsku haljinu. Ars Vicisti je ostao manje-više isti, pošto je već nosio odelo iluzara, ali je malko prigušio sjaj svojih očiju, da ne plaši meštane.
- Valjda će ovo prilagođavanje ići brzo - reče Morgana unjkavim glasom zadrigle snaše.
- Pa hoće, draga sestro, ako opet ne pokušaš da iščupaš srce lokalnom svešteniku, i u slast ga pojedeš - zakolutao je očima Ars Vicisti.
...Uskoro ušetaše u skoro pa napušteno selo.
- Liči na ono u kome smo bili zadnji put - prošaputa Amaunet dečijim glasićem.
Malo su pretražili selo, a onda se zaustaviše ispred poveće kuće.
-Domaćineee - prodrala se Morgana.
Na vratima se pojavi starac, slepljene sede kose i razdrljene košulje.
- Meni, mom bratu i ćerki je potrebno prenoćište - reče Morgana - ako nas pustiš tu da prespavamo, zlatom ćemo ti platiti.
Starac ih čudno pogleda.
- Kakvo zlato... evre je l' imate? - odbrusi on.
Morgana se zbuni. Šta? Je l' to neka nova čarolija? Možda starac traži okultne moći? Dok je smišljala šta da odgovori, Ars Vicisti istupi i reče:
- Evo stari.. 10 eura po osobi.. dovoljno?
Morgana i Amaunet se začudiše. Ars je očito dosta toga naučio o magiji iluzara. Sumnjičavo su gledale šarene papiriće koje je Ars vadio iz svog džepa, i koje je starac požudno zgrabio, i strpao sebi u nedra.
Starac se tromo pokrenu, i krete u kuću... trojka krenu za njim.
Kad su stigli do male, prašnjave sobe, starac im je pokaza, i samo kratko reče:
- Evo, tu!
Morgana se obradova.."Hm, tama, paukovi.. pa biće mi ko kod kuće!!"
Starac ih ostavi same, da se smeste kako znaju i umeju.
- Ja ne mogu ovde da spavam, prezrivo reče Amaunet dečijim glasićem, i istog trena se pretvorila u sovu, sletela na stari kredenac i ogromnim očima netremice gledala brata i sestru.
- Ovako mi je lakše - progovori sova sad već Amaunetinim pravim glasom.
- Ja odoh u lov - veselo reče Ars, pretvori se u crnu mačku i izjuri kroz prozor.
Morgana je sve to gledala i klimala glavom...
- NIkad se nećemo prilagoditi!
NASTAVLJA SE...
nastavak: http://forum.krstarica.com/entry.php/25526-TAJNE-HRONIKE-11.-DEO
Prethodni deo:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25475-TAJNE-HRONIKE-9-ti-deo
Iznad retkih sela, mogla se videti neobična scena. Zajedno su letele bela sova i sokolica, sinhrono mašući krilima, a ispod njih je gipko i lagano trčao veliki, crni mačak, sa vodeno-plavim očima. Da je neki slučajni putnik namernik slučajno naišao tu, nesumnjivo bi shvatio da nije reč o običnim životinjama. A da je ugledao scenu koja sledi, sigurno bi - pao u nesvest. Jer sokolica i sova sleteše na zemlju, podjednako sinhronizovano kao što su i letele, i u trenu se pretvoriše u dve žene... Jednu vrlo tamno braon kose i gorućih očiju, i drugu, zift crne kose i mudrog ,smirenog lica. U tom trenutku se i mačak preobrazi u čoveka sa podjednako vodeno-plavim očima neizrecive dubine, dok se oko njega širila aura smirenosti ali i upornosti.
- Nije mi jasno zašto moramo prvo da prođemo kroz sela i gradove, umesto da odletimo do Los Anđelesa direktno.. do Adeptusa - progunđala je Valeria - Morgana.
- Seko, budi svesna da smo provele godine i godine u šumi... ne možemo tek tako da banemo među iluzare, a da se prvo ne prilagodimo na jednostavnijem terenu, kao što su sela i manji gradovi. Već smo zaboravili kako se ponašaju iluzari - uzvrati Amaunet
- Slažem se, sestre moje - reče Ars Vicisti - Kad biste sada direktno pošle tamo, podigle biste Los Anđeles u vazduh!
I tako njih troje krenuše ka selu, praćeni Morganinim gunđanjem.
Dok su hodali uskom cestom, Morganina crna haljina poče da se preobražava, i pretvorila se u jednostavnu sivkastu haljinu, sa musavom keceljom. Ona sama je dobijala na težini sve više i više, dok se nije pretvorila u snašu rumenih obraza od jedno 110 kg. Jedino su joj ruse kose ostale iste, i njih je nevešto pokupila u punđu. Amaunet poče da se smanjuje sve više i više i više... sve dok se nije preobrazila u lepu devojčicu od 8 godina a njena zelena šumska haljina je ostala iste boje, ali se pretvorila u klasičnu, iluzarsku haljinu. Ars Vicisti je ostao manje-više isti, pošto je već nosio odelo iluzara, ali je malko prigušio sjaj svojih očiju, da ne plaši meštane.
- Valjda će ovo prilagođavanje ići brzo - reče Morgana unjkavim glasom zadrigle snaše.
- Pa hoće, draga sestro, ako opet ne pokušaš da iščupaš srce lokalnom svešteniku, i u slast ga pojedeš - zakolutao je očima Ars Vicisti.
...Uskoro ušetaše u skoro pa napušteno selo.
- Liči na ono u kome smo bili zadnji put - prošaputa Amaunet dečijim glasićem.
Malo su pretražili selo, a onda se zaustaviše ispred poveće kuće.
-Domaćineee - prodrala se Morgana.
Na vratima se pojavi starac, slepljene sede kose i razdrljene košulje.
- Meni, mom bratu i ćerki je potrebno prenoćište - reče Morgana - ako nas pustiš tu da prespavamo, zlatom ćemo ti platiti.
Starac ih čudno pogleda.
- Kakvo zlato... evre je l' imate? - odbrusi on.
Morgana se zbuni. Šta? Je l' to neka nova čarolija? Možda starac traži okultne moći? Dok je smišljala šta da odgovori, Ars Vicisti istupi i reče:
- Evo stari.. 10 eura po osobi.. dovoljno?
Morgana i Amaunet se začudiše. Ars je očito dosta toga naučio o magiji iluzara. Sumnjičavo su gledale šarene papiriće koje je Ars vadio iz svog džepa, i koje je starac požudno zgrabio, i strpao sebi u nedra.
Starac se tromo pokrenu, i krete u kuću... trojka krenu za njim.
Kad su stigli do male, prašnjave sobe, starac im je pokaza, i samo kratko reče:
- Evo, tu!
Morgana se obradova.."Hm, tama, paukovi.. pa biće mi ko kod kuće!!"
Starac ih ostavi same, da se smeste kako znaju i umeju.
- Ja ne mogu ovde da spavam, prezrivo reče Amaunet dečijim glasićem, i istog trena se pretvorila u sovu, sletela na stari kredenac i ogromnim očima netremice gledala brata i sestru.
- Ovako mi je lakše - progovori sova sad već Amaunetinim pravim glasom.
- Ja odoh u lov - veselo reče Ars, pretvori se u crnu mačku i izjuri kroz prozor.
Morgana je sve to gledala i klimala glavom...
- NIkad se nećemo prilagoditi!
NASTAVLJA SE...
nastavak: http://forum.krstarica.com/entry.php/25526-TAJNE-HRONIKE-11.-DEO
Pz sad
